Goran Pitić, predsednik upravnog odbora banke „Sosijete ženeral” i ministar za ekonomske veze sa inostranstvom u vladi Zorana Đinđića ocenio je juče u Beogradu da se pričom o limitiranju plata menadžerskog kadra u javnim preduzećima i u upravnim odborima tih firmi stvara uravnilovka kojom se zamagljuje suština, a to je pitanje restrukturiranja i eventualne privatizacije ovih velikih sistema. On kaže da bi ograničene plate mogle da dovedu menadžere u iskušenje da potraže druge izvore sospstvenih prihoda kroz nelegalne rabote. Druga mogućnost je da na čela javnih preduzeća dođu ljudi koji nisu dorasli trenutnoj ekonomskoj situaciji, kaže Pitić koji je za „Dnevnik“ odgovorio na još nekoliko pitanja.

Kakav budžet Srbiji treba da bi se izborila sa negativnim efektima velike ekonomske krize?

- Za Srbiju je ključan budžet za sledeću godinu zato što veliki deo potrošnje bruto-domaćeg proizvodnja jeste državna potrošnja. Ona ima segment neproduktivne i produktivne potrošnje. I uvek je inače pitanje kako „lomiti” budžet, da li kao razvojni ili kao socijalni. Više nego ikada je potrebno da on bude stabilizacioni i više nego ikada da ima razvojnu komponentu zato što se svugde u svetu ide u fiskalnu ekspanziju. Mi moramo da napravimo tu ekspanziju na strani razvojne potrošnje i sve to u budžetu sa deficitom od najviše 1,5 odsto. To nije lak zadatak i zato je velika odgovornost na premijeru da „utegne” sva ministarstva. U takvoj situaciji Narodna banka Srbije bi mogla da popusti svoju restriktivnu politiku i da time pomogne sektoru finansija da podrži realni sektor. To bi bio sjajan siignal stranim investitorimma da država štedi, ali i da troši tamo gde privatni sektor može da nastavi svoju ekspanziju.

A ako priča sa budžetom ne bude išla tim tokom?

- Ako bude drugačije onda će Narodna banka morati da nastavi svoju restiriktivnu politiku. A ako budemo imali obe restriktivne politike, i monetarnu i budžetsku, onda će efekti globalne ekonomske krize koja neminovno dolazi dovesti do pada izvozne tražnje za našim proizvodima. Kako mi nemamo ni domaći impuls za ekspanziju, onda ćemo imati dve negativne stavke, i pad izvozne tražnje i restriktivnu internu politiku. To će biti ozbiljna pretnja planu o rastu bruto-društvenog proizvoda od tri odsto. A ako ne budemo imali taj rast, onda to znači da ne možemo da isplatimo plate i sve ostalo. To je negativni scenario. Zato verujem da će država izaći sa odgovornim budžetom koji omogućava i privatnom sektoru i Narodnoj banci da funkcionišu na način kojim se kompezuju efekati globalne krize.

I pored straha od krize, čini se da vlada ne odustaje od nauma u velika ulaganja u infrastrukturu. Koliko su takve ambicije realne sledeće godine?

- Veliki infrastrukturni projekti moraju da se sprovode, kao i izgradnja socijalone infrastrukture kao što su zdravstvo i obrazovanje. Sve to daje impuls razvoju. Mi ne možemo da napravimo restriktivan budžet na svim sektorima. Mislim da bi to bilo loše i da bi to bio zahvat koji nije opravdan u uslovima kada je recesija u svetu. Moramo da potisnemo recesiju tako što ćemo odgovoriti ekspanzivnim merama u delu produktivne javne potrošnje. Do toga se dolazi na uštedi u neproduktivnoj javnoj potrošnji. Drugim račima, mora se odgovorno odnositi prema platama u javnom sektoru, treba da se ide na njihovo zamrzavanje. To je nemonovno. Osim toga, treba se pozabaviti pitanjem broja zaposlenih u javnim agencijama, svuda gde postoji višak onih koji ne stvaraju neku novu vrednost.

Ovih dana svi pričaju o globalnoj ekonomskoj krizi. Da li je stvarno situacija toliko teška. Koliko će potrajati kriza?

- Teško je predvideti kraj krize. Mislim da je globalna akcija da se izađe iz nje veoma jaka i zato verujem u procene koje kažu da će se krajem sledeće godine videti prvi efekti prevazilaženja krize. Očekujem da će pozitivan pomak doneti ustoličenje novog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Baraka Obame jer će posle toga uslediti masivan paket ekonomskih mera u toj zemlji. Strašno je važno da Amerika pokrene potrošačku tražnju koja trenutno trpi. Tu su i fiskalne mere, vidomo da centralne banke u mnogim zemljama snižavaju kamatne stope. Iako i dalje postoje mnoge nepoznanice, na primer šta će biti sa automibilskom industrijom i još nekim sektorima koji trpe, nadam se da će se globalna privreda ipak pokrenuti negde karajem naredne godine.

Dnevnik, decembar 2008.

Kurs dinara

Goran Pitić ocenjuje da se Narodna banka Srbije dobro bori za očuvanje kursa dinara. On smatra da bi u narednim danima moglo da dođe i do apresiacije domaće valute jer sledi period novogodišnjih i božićnih praznika povodom kojih će u zemlju doći veliki broj naših iseljenika koji rade u inostranstvu.