Uz dan zaljubljenih: Komična alhemija zavođenja
21:36
Pick-up artisti su muškarci koji veruju da se ženska pažnja i telo može osvojiti na naučan način. Internet im je pomogao da se povežu, pa je tako nastala globalna zajednica nabeđenih zavodnika i onih koji bi to hteli da postanu. I dok drugi muškarci na njih gledaju sa podsmehom, a feministkinje sa neskrivenim besom, samozvani pick-up umetnici međusobno kuvaju alhemijsku čorbu koja je sazdana od svega pomalo: i od stvarnih iskustava sa ženama, samousavršavanja tipa „svakog dana u svakom pogledu napredujem”, nauke, pseudonauke…
Šta vam prvo pada na pamet kada pomislite na Dan zaljubljenih: idealna
ljubav koju priželjkujete ili očaj zato što takve romanse nema na vidiku? U
zavisnosti od odgovora na ovo pitanje vi ste ili optimista ili pesimista. Ali, šta
ako ne možete da se pronađete ni u jednom od ponuđenih opcija. E pa u tom
slučaju ste nalik Nilu Štrausu samozvanom ekspertu za zavođenje iz Sjedinjenih
Američkih Država koji ne dozvoljava emocijama ni da ga ponesu u visine, niti da
ga strmoglave u bedak.
Sve je počelo gotovo bezazleno, krajem devedesetih kada je Štraus pristupio internet-zajednici zavodnika. Vremenom, materija ga je zaokupila, pa je 2001. završio i kurs kod gurua ove veštine, znanog po pseudonimu Misteri (pravo ime tog zavodnika je Erik Džejms Horvat-Marković što sugeriše njegovo južnoslavensko poreklo). Rezultata je definitivno bilo, u Štrausovo naručje ubrzo je pala zanosna Lisa Leverdidž, gitaristkinja u bendu Kortni Lav (doduše, Lisa će kasnije odlutati sa pevačem Robijem Vilijamsom).
 |
| Zavodnik i pisac: Nil Štraus |
Štraus, inače novinar po profesiji, 2004. je u „Njujork tajmsu” objavio tekst o svom iskustvu, a javnost je zaintrigirao godinu dana kasnije knjigom „Igra – Ulazak u tajno društvo umetnika zavođenja” (The Game: Penetrating the Secret Society of Pick-up Artists, gde termin pick-up ima vulgarno značenje „pokupiti”). Knjiga je 2005. dva meseca bila na listi bestselera „Njujork tajmsa”, a interesovanje za nju je ponovo počelo da raste 2007. kada je na muzičkom kanalu VH1 emitovan serijal „Pick-up umetnici ”.
Korice knjige su namerno oblikovane nalik na većinu izdanja „Novog zaveta” (crna podloga, slova u zlatorezu) što je bio povod da najžešći kritičari delo proglase „demo
Tajno društvo
Iako je „Igra” u suštini autobiografsko delo autora ona, kao što joj i
podnaslov govori, uvodi čitaoce u tajnovito, neobično društvo muškaraca koji su
se posvetili zavođenju. Reč je o fluidnoj zajednici osoba koje pre svega teže
intenzivnom seksualnom iskustvu sa ženama. Da bi to postigli oni se posvećuju
usavršavanju sopstvene ličnosti uz istovremeno nastojanje da što bolje razumeju
socijalne procese, naročito grupnu i individualnu psihologiju. Iako su među
njima veze labave, a kontakti se najčešće održavaju preko internet-foruma, ovi
ljudi imaju jak oseća pripadnosti „zajednici”, kako sami žargonski zovu to
okruženje.
 |
| Betseler: "Igra" i na srpskom |
Postojale su i druge „ekipe”, kako u Americi, tako i u Evropi, ali one nisu imale međusobne kontakte sve dok nije stigao internet. Na globalnoj mreži ubrzo su počele da niču njuz-grupe i forumi koje su vremenom evoluirali do ozbiljnih sajtova na kojima gurui zavođenja danas pišu blogove. Nabeđeni Donžuani, ali i oni koji se nadaju da će to postati iskoristili su internet za razmenu sopstvenih iskustava i zapažanja pa su takve online lokacije prosto zatrpane pseudonaučnim, ali i naučnim znanjima iz mnogih disciplina.
Tehnike
Pristalice pick-up umetnosti
smatraju da uspeh kod žena treba zasnivati na empirijskom iskustvu i, kako oni
misle, naučnim premisama, a ne na dobrom fizičkom izgledu, intuitivnim
instinktima ili klasičnom udvaranju. Kao početna faza označava se „sardžovanje”
(naziv izveden od imena mačke Rosa Džefirsa, jednog od prvih gurua), koje
podrazumeva izlazak u grad u svrhu pronalaženja partnerke. U „lov” se kreće
samostalno ili sa „pratiocem” (istomišljenikom koji na razne načine može davati
podršku).
Stupanje u konkretnu akciju se naziva „prilaženje”, što se može činiti prema ženama koje su same ili u grupi, samostalno ili uz pratioca. Zatim sledi „otvaranje” koje podrazumeva iniciranje komunikacije (ona se, u suštini svodi na manje ili više direktno navođenje na kontakt). Tokom tog procesa traže se „indikacije interesovanja” (IOI), a to su najčešće neverbalni znakovi. Ako se IOI registruje, čeka se na „otvaranje prozora”. Tada je naročito važan tajming jer prozor neće dugo biti otvoren, veruju pick-up artisti.
Beograd
Deo knjige „Igra” posvećen je Beogradu. Sa svojim guruom Misterijem Štraus je došao u srpsku prestonicu kod starog druga Marka sa kojim je u Americi išao u srednju školu. Misteri je, barem tako piše u knjizi, u poznatom klubu u centru Beograda organizovao kurs na kojem su polaznici bili jedan lokalni mladić, Amerikanac nastanjen u Firenci i instruktor skijanja iz Minhena. Beogradski kurs brzo se raščuo na internetu, zavodnici su navodno imali uspeha kod naših žena za koje Štraus kaže da su među najlepšim u svetu.
Prilaženje i otvaranje su veoma važni i često se unapred pripremaju (Štraus u knjizi navodi primer mladića koji je u jednom danu ostvario 125 različitih otvaranja). Međutim, uzbuđenje tek predstoji posle „tačke pecanja”. Ova faza se naziva „interakcija”. Postoji mnoštvo tehnika, od prividne nezainteresovanosti za izabranicu, preko mešanja humora i arogancije u konverzaciji (čime se zavodnik predstavlja kao zanimljiv i karakteran), pa do laganih dodirivanja i unošenja neverbalnih elemenata u verbalnu komunikaciju.
I sama pomisao da se u potragu za partnerkom kreće na „naučno” zasnovanoj platformi čudna je većini ljudi. Ali, mnogim „umetnicima” nije dovoljno što prolaze kroz sve pobrojane faze. Posle okončanja „akcije”, bez obzira da li je bila uspešna ili ne, ovi momci pišu izveštaje i objavljuju ih na sajtovima koji okupljaju „profesionalne” zavodnike. Ta građa postaje predmet izučavanja, a krajni cilj je da se potvrde ili ospore važeće premise, odnosno da se uvedu nove teoreme u svet pick-up arta.
Smeh i ljutnja
Da je generalno reč o intrigantnoj temi svedoči i činjenica da se u sve
više filmova ili televizijskih emisija pojavljuju likovi sa predznakom pick-up artista (recimo, Tom Kruz u
filmu „Magnolija” 1999. glumi gurua zavođenja, film „Hič” iz 2005. govori o
treneru „muvanja”…) Ova neobična aktivnost
doživela je komercijalizaciju kroz prodaju knjiga poput „Igre”, ali i preko
kurseva koji se održavaju uživo ili distribuiraju u formatu VHS-kaseta ili
DVD-diskova.
Ipak, svi oni koji su se iole ozbiljnije pozabavili ovim subkulturnim fenomenom, a da pri tome nisu pick-up artisti, slažu se da je u principu reč o društvu večitih dečaka koji se teško odriču pubertetskog zanosa, bez obzira koliko godina imaju. U jednoj od analiza se kaže da su pick-up artisti zapravo poklonici smešnog seksualnog kulta koji je u središte obožavanja stavio, ne superzavodnika, već fatalnu i nikad dostižnu ženu. U tom smislu na samoproklamovane Donžuane se gleda sa podsmehom.
Ipak, treba reći da nije svima do smeha. Uvek na raspravu spremne feministkinje digle su glas protiv pick-up arta zato što on ženu predstavlja kao objekat. Najradikalnije zagovornice ženskih prava tvrde čak da bi ovom pričom mogli da se pozabave organi zakona jer promovisanje pick-up tehnika zavođenja je zapravo promovisanje rodne neravnopravnosti. Recimo i to da se na internetu u poslednje vreme razvija čak i kontra pick-up pokret koji ima za cilj da ženama pomogne razotkrivanje „napadača”.
Ekonomist, februar 2009.
Постови
0 коментара