Sasvim obična Amerika: Svi pošize kad grudnjaci padnu

12:51


Neobični festivali ženskih grudi privlače hiljade Amerikanaca. Jedne se skidaju da bi zabavile sebe i druge, a neke vrebaju priluku da uđu u industriju za odrasle. Gledanje je besplatno, ali sve ostalo se plaća

Ti ludi Amerikanci! Izmislili su frižider, rokenrol, brzu hranu i još svašta, ali im je bilo malo. Tragajući neprestano za unosnim biznisom, pored svakojakih ludorija, dosetili su se i sajmova ženskih grudi. Jer narod tamo i svugde voli dobru zabavu, a parada devojaka u toplesu je sigurno to.

Neki Amerikanci odlaze i na izložbe u galerijama, gde na zidovima vise dela klasika ili, recimo, nadrealista. Ali, ženske grudi, ima li ičeg lepšteg za gledanje? „Jenkiji” bi većinom na ovo pitanje  odgovorila bez dileme, a i mnoge Amerikanke se slažu da su izložbe prvoklasnog „mesa” prava stvar.

To potvrđuju hiljade svojevrsnih hodočasnika koji krstare vaskolikim Sjedinjenim Državama u potrazi za rasnim poprsjima i odličnom zabavom. Ne prođe dugo, pa u nekoj od 50 saveznih država organizuju festivale golotinje. I svaki put, uspeh je zagarantovan.

Dolaze bankari, pravnici, vodoinstalateri i ini. Prethodno, u kancelarijama i radionicama ostave titule i alate, a žene najčešće kod kuće da gledaju dosadne tv-sapunice. Oštrovidi se izmešaju sa onima što imaju dioptriju, svi zajedno uvereni da je najzdravije pariti oči na bujnim grudima.

Paradiranje obnaženih devojaka negde jednostavno zovu karnevalom. Ili kažu: „spring brejk”. Ovo bi se moglo prevesti na više načina, a u doslovnom smislu znači „prolećni predah”. Ipak, takvi događaji se protegnu celim letom i u ranu jesen. A zimi, veselo i ponekad razuzdano društvo, skuplja se po klubovima ili prostranim halama.

Negde biraju najlepše ili najveće grudi. Ali, ovi festivali uglavnom nemaju takmičarski duh svojstven izborima za mis lepote ili toplesa. Neformalne pobednice su one cure koje privuku najviše pogleda, neke zbog lepote grudi, druge zato što sasvim „otkače”.

Prljavi ples za srećnike

Evropljane, Balkance naročito, sigurno pleni ta sloboda od moralnih stega i razuzdanost devojaka s onu stranu Atlantika. Bez imalo sramežljivosti, ove lepotice obnažuju grudi, a najhrabrije i ostalo, pred stotinama pijanih muškaraca. Mnogi bi im mogli biti i očevi, ali vlasnice ponosnih prsa za to ni najmanje ne mare.

Neobični festivali se ponekad „vežu” za zvanične praznike, kada ljudi ne rade. Često, uz lepe grudi, okupljeni svet gleda stare automobile, rasne pse ili turnire u odbojci na plaži. Skidanje devojka negde je samo prateća manifestacija, ali uvek, kada krene otkopčavanje, sve drugo postaje „aut”.

Bučno navijanje i glasna muzika daju poseban ton atmosferi. Neretko, devojke se izmešaju sa publikom, a nekima se posreći i „prljavi ples”, pun lascivnih dodira i obećavajućih pogleda. Posetioci brzo shvate da je na ovakvim događajima bonton relativna kategorija, jer je pipkanje i štipkanje kao negde „dobar dan”.

Zašto se devojke tako jednostavno skidaju pred brojnom publikom? Uglavnom to nisu, ni profesionalne striptizete, ni prostitutke. One su anonimne studentkinje, trgovkinje ili domaćice. Zašto onda? Odgovora sigurno ima koliko i obnaženih poprsja.

Neke jednostavno žele da se zabave, uživajući u muškim pogledima i uzdasima. Jednoličan život koji im nameće potrošačko društvo, s vremena na vreme hoće da se ostvari na pomalo divlji i razuzdan način. Ima devojaka koje možda misle da će tako privući dasu svog života, druge traže nove prijatelje, dok mnoge u zanosnom plesu prebacuju grudnjake preko ramena muževa i mladića.

Lepe grudi, dobar biznis

Jedna vrsta lepotica od celog cirkusa očekuje više. One su svakako u manjini, a tek retkima se osmehne sreća koju traže. NJih, zapravo, privlači škljocanje fotoaparata i zujanje kamera, što je neizostavno na ovakvim festivalima. Slike i snimci će brzo obići svet u kome uvek postoji neko ko ima ideju za biznis, nadaju se takve.

Biznismeni su, u stvari, producenti filmova i internet-sajtova za odrasle, koji „oštrim” okom traže nove zvezde među raspojasanim devojkama. Neretko, oni i dolaze na izložbe grudi da lično upoznaju potencijalne starlete. Takvima je dozvoljeno sve: da štipnu, obećaju kule i gradove, lažu… Samo retke cure će stati pred kamere porno-industrije. Manje srećnije će završiti u striptiz-barovima, a neke će surova staza života uplesti u kolo prostitucije.

Pa ipak, u početku sve veruju u srećnu zvezdu, svesne da bi mimo parada grudi teško upoznale moćne producente filmova za odrasle. Zato se premijerno skidaju baš na ovakvim mestima, silno želeći u „intustriju”. Prethodno, moraju se osloboditi predrasuda i straha, na primer od mogućnosti da ih na publikovanim fotografijama vide roditelji, komšiluk ili društvo iz srednje škole.

Računicu su našli i prodavci hrane, pića, majica, suvenira i svakojakih koještarija. Popup logike srpskih kafandžija na Ibarskoj magistrali, koji prodaju pečenje skoro bez zarade, ali zato ožednelim gostima papreno naplaćuju piće, preduzimljivi Amerikanci uspešno unovčuju besplatno gledanje atraktivnih grudi.

Gde je više obnaženih devojaka, brojniji su i raspoloženi muškaraci. Takvi brzo ogladne, što se najbolje leči hamburgerima. A vruće i začinjeno meso traži da se zalije, zbog čega teku reke piva i osvežavajućih pića. Na kraju, kad se napije, publika vadi novčanike kao nekad kauboji na Divljem zapadu pištolje. Kačketi, majice i razne druge kič-uspomene na nezaboravno popodne, prodaju se kao alva. Majstori od zanata naplaćuju dobre tetovaže po ekstra-tarifi, lokalni piljari isprazne rafove u svakojakim zabitima, dok prvoklasne grudi paradiraju s druge strane izloga.

Stoga se čini se da su svi na dobitku. I one što se svlače, i oni što ih gledaju, svakako i biznismeni svih boja koji uvek nađu svoj ćar. Baš kao što pola Srbije pošizi kad zatrubi u Guči, ona obična, narodna Amerika zaboravi na terorizam, Irak, recesiju, izbore i Buša. Kako i ne bi kad joj pred očima defiluju neodoljivo hrabra poprsja lepotica? Biznis koji prati festivale grudi, ipak podseća da sistem zasnovan na neuništivoj logici profita besprekorno funkcioniše i tokom raspojasanih festivala.

Dnevnik,  avgust 2003.

You Might Also Like

0 коментара