Beograd - Savezna skupština će na današnjem vanrednom zasedanju u okviru Predloga zakona o dopunama Zakona o spoljnotrgovinskomj poslovanju najverovatnije izglasati deo kojim se fizičkim i pravnim licima dopušta uvoz polovnih putničkih automobila, starih do četiri godine. U materijalu koji je dostavljen poslanicima ne navode se pojedinosti, koje će Savezna vlada naknadno utvrditi. Tek, saveznoj administraciji je uz propisivanje uslova, ostavljena mogućnost da zabrani uvoz polovnih utomobila u slučaju poremećaja u spoljnotrgovinskoj razmeni.

Gotovo nedelju dana posle neočekivane odluke tek rekonstruisane Savezne vlade, ostaje nepoznato pod kojim uslovima će građani i preduzeća moći da uvoze polovne automobile. Za sada se zna da će biti moguće uvesti vozila stara do četiri godine, a nezvanično se pominje da će carina iznositi 30 procenata od procenjene vrednosti automobila.

Iz Savezne vlade su odluku obrazložili željom da prikupljena sredstava od carine i drugih dažbina po osnovu uvoza vozila budu uložena u revitalizaciju proizvodnje kragujevačke "Zastave", a da deo tog novca bude iskorišćen i za socijalna davanja.

Povodom novosti iz Bulatovićeve administracije, prvi su se oglasili članovi Poslovnog udruženja uvoznika vozila i delova, koje okuplja ovlašćene uvoznike i distributere novih automibila.

Naglašavajući da su cene novih uvoznih automobila u našoj zemlji znatno niže nego, čak, i u zemljama porekla pa su, na primer, modeli Citroena za 30 procenata jeftiniji u Beogradu nego u Parizu, uvoznici tvrde da će  dve godine staro vozilo iz Evropske unije koštati koliko i isti model, kupljen nov u Jugoslaviji.

Predstavnici renomiranih kuća, poput Delte, Jugocita, Autokomerca, Auto Čačka, izrazili su zato esnafsku kritiku na račun odluke federalne vlade, ali su svojim sopštenjem pozvali nadležne da u preciziranju uslova uvoza ugrade i interese ovih firmi.

Uvoznici vozila predlažu zakonsko rešenje shodno kome bi budući vlasnici polovnjaka u Srbiji do svojih ljubimaca dolazili posredstvom distributera. Time bi, smatraju u Poslovnom udruženju uvoznika vozila i delova, građani izbegli višestruko posredovnje usled nemogućnosti dobijanja viza za putovanje. Organizovani uvoz polovnih vozila bi uticao i na cenu pošto bi je distributeri smanjili kupovinom velikih kontingenata odjednom. Uvoznici ističu da bi kupovina uz njihovo posredništvo, kupcima garantovala da nisu kupili ukradeno vozilo sa "šminkanim" papirima, a bila bi obezbeđena tehnička ispravnost i garancije proizvođača koje su duže od četiri godine.

Uz svoje želje, uvoznici automobila naglašavaju da bi njihovo uključivanje u posao omogćilo, kako kontrolu uvoza i odliva deviza iz zemlje, tako i naplate carina i poreza. Uz predlog da carinske i poreske stope budu usaglašene sa onima koje važe u susednim zemljama, uvoznici ističu da dažbine ipak ne bi smele da destimulišu uvoz novih putničkih automobila.

Sutra: Koliko će koštati, ko će moći da plati?

Posle odluke Savezne vlade da dozvoli uvoz polovnih automobila (2)

Koliko će koštati, ko će moći da plati?

Beograd -  Već početkom sledeće nedelje, prema nekim najavama, građani bi mogli da počnu sa uvozom polovnih automobila starih do četiri godine, shodno odluci Savezne vlade od pre nekoliko dana. Međutim, iako je ova odluka juče dobila podršku Savezne skupštine u okviru Predloga zakona o dopunama Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, još nisu poznati bliži detalji pod kojima će se obavaljati uvoz.

Od izvora, bliskih Bulatovićevom kabinetu, ovih dana se moglo  čuti kako će carniska stopa iznositi do 12 procenata, a zajedno sa porezom i ostalim dažbinama, fiskalna opterećenja neće prelaziti 30 odsto vrednosti automobila.

Čekajući zvanično objavljivanje odluke u Slubžbenom listu SRJ, raspitali smo se za cene najpopularnijih automobila u Nemačkoj i Austriji odakle će, za pretpostaviti je, naši građani nabaviti najveći broj vozila.

Popularni Golf 3, star između jedne i tri godine, košta između pet i deset hiljada nemačkih maraka, u zavisnosti od karakteristika i broja pređenih kilometara, dok je model Polo malo skuplji. Ford fijesta, dizel od 1700 kubika, istog starosnog raspona, u Austriji traba platit između 4.500 i sedam hiljada nemačkih maraka, dok novi model "K" star godinu dana, košta sedm hiljada.

Mercedes srednje klase, star između jedne i dve godine, košta između deset i petnaest hiljda maraka, dok Volvo S, star dve godine košta oko osam hiljada maraka. Fiatovi modeli, stari do četiri godine u Nemačkoj i Austriji koštaju između 4,5 hiljada i dvanaest hiljada maraka, u zavisnosti od pređene kilometraže i preteće opreme. Automobili francuskih proizvođača Pežo, Reno i Citroen imaju slične cene kao italijanska vozila, dok su vozila sa dalekog istoka nešto jeftinija.

Ako se za primer uzme vozilo, čija je nabavna cena sedam hiljada maraka, pa se na to doda oko dve hiljade maraka dažbina državi, postalja se pitanje koliko Jugoslovena u ovom trenutku može izdvojiti toliko ili čak više za luksuz zvani polovni automobil.

Prema istraživanju, koje je neposredno pre poslednjeg rata sprovela beogradska firma Metro market, većina građana je i do sada vozila polovne automobile, čak njih 64,5 procenata. Veliki broj vozača postali su vlasnici polovnjaka prošle godine preko Crne Gore, kada je uvezeno između 150 i 200 hiljada vozila. Pred početak rata, 46 procenta građana je razmišljalo o kupovini polovnog automobila, kada nije bilo zakonske mogućnosti za njihov uvoz, ali ni značajnog pada životnog standarda, koji je usledio kao posledica agresije.

U vreme istraživanja, 67,5 procenata građana je bilo spremno da  za polovni automobil izdvoji do pet hiljada nemačkih mraka, dok je onih koji tada imali da plate do deset hiljada, bilo 23 odsto. Gotovo niko ko je upitan nije rekao da bi platio više od deset hiljada maraka.

Postavlja se, stoga, pitanje koliko će stvarno građani biti motivisani da kupe polovna kola u inostranstvu, s obzirom da starosno ogranižčnje utiče da cene budu prilično visoke za platežne mogućnosti ovdšnjih vozača. A koliko je cena važna, pokazuje činjenica da je ubedljiva većina ispitanika u anketi firme Metro-market je, baš nju stavila na prvo mesto, ispred modela automobila, njegove bezbednosti, starosti i dizajna.

sutra: Šta građani misle o visini dažbina

Gradski odbor Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije uputio zahtev vlasti

Neispunjenje zahteva - radikalan protest

Beograd - Gradski odbor Udruženja vojnih invalida Srbije, uputio je pismo saveznom i republičkom predsedniku, predsednicima obe vlade i Skupštine, kao i resornim ministrima sa zahtevima da se obezbedi poštovanje propisa koji regulišu prava ratnih vojnih invalida. Ako tokom naredne nedelje ne dobijemo odgovor ili nas ne primi neko od nadležnih, otpočećemo uskoro radikalan protest. Na koji način ćemo negodovati, za sada ne mogu da kažem. Međutim, budite sigurni, spremamo drastične korake - rekao je juče predsednik GO URVIS Zoran Pajić na konfereniciji za novinare.

On je naveo zahteve da se omogući zakonsko pravo na ortopedska pomagala, banjsko lečenje, borački dodatak. Osim toga, članovi udruženja zahtevaju poštovanje Programa za zapošljavanje, stambeno zbrinjavanje kao i zakonom propisanu pomoć u školovanju dece. Među zahtevima su i učešće u privatizaciji ratnih vojnih invalida i članova porodica poginulih boraca, carinske i poreske olakšice prilikom uvoza opreme za otvaranje novih radnih mesta. Predstavnici GO URVIS su zatražili da bude podignut spomenik žrtvama ratova od 1990-1999.

G. Br.

Posle odluke Savezne vlade da dozvoli uvoz polovnih automobila (3)

Šta građani misle?

Beograd - Samo 2,5 procenata građana smatra prihvatljivim da dažbine na uvoz polovnih automobila budu 30 procenata, koliko je propisala Savezna vlada za polovne automobile iz inostranstva, stare do četiri godine.

Prema istraživnju "Metro Marketa", rađenom neposredno pre početka bombardovanja, iako ispitanici nisu znali da će savezna administracija omogućiti uvoz polovnih automobiila, sugerisali su u najvećem broju da dadžbine ne bi trebalo da pređu više od 20 odsto. Tačnije, u vreme neuporedivo višeg standarda stanovništva, 15,4 procenata ispitanika je podržavalo dažbine do pet odsto, njih 10,25 fiskalna opterećenja do 10 procenata, dok ih je 16,9 odsto bilo spremno da plati državi do 15 procenata. U tom istraživanju, najviše je bilo ispitanika koji su bili spremni da plate do 20 procenata na ime dažbina, njih 21,4 odsto.

Znači, većina ipak smatra da propisana opterećenja prevazilaze njihove platežne sposobnosti, iako su dažbine sada smanjene gotovo za polovinu. Podsećamo, dosadašnja carina se kretala od 21 do 41 procenat od vrednosti automobila, a sada je spuštena na 12 odsto. Procentualno, poreska stopa je iznosila između 13 i 23 procenta. Posle najnovije odluke Savezne vlade, nije jasno da li će i porezi biti smanjeni, pošto su tek obznanjeni carina od 12 procenata i iznos ukupnih fiskalnih troškova 30 odsto. Znači, u razlici između ove dve vrednosti, može biti smešten porez, gotovo ravan dosadašnjem, pa je očigledno da kupovina polovnog automobila, starog do četiri godine, i neće biti povoljna kako je izgledalo u prvim danima pošto je Savezna vlada odobrila njihov uvoz.

U svakom slučaju, iščekujući početak uvoza polovnjaka, ni najhrabriji stručnjaci se ne u suđuju da pretpostave koliko će ovih automobila pronaći nove vlasnike u Jugoslaviji. Ostaje nepoznato i koliko će država zaraditi po osnovu dažbina,  od kojih je pola predviđeno za revitalizaciju proizvodnje u Zastavi, a ostatak za socijalna prinadležnosti građana.

Iako zvaničnici tvrde da je tokom prošlogodišnje obavezne preregistracije vozila u Srbiji, koja su uvežena preko Crne Gore, legalizovano nešto manje od sto hiljada automobila, prema nekim procenama, samo prošle godine u Srbiju je preko Crne Gore i Republike Srpske je ušlo između 150 i 200 hiljada polovnih automobila. Time je značajno zasićeno srpsko tržište, a ono crnogorsko i potpuno zatvoreno, pošto se tamošnja vlada odavno opredelila za potpunu liberalizaciju uvoza autmobila.

Takva politika je napunila crnogorsku kasu, a značajan ekstra prihod je stigao zbog sporosti kabineta Mirka Marjanovića da shvati želje  građana Srbije za kupovinom polovnih automobila iz uvoza. Prema nekim procenama, iz veće republike se zato prošle godine odlilo 800 miliona nemačkih maraka, a od toga je u crnogorsku kasu otišlo 300 miliona. Sami prihodi od prinudne preregistracije u Srbiji bili su znatno manji u odnsu na sredstva koja su se "izmigoljila" iz srbijanskih džepova u Crnu Goru, Republiku Srpsku i dalje, do posrednika iz Hrvatske i Muslimansko-hrvatske federacije, koji su dovozili kola.

Sutra: Da li su moguće malverzacije, kako se čuvati od njih

Posle odluke Savezne vlade da dozvoli uvoz polovnih automobila (4)

Prevare i kako ih se čuvati

Beograd - Najverovatnije će građani koji budu kupili polovna kola stara do četiri godine, shodno odluci Savezne vlade, dažbine od 30 procenata plaćati po zvaničnom kursu nemačke marke od šest dinara. Tako bi, naprimer, kupac polovnjaka koji košta 10 hiljada maraka, umesto tri, stvarno platio hiljadu i po maraka za carinu i porez, pošto je kurs dinara u odnosu na nemačku valutu dvostruko slabijji.

Za sada nema nagoveštaja da će, niti se zna na koji bi način poreski i organi carine uspeli da "previde" zvanični kurs dinara i tako naplate stvarnu vrednost dažbina.

Osim ove "povoljnosti", pred budućim vlasnicima polovnjaka je izazov da uvezu nova kola kao polovna. Kako stvari za sada izgledaju, strani automobil izašao tek iz fabrike, smeši se svim našim građanima po povoljnoj ceni ako uspeju da sačine kupoprodajni ugovor u inostranstvu i prateću dokumentaciju na tuđe ime, a onda fiktivno auto otkupe za sebe. Tako će oni uspeti donekle da smanje dažbine, koje bi morali platiti ako bi kupili nov strani automobil u domaćim prodavnicama.

Međutim, umesto da profitiraju, kupce polovnjaka bi veoma lako mogla da zaboli glava kada shvate da su kupili ukraden automobil. Ovo im se najčešće može desiti ako vozilo kupuju na nekoj od auto-pijaca u Republici Srpskoj ili SRJ.

Ako ova vozila nemaju potpunu i originalnu dokumentaciju, postoji verovatnoća da su otuđena od pravih vlasnika.

Zato, potrebno je da vozilo poseduje originalnu vlasničku knjigu sa imenom vlasnika koji vam prodaje kola, originalne ključeve i odjavu sa odjavnim tablicama. Fotokopija dokumentacije i narezani ključevi mogu da znače da kola nisu "ispravna".

Pre kupovine moguće je i proveriti da li je neko vozilo ukradeno kod domaćih agencija za pronalazak automobila, koje pretražuju kataloge ukradenih kola, dokumentaciju Interpola, kao i baze podataka proizvođača.

Osim toga, moguća je "logička" kontrola, kada poznavalac može utvrditi da se broj šasije ili upisano godište ne slaže sa ostalim znakovima na vozilu.

Danas, avgust 1999.

Upoređujući cene polovnih automobila, starih do četiri godine, u zapadnoevropskim zemljama sa  novim modelima koje prodaju ovlašćeni dileri u našoj zemlji, uočljivo je da su pojedina nova vozila u Srbiji jeftinija nego polovna na zapadu