Antipušačka groznica: Gde nema dima, ima zdravlja i problema

15:19


U Srbiji će ova godina, između ostalog, proteći i u kampanji čiji je cilj zabrana pušenja u svim javnim prostorima, uključujući  restorane i kafiće. Stanovnici većine zemalja Evropske unije već su prošli kroz slično iskustvo. Posle uvođenja zabrane, tamo je zabeleženo smanjenje broja pušača, kao i pad prodaje cigareta. Ali, pojavile su se i neke neželjene posledice. Promet u ugostiteljskim objektima je smanjen, što je posredno ugrozilo radna mesta u ovom biznisu. Još gore, primetan je porast porodičnog i uličnog nasilja


Ministar zdravlja Tomica Milosavljević za ovu godinu najavljuje krstaški pohod protiv pušačkog poroka. Već je počela kampanja „Duvanski dim je serijski ubica” koju će sledećeg leta smeniti akcija „Izbaci duvanski dim”. Baražnom paljbom kroz medije priprema se teren za konačan cilj, a to je zabrana pušenja u svim javnim prostorima, uključujući kafiće i restorane. To bi se moglo dogoditi već ove godine,  čime bi se Srbija našla „rame uz rame” sa Evropskom unijom u kojoj pušači gube na svim frontovima.

Otkako su Irci pre pet godina počeli beskompromisnu borbu protiv štetne navike, nikotinski zavisnici su saterani u male pušačke enklave, najčešće svoje stanove. Irski „model” ubrzo je prihvatila većina zemalja Unije. Tako je, na primer, 1. januara prošle godine zabranjeno pušenje u francuskim restoranima, kafeima i ostalim javnim prostorima, ista mera tada je uvedena u osam od 16 saveznih nemačkih država. Pušači u Portugalu su u nevolji pošto je i tamo već godinu dana zabranjeno pušenje na većini javnih mesta. I tako redom.

Kad je reč o našem okruženju, u Sloveniji je zabrana već na snazi. U Hrvatskoj je u toku žučna rasprava o ovoj temi, vlada Bugarske je najavila da će zabrana pušenja u javnim prostorima startovati sredinom 2010. Ne treba sumnjati u najave Milosavljevića da će se to uskoro dogoditi i u Srbiji. Ipak, nedavno istraživanje pokazuje da tek nešto više od polovne građana Srbije (51 odsto) podržava zabranu pušenja u svim javnim prostorima. Zato ne bi bilo zgorega da se domaći zakonopisci osvrnu na strana iskustva od kojih nisu baš sva dobra.

Biznis

Povodom inicijative Ministarstva zdravlja nedavno se oglasilo Udruženje ugostitelja Beograda. Predsednica tog udruženja Snežana Kočović je kazala da bi rigidna zabrana ugrozila promet ugostiteljskih objekata, a posredno uticala na porast nezaposlenosti, te na smanjenje prihoda od turizma (veruje se da je Beograd atraktivan stranim gostima i zato što je „pušački raj”). Kočovićeva zagovara „mekši” pristup, kao u Španiji, Portugalu ili Austriji, gde su manji lokali pušački ili nepušački, a u većim postoje zasebni odeljci.

Da ovakva reakcija esnafa nije bez osnova, govore i podaci iz inostranstva. Tako se, na primer, veruje se da su Nemci lane popili u proseku dva litra piva manje nego preklane (109 umesto 111) najviše zato što je zabranjeno pušenje po kafanama. Ugostitelji upozoravaju da pad prometa šteti i samoj državi jer je u nekim zemljama zabeleženo stvaranje ilegalnih „lokala” po stanovima, garažama i podrumima gde prijatelji piju i puše do mile volje, naravno bez plaćanja PDV-a državi.

U Francuskoj su pažnju na sebe skrenuli vlasnici malih seoskih lokala, te objekata u kojima se uživa uz orijentalne nargile. Širom Francuske radi na hiljade malih kafea koji su kičma funkcionisanja seoskih zajednica. Vlasnici ovih lokala kažu da zabrana ugrožava decenijama uhodavani model socijalizacije seljana. Upitan je i opstanak oko 800 objekata u kojima se puše nargile. Ovakve lokale uglavnom drže Arapi koji su pod izgovorom etničke ravnopravnosti sa većinskim stanovništvom tražili da budu izuzeti od strogih propisa.

Nasilje

Još veći problem je povećanje stope porodičnog i uličnog nasilja. Primer za to je  Engleska gde je pušenje na javnim mestima zabranjeno 1. jula 2007. Već mesec dana kasnije zabeležen je pad prodaje cigareta za sedam odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a bilo je i manje pušača. Međutim, policijski inspektori u Prestonu, gradu na severozapadu Engleske primetili su da je zabrana pušenja na javnim mestima za samo nekoliko meseci dovela do velikog porasta nasilja u porodici.

U prvom kvartalu prošle godine nasilje u porodici je bilo razlog za 40 procenata svih policijskih intervencija, dok je pre zabrane na takve sukobe otpadalo 23 odsto izlazaka na teren. Dakle, duvanski zavisnici „preselili” su se iz pabova u sopstvene kuće. Oni alkohol nabavljaju u samoposlugama, i to po znatno nižim cenama, pa puše i piju u „domaćoj” atmosferi. Kako tamo nema nikoga da im kaže kada je dosta, supružnici se neretko napiju, a zatim i potuku.

U Švedskoj je pušenje u javnim prostorima zabranjeno u leto 2005. Već sledeće godine u Sundsvalu, gradu na severu ove zemlje, zabeležen je dratičan porast uličnog nasilja, čak za 30 procenata. Tamošnja policija to je objasnila na sledeći način: kako je u kafićima i diskotekama zabranjeno pušenje, gosti izlaze ispred tih objekata da zadovolje nikotinsku potrebu. Pošto su unutra već prilično popili, a napolju nema radnika obezbeđenja koji bi ih nadgledali, dovoljan je samo pogled među „naoštrenim” pušačima i eto tuče.

Pobuna

Nisu sve zemlje podjednako revnosne u proganjanju pušača. I dok, recimo, u Španiji tim povodom za sada nema mnogo uzbuđenja, u Švedskoj „treniraju” gvozednu strogoću. Iako je već nekoliko godina duvan zabranjen u javnim objektima, nepušački lobi u toj zemlji traži dodatne restrikcije, na primer da se pušenje zabrani u zatvorima (mada ne na silu, već da robijaši „pokajnički” odbace cigarete posle kurseva odvikavanja). Zagovara se zabrana prodaje duvana u prodavnicama robe široke potrošnje, kako bi se što teže dolazilo do cigareta.

„Što je mnogo, mnogo je!”, izgleda da misli poslanica švedskog parlamenta Kamila Lindberg koja je krajem prošle godine pokrenula inicijativu da se „olabavi” sa restrikcijama. Ona smatra da su zabrane dovele do ograničavanja sloboda građana kojima treba ostaviti pravo da sami odluče hoće li biti pušači ili ne. Lindbergova se založila da se vlasnicima restorana i pabova omogući da izaberu da li će njihovi lokali biti namenjeni pušačima ili nepušačima.

Prošle godine 40 slovenačkih književnika je potpisalo peticiju protiv zabrane pušenja u kafanama, a sociolozi su upozorili da će inače zatvoreni žitelji „dežele” postati još povučeniji u sebe. U Francuskoj se čak čuje da zabrana podriva temelje velike revolucije iz 1792. godine koja garantuje slobodu i jednakost za sve. Uz podsećanje da su najpoznatiji Francuzi u 20. veku uglavnom bili strastveni pušači (Albert Kami ili Koko Šanel, na primer), kritičari krive francusku vladu da je dekretom uvela zabranu jer se plašila javne rasprave.

Ekonomist, januar 2009

Sme li na balkonu? 
Okružni sud iz Faluna u centralnoj Švedskoj odbio je tužbu bračnog para protiv kompanije koja im izdaje stan. Pošto je jedan njihov komšija pušio na terasi, supružnici su tužili tu firmu sa zahtevom da im se smanji mesečna kirija. Oni su u tužbi naveli da su „neopravdano uznemireni” od strane komšije. Sud je, međutim odlučio da je „razumno pušenje” na terasi dozvoljeno.

Kazna za prvu damu
Čet Kulver, guverner savezne američke države Ajove potpisao je propis o zabrani pušenja u aprilu prošle godine. Zabrana se odnosi na radni prostor, uključujući i vozila u vlasništvu pravnih lica. Samo nekoliko meseci kasnije njegova supruga Meri je „snimljena” kako puši džipu koji joj je, zajedno sa vozačem, dodeljen kao prvoj dami Ajove. Meri je kažnjena sa 50 dolara.

Beg u Španiju
 Poznati muzičar i kompozitor Majk Olfild, koji je 1973. albumom „Tubular bels” izvršio revoluciju u instrumentalnoj muzici, krajem 2007. je saopštio da seli iz Velike Britanije zbog restrikcija koje su te godine uvedene prema pušačima. On se nastanio u španskoj Palma de Majorki. Ovaj multimiloner kazao je tada da je histerija pod motom „zdravo i sigurno” učinila britansko društvo nepodnošljivim za život.


Ekonomist, januar 2009

Share This Story

Tags:

You Might Also Like

0 коментара