Kako se stiče znanje i zvanje u svetu: Diploma stiže putem telefona
11:40Dok naši đaci greju klupe u junu, na Zapadu je sve češće učenje uz računar i preko Interneta. Neki studenti nikad stvarno ne upoznaju svoje profesore, niti zakorače u zgrade fakulteta, a ipak uspešno diplomiraju. Onima što su odustali tokom studija, priznaje se položeno i daje kvalifikacija
Kad naš ponavljač nastavi školovanje negde u inostranstvu, postane odlikaš!
Godinama se hvalimo kako ovdašnji školski sistem stvara izuzetno obrazovane
pojedince koji su znanjem superiorni bilo gde da se nađu. Da li je tako? Neki
važni pokazatelji govore da nije, šta više, ukazuju kako je sasvim suprotno. Na
primer, funkcionalna pismenost koja podrazumeva upotrebu računara i elementarno
znanje nekog od svetskih jezika je na katastrofalno niskom nivou.
Manje od deset procenata stanovništva Srbije ima pristup Internetu, štampa
i knjige su slabo čitani, u biblioteke svraća uglavnom ko mora zbog lektire. Uz
to, u našoj osnovnoj školi se uči i brzo zaboravlja preobimno gradivo, svršeni
srednjoškolci su nespremni da praktično primene znanje na poslu za koji su se
školovali (ako su imali sreće da se zaposle u struci). Prosek studiranja na
nekim fakultetima je duži od jedne decenije, a uspešnih magistranata je manje
od deset odsto od ukupnog broja upisanih na poslediplomske studije.
U društvu postoji široki konsenzus da obrazovni sistem treba reforme.
Problem je, međutim, što su razlike stavova u vezi sa oblikom i dinamikom
promena fantastično velike. Jedni su za korenite izmene forme i sadržaja
obrazovanja što je pre moguće. Drugi se zalažu za postepene reforme, smatrajući
da im treba pristupiti s oprezom i strpljenjem. Mnogo je teških reči izrečeno
iz dva tabora, jednog koji se okupio oko Ministarstva prosvete i drugog u kome
su najglasniji sindikalni lideri. Univerzitetska javnost je na nož dočekala
radni predlog zakona iz Ministarstva koji radikalno menja način studiranja, te
podrazumeva znatno fleksibilniju kadrovsku politiku kojom bi se predavačka
zvanja mogla lakše izgubiti. Na predlog uvođenja petogodišnjih licenci za
nastavnike u osnovnom školstvu, pobunili su se njihovi sindikalni predstavnici.
Bodovanje umesto klasičnog polaganja ispita, devetogodišnja osnovna škola
umesto osmogodišnje teme su, ili je bolje reći dileme, oko kojih se ne stišava
žučna polemika. Da li nesvršenim studentima priznati položene ispite i dati
odgovarajuću kvalifikaciju, ili da li dozvoliti nastavnicima da sami formiraju
obrazovne programe u veoma široko propisanim okvirima, pitanja se nižu jedno za
drugim.
Samo letimičan pogled u svet ukazuje da se u mnogim sredinama školstvo
razvijalo svetlosnom brzinom, figurativno rečeno, dok smo mi spavali
razbaškareni na konceptu koji je pre više decenija razradio Stipe Šuvar i ini
stručnjaci. Tamo je rezultat ovakav: Šveđani, Britanci, Nemci i Španci
odrastaju uz računare i Internet, učeći ono što će im trebati u svakodnevnom
životu i radu. Logaritme izučavaju oni koji baš vole matematiku, a za broj
ovaca na Devičanskim ostrvima se interesuju mladi zaljubljenici u geografiju.
Šta to rade u svetu? Maštovit pristup funkcionalnom obrazovanju nije
isključiva tekovina sadašnjosti. Pre više od pola veka, dečaci i devojčice
razbacani po bespućima Australije, pratili su nastavu putem radija, a
spremljeno gradivo polagali pred nastavnicima koji su prašnjavim drumovima
dolazili na farme njihovih roditelja. U Velikoj Britaniji je pre više decenija
posebna radijska frekvencija bila rezervisana za predavanja koja su služila za
doškolovavanje odraslih.
Jedan svršeni student Beogradskog univerziteta, koji je pre nekoliko godina
emigrirao u Kanadu, kaže da je tamo sve prilagođeno onima koji žele da uče. I
sam je dobio državnu stipendiju za poslediplomske studije, koja mu omogućuje da
iznajmi stan, prehrani se i da uči bez briga za egzistenciju. A uči ono što ga
interesuje, pošto je sam izabrao predmete za specijalizaciju. Nema suvišnog
gradiva i opterećivanja znanjem koje mu neće trebati.
Dok se kod nas po dodatno znanje odlazilo u večernje škole, zatim u
radničke univerzitete na kurseve od par nedelja, na Zapadu su oni koji su
želeli da se usavrše, poštom dobijali udžbenike, audio i video kasete. Umesto
dangubljenja po kafanama ili uz televiziju, mesecima su večeri provodili uz
knjigu. A kad bi došlo leto, nisu odlazili na obale Sredozemlja, već su
godišnje odmore provodili u specijalizovanim kampovima, polažući ispite iz
naučenog predmeta. Umesto preplanulog tena i lepršavih uspomena, na posao su se
vraćali sa diplomama i novim veštinama.
Danas u razvijenom delu sveta nije neobično da se obrazovanje stiče uz
upotrebu savremenih tehnologija. Moguće je postati virtuelnim studentom nekog
od univerziteta. Takvi akademci odlaze na posao u mestu u kome žive sa
porodicom, uz stare prijatelje. Fakultet je stotinama kilometara daleko, možda
čak i na drugom kraju kontinenta. Predavanja se odžavaju putem „četa” ili
video-konferencija, konsultacije obavljaju elektronskom prepiskom. Ponegde čak
praktikuju i polaganje ispita elektronskim putem. Teoretski, moguće je završiti
neku školu i dobiti diplomu o stečenom zvanju i znanju, a da polaznik nikad ne
upozna predavače i ne vidi zgradu ustanove od koje je dobio sertifikat.
I to nije sve! Mnogi su, čak i u našoj zemlji, poslednjih meseci dobili
elektronske poruke kojima su pozvani da se prijave na virtuelne univerzitete.
Nema učenja, nema muke – a diplome daju! Putem elektronske prepiske ili
telefonskim razgovorom, predavači utvrđuju koliko kandidat zna o određenoj
oblasti. Za svako znanje postoji ocena i diploma, pa tako neko ko je godinama
pratio sport može postati sportski analitičar, onaj ko se zanimao za
televizijske emisije o pčelama - stručni „pčelolog”. Samo nekoliko dana posle
intervjua-polaganja, poštar će doneti sertifikat na najkvalitetnijem papiru,
sve sa pečatom.
Naravno, ne treba zaboraviti da u Americi i automehaničari sklapaju brakove
ako su se registrovali za takav posao. Oni koji dobiju diplomu na ovakav ili
sličan način najčešće i ne znaju kakav (da li ikakav) ugled uživa obrazovna
institucija. Zbog malo para koje su uložili za parče hartije koje potvrđuje da
znaju ono što su i inače znali, to ih ne interesuje. Diploma je diploma i za
traženje posla je bolje ikakva nego nikakva.
Iako neki od ovih načina obrazovanja oko granice preko koje je kriminal
(nekim izdavaocima sertifikata pare su važne, a znanje...), o njima vredi
razmišljati. Filozofija uspešnih podrazumeva učenje tokom celog života. Učiti
mogu i zaposleni, ljudi sa porodičnim obavezama, stariji i oni još stariji.
Reformatori školstva u Srbiji bi trebalo da se pozabave ovim aspektom teme koja
već mesecima ne izlazi iz vidokruga ovdašnje javnosti.
Dnevnik, jun 2003.
Постови
0 коментара