Veliki jubilej motocikla "Harli Dejvison": Napuno stotu!
13:10
Stoti rođendan kompanija „Harli-Dejvison” proslavlja rekordnom prodajom, koja uzastopno raste 17 godina. Kada je firma zapala u krizu krajem sedamdesetih zbog ponude jeftinijih motocikala iz Japana, spas je pronađen u američkom predsedniku Reganu, koji je na „japance” nametno dodatne carine
Motocikl „harli-dejvison” proizvodi se ravno sto godina! To je povod za
veliki broj manifestacija koje vlasnici čuvenih motora ovih dana održavaju širom
sveta. Najviše razloga za slavlje ipak ima istoimena kompanija koja već 17
godina za redom obara sopstvene rekorde prodaje.
Iako u „Harli-Djevisonu” još insistiraju na karakteristikama svog motocikla
od pre jednog veka, ne mareći mnogo za tehničke i dizajnerske inovacije
konkurenata, prodaja je poslednjih godina rasla i do 14 posto. Ove godine
planirana je proizvodnja 290.600 motocikala.
U vreme kada je Henri Ford počeo masovnu proizvodnju automobila, a braća
Rajt izvli prvi let avionom, Vilijam Harli je sa braćom Arturom i Volterom
Dejvisonom proizveo svoj prvi motocikl u Milvokiju, u američkoj državi
Viskonsin.
Izvesni trgovac C. H. Lang, prodao je te 1903. prvi „harli-dejvison” u
Čikagu, prestonici motociklističkih i automobilkskih trka u to vreme. Prodaja
je sigurno rasla, a 1912. u Americi je 200 trgovaca prodavalo
„harli-dejvisone”.
Od početka motocikl je imao jedinstvena obeležja, prvenstveno
karakterističan rad motora i upravljač zakošen za 45 stepeni. Motor „V” je
proizveden 1909, prepoznatljivi logo je usvojen 1910, a rezeorvar u obliku suze
1920. Lik orla je stavljen na rezeorvar tokom tridesetih.
Već 1908, „harli-dejvison” je postigao rekord od 188,234 pređenih milja sa
jednim galonom govirva. Tokom 1910. ostvojeno je sedam prvih mesta u prestižnim
trkama širom Amerike. Narednih decenija, motocikl iz Milvokija je vladao
stazama za utrkivanje.
Tokom tridesetih „harli-dejvison” su vozili američki policajci, ali i
službenici brojnih kompanija. Veliki broj motocikala kupila je i američka
vojska. U to vreme proizvođeni su modeli i sa prikolicom, te dva sedišta.
„Harli-Dejvison” je imao jaku konkurenciju u domaćim kompanijama
„Ekscelzior”, „Indian”, „Pirs”, „Merkel”, „Šikel” i „Tor”. Glavni konkurent
„Indian motosajkl” prestao je sa proizvodnjom tokom pedesetih, kada su deonice
„Harli-Deijvisona” vrtoglavo rasle.
Baš tada motocikl je definitivno postao statusni simbol. Njegovu slavu su
uvećavale zvezde šou-biznisa poput Elvisa Prislija i Pitera Fonde, a u mnogim
filmovima, na primer u kultnom „Izi rajderu”, delio je glavnu ulogu sa poznatim
glumcima.
Kriza je nastupila krajem sedamdesetih kada su jpanski proizvođači „Honda”,
„Suzuki” i „Kavasaki” ponudili jeftinije motocikle. „Harli-Dejvison” je zbog
sve slabije prodaje ubedio administraciju tadašnjeg predsednika Ronalda Regana
da se na „japance” nametnu dodane carine.
Od tada, zaštićen na domaćem terenu, popularni „harli” niže uspeh za
uspehom. Ovaj motocikl se odlično prodaje i u inostranstvu, naročito Zapadnoj
Evropi. Posle pada socijalističkog bloka, dilerska mreža pokriva celu planetu.
„Harli” u ratovima
Tokom Prvog svetskog rata izrađeno je 20.000 motocikala za potrebe vlade
Sjedinjenih Država. U Drugom svetskom ratu svi motori „harli-dejvison” su
proizvođeni u okviru „ratne strategije” SAD. Kao vojna pomoć, otpremani su u
Veliku Britaniju, gde je proizvodnja motocikala obustavljena zbog potrebe za
izradom teknova i aviona.
Dnevnik, septembar 2003.
Постови
0 коментара