Bogata zaostavština Josipa Broza Tita pobudila je tokom minule godine dva puta pažnju javnosti. Proletos je u galeriji pored Kuće cveća održana izložba vrednih predmeta od srebra koje je Tito dobio na poklon, o čemu se dosta pisalo i pričalo. Kompleks na Dedinju je nedavno opet postao tema pošto je novinarima dozvoljeno da po prvi put uđu u Ovalnu kuću u kojoj se nalaze neki od najvrednijih predmeta kojima je darivan doživotni predsednik Jugoslavije.

Hodočasnici od Triglava do Đevđelije, koji su ove godine pohodili Kuću cveća 25. maja, mogli su u obližnjoj galeriji da vide predmete iz Titove srebrne kolekcije. Na tematskoj izložbi prikazane su dragocenosti koje je Josip Broz dobio od američkog predsednika Ričarda Niksona, Čerčilovog šefa diplomatije Entonija Idna, poklone od Prezidijuma Komunističke partije Sovjetskog Saveza, KP Mongolije, BASS partije Sadama Huseina...

Nedavno je novinarima dozvoljena poseta „Ovalnoj kući” iliti vili MIR (skraćenica od „Maršalova intimna rezidencija”). Osim raskoša koji je bio osmišljen za Tita, a naknadnim preuređivanjem za predsednike krnje Jugoslavije Zorana Lilića i Slobodana Miloševića, povlašćeni posetioci su videli podzemne depoe tog zdanja u kojima se nalazi oko 4.500 najvrednijih umetnina i drugih poklona ostalih iza Broza.

I dok se i danas mogu čuti oprečni stavovi o liku i delu Josipa Broza, nesumnjivo je da njegova materijalna zaostavština ima izuzetnu vrednost. Reč je o fondu koji čini oko 200.000 predmeta. On je razvrstan u 24 zbirke manje i veće vrednosti. Najbrojnija je ona koju čini oko 22.000 štafeta koje su povodom Dana mladosti stizale iz svih krajeva Jugoslavije i koja po umetničkoj „težini” nije bogzna šta. Ali, Tito nije skupljao samo štafete.

Najveće vrednosti u njegovoj zbirci imaju zlatni, srebreni i dijamantski predmeti, primerci unikatnog oružja poput Sinan pašine sablje ili mača optočenog sa 260 dijamanata i brilijanata, koji je Staljin poklonio Titu. Tamo su i platna velikih slikara poput Rembranta ili Save Šumanovića, te arheološki artefakti neprocenjive vrednosti kao što je bronzana statua boga Ozirisa iz šestog veka pre nove ere koju je Titu poklonio egipatski predsednik Anvar el Sadat.

Broz je bio pravi magnet za poklone. Recimo, tri američka kosmonauta, samo par meseci pošto su se vratili sa Meseca, doneli su mu nekoliko kamenčića sa ovog zemljinog satelita. Čak i ono što u dedeinjskom kompleksu naizgled nema neku posebnu vrednost, često nosi nesumnjiv simbolički značaj. Na primer, malo je poznato da pored pomenute Ovalne kuće stoje dva hrasta izrasla iz žirova koje je Titu poslao Džon Lenon, jedan od legendarnih „Bitlsa”.

Uz umetničku zbirku kneza Pavla Karađorđevića, koji je bio strastveni kolekcionar, Titova zaostavština je najvredniji fond nekog pojedinca na prostoru bivše Jugoslavije. Nažalost, ta zbirka nije dostupna javnosti. Razlog je huda sudbina institucije koja nominalno vodi brigu o materijalnom nasleđu Titove vladavine. To je Muzej istorije Jugoslavije koji je nastao spajanjem Muzeja revolucije naroda i narodnosti i Memorijalnog centra „Josip Broz Tito”.

Najpre je dekretom 1996. sedam od ukupno devet hektara kompleksa na Dedinju proglašeno rezidencijom predsednika SRJ. Sazidan je veliki zid, sa jedne strane su ostali Kuća cveća i nekadašnji Muzej „25. maj”, a sa druge Ovalna kuća, zajedno sa starom rezidencijom, lovačkom kućom i bilijarnicom. Pre nekoliko godina jedan biznismen je uzeo „delić” placa i sazidao tri vile. Ministarstvo kulture, na čelu sa Draganom Kojadinovićem, lane je oduzelo Muzeju i galeriju na Trgu Nikole Pašića.

Pa ipak, Muzej istorije Jugoslavije je od 2000. organizovao 21 izložbu predmeta iz sopstvenog fonda. O nekima od tih postavki pričalo se mesecima. Osim toga, Kuća cveća i danas privlači veliki broj turista, od 200 do 600 dnevno, a debela knjiga utisaka se menja na svaka tri meseca. Inače, od otvaranja kompleksa 1982. Titov grob je obišlo 18 miliona posetilaca. Očekuje se da će ih ove godine biti 150.000, što iz zemalja nastalih od nekadašnje Jugoslavije, što iz belog sveta.

Sredinom minule godine beogradska opština Savski venac, podržana od kulturnih poslenika u prestonici i republičke organizacije SUBNOR-a, lansirala je ideju o revitalizaciji kompleksa na Dedinju. Studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu su izradili projekat za čiju realizaciju bi bilo potrebno oko 10 miliona evra. Zagovornici ideje tvrde kako bi ovaj prostor postao prvorazredna turistička atrakcija Beograda i Srbije.

Osim renoviranja postojećih depoa za čuvanje kolekcije i izgradnje novih, te osavremenjavanja kompleksa kroz otvaranje kafea, prodavnica suvenira i drugih sadržaja, ovaj projekat podrazumeva rušenje „beogradskog zida” i vraćanje onih sedam otrgnutih hektara. Ali, izgleda lobiranje agilnog Tomislava Đorđevića, predsednika opštine Savski Venac po tribinama i beogradskim medijima da dedinjski kompleks dobije status koji na primer uživa Kalemegdan nije urodilo plodom.

Naime, nedavnom odlukom Vlade Srbije, koja stupa na snagu od januara „zabranjeni grad” na Dedinju i dalje ostaje rezidencija. U njoj će ubuduće boraviti ugledni gosti naše zemlje. Kako nam takvi retko dolaze, ostavljena je mogućnost da i obični smrtnici tamo povremeno zavire. Ali, od rušenja pomenutog „beogradskog zida” (Đorđević je imao ideju da se njegovi komadi prodaju kao u Berlinu), nema ništa, pa će Titovo blago i dalje čamiti po memljivim depoima.

Arheološki biseri

Iako najmanja, naročito vredna je kolekcija u kojoj su arheološki predmeti nastali od trećeg milenijuma pre nove ere do 12. veka našeg doba. Tu su artefakti iz drevnog Egipta, antičke Grče i Rima, helenističkog sveta, predkolumbovske ere u Južnoj Americi, sa Dalekog istoka. Grčki kralj Pavle 1954. uručio je Titu bronzani šlem iz sedmog veka pre nove ere, a premijer ove zemlje antičku figuru iz četvrtog stoleća pre Hrista.

Godine 1963. meksički predsednik Adolfo Lopez Mateos Tita je darivao statuom od terakote iz osmog veka pre naše ere. Avganistanski kralj Mohamead Zahir je 1960. doneo mu je glavu Bude iz četvrtog veka nove ere. Predsednik Tunisa Habib Burgibe dao je Brozu mozaički medaljon iz tamošnjeg nacionalnog muzeja, inače star nekoliko hiljada godina. Bilo je tu još raznih antičkih vazni i mozaika, starog oružja i drugih vrednosti.

„Fijat”, šljive, lutke

Osim što je voleo da prima darove, Tito je i poklanjao, o čemu postoji opsežna dokumentacija. On je ponekad na neobičan način uzvraćao onima koji su znali da se „isprse”. Pomenutom predsedniku Tunisa za praistorijski mozaik neprocenjive vrednosti dao je automobil „fijat 1100”. Egipatskom predsedniku se na statui iz šestog veka pre nove ere „zahvalio” sa 150 kilograma jabuka, 50 kilograma suvih šljiva i sokom od borovnice i ribizle.

Glumici Elizabeti Tejlor poklonio je lutku obučenu u šumadijsku narodnu nošnju, a Širli Templ je dobila fotografiju sa Titovom posvetom. Srebrnom tabakerom darivan je direktor „Fijata” Đovani Anjeli koji je Brozu 1978. doneo stilizovani mozaik sa slikom ptice. Tabakere su dobili trojica američkih kosmonauta 1969. koji su mu doneli nekoliko kamenčića sa Meseca, a njihove supruge broševe sa koralima.

Ipak, i Tito je znao da se „otvori”. Iz Vojnog muzeja u Beogradu 1963. uzeta je izuzetno vredna kolekcija starog oružja koja je poklonjena meksičkom predsedniku. Grčki kralj i kraljica su od Broza dobili po lipicanera, a tamošnji premijer bronzanu skulpturu Antuna Augustinčića. Tito je darivao i radove drugih domaćih umetnika, poput skulptora Ivana Meštrovića ili slikara Peđe Milosavljevića. Avganistanski kralj je dobio komplet pozlaćenog oružja za lov i tako dalje...

Tričarije

U zbirci ima i „tričarija”, poput makete MIG-a 19 kojeg je Titu krajem pedesetih poklonio sovjetski maršal Žukov. Bio je to tada najbrži avion na svetu, a trebalo je izgladiti odnose između dve zemlje posle Rezolucije Informbiroa. Tito je voleo i „artefakte” primenjene umetnosti. U njegovoj vili na Brionima pre nekoliko godina pronađen je prvi napravljeni Tomosov moped. Brozov unuk izraubovao je prvog, ručno pravljenog „juga”na beogradskom asfaltu...

OVALNA KUĆA

Od MIR-a do SIR-a

Parama iz budžeta SR Srbije građevinska operativa Jugoslovenske narodne armije je 1979. izgradila Ovalnu kuću. Bilo je predviđeno da se Tito useli 22. decembra, na dan JNA. Ali hiroviti Broz je malo pre toga otišao da lovi u Karađorđevu, a odatle se zaputio na Brdo kod Kranja. Zdravstveni problemi ubrzo su ga oterali u ljubljansku bolnicu u kojoj je umro 4. maja 1980. Nikada nije ni kročio u zdanje koje je neslužbeno nazvano MIR (Maršalova intimna rezidencija).

Do danas je nerazjašnjeno zašto je izgrađen ovaj objekat na četiri nivoa od 3.800 kvadrata. Po jednoj verziji, ljudi iz neposrednog Titovog okruženja hteli su da ga tako definitivno odvoje od supruge Jovanke sa kojom uoči smrti nije bio u dobrim odnosima (zbog toga, navodno, u Beogradu nije imao gde da boravi). Po drugoj varijanti, baš u Ovalnoj kući je trebalo da dođe do pomirenja dvoje supružnika. Priča se da je Tito bio protiv gradnje, potpuno nevoljno je izabrao projekat arhitekte iz Zagreba.

Zdanje je opremljeno veoma raskošno, na primer nasloni stolica su bili opšiveni španskim goblenima, pozlaćene kvake na vratima izrađene su po anatomiji Titovog dlana. Bilo je predviđeno da se bazen puni vodom dopremljenom iz Argentine zato što je ona pogodovala bolestima nogu. I tako redom. Nekoliko godina posle Brozove smrti, tamo je izloženo njegovo ordenje i najreprezentativniji pokloni. Na prve stanare MIR je čekao punih 20 godina.

Odlukom iz 1996. Ovalna kuća sa još nekoliko objekata izdvojena je iz kompleksa Memorijalnog centra „Josip Broz Tito” i proglašena je rezidencijom predsednika SRJ. Izvršena je adaptacija pošto je tamo trebalo da se useli Zoran Lilić. On je od te ideje odustao, navodno zato što mu je zdanje delovalo suviše hladno i sterilno. Ipak, po Beogradu je tih godina kružila šala da nekadašnji MIR postaje LIR (Lilićeva intimna rezidencija).

Porodica Slobodana Miloševića do Ovalne kuće je došla preko obližnje rezidencije koja je srušena u bombardovanju 1999. Zbog Miloševićevih je izvršeno još jedno preuređivanje. Od originalne „postavke” ostala su samo parket, vrata i kvake. Čak je Slobina i Mirina snaja, Milica Gajić dobila svoju sobu. Tada je objekat šeretski nazivan SIR (Slobina intimna rezidencija). Iz njega je Milošević 2001. odveden u Centralni zatvor, iz kojeg je predat Haškom tribunalu.

Pošto je uhapšen, njegova porodica je ubrzo iselila. Od tada u Ovalnu kuću jedino zalazi domar koji tamo radi od njene izgradnje. MIR su pohodili predstavnici MUP-a neposredno pošto su ga Miloševići napustili. Tada su utvrdili da je neko neovlašćeno otvarao depoe sa Titovim dragocenostima. Mirjana Marković je posle tvrdila da nije ni znala da depoi postoje. Tamo su naknadno ulazili i predstavnici Državne bezbednosti sa obrazloženjem da traže oružje.

Misterija prstena

Za Tita, pa i njegovu zaostavštinu vezane su mnoge kontroverze, a vremenom se pokazalo su neke bile bez osnova. Tako se, na primer, svojevremeno tvrdilo da je Marko Milošević prodao mač koji je Staljin poklonio Titu. Ovaj primerak hladnog oružja bio je izložen 2004, a sada se nalazi u depou Muzeja istorije Jugoslavije. Postoje i druge spekulacije da su vredni artefakti iz Titove kolekcije otuđeni, a ona o njegovom prstenu je najzanimljivija.

Kada je primljen u ljubljansku bolnicu, Brozu je sa ruke skinut prsten čija vrednost se procenjuje na 250.000 do milion američkih dolara. Pošto je umro, prsten je stavljen na ruku u prisustvu nekoliko oficira i doktora. Međutim, krajem osamdesetih se pročulo da je nakit nestao zbog čega je, navodno, general Veljko Kadijević u svom kabinetu „postrojio” sve koji su imali vezu sa Titovom sahranom. Nekoliko godina kasnije, jedan od njih je izvršio samoubistvo.

Nauka umesto Tita

Najnovija pretnja Muzeju istorije Jugoslavije neočekivano je stigla iz Ministarstva nauke na čijem čelu je Božidar Đelić. Iz ovog resora su pre nekoliko dana lansirali ideju da se nekadašnji Muzej „25. maj” pretvori u centar za popularisanje nauke. U ministarstvu su se za to založili posle „Festivala nauke” koji je početkom decembra privukao 14.000 posetilaca. Tako bi Titova zaostavština mogla da bude proterana i sa ona dva preostala hektara na Dedinju.

Puške i trofeji

I pored svih nedaća, u Muzeju istorije Jugoslavije ne miruju. Do kraja decembra posetioci su mogli da vide izložbu „Titove nove godine” sa mnoštvom fotografija nastalih tokom dočeka u zemlji i inostranstvu. Do kraja januara traje izložba Brozove kolekcije lovačkog oružja i trofeja koje je sam ustrelio. Reč je o 72 puške velike vrednosti koje je dobio na poklon. Biće izloženo i 12 trofeja, među njima rogovi kozoroga iz pustinje Gobi, topi antilope, impale...

Dnevnik decembar 2008.