Šta je storytelling?
09:25
Pripovedanje je jedna od najstarijih ljudskih veština, intelektualnih i emotivnih. U poređenju sa njime, reklame su tek „nova igračka“, kao što primećuje jedna od sagovornica u ovom tekstu. Međutim, u kontekstu novih medijskih platformi, „pričanje priča“ u marketingu doživljava nesvakidašnji bum i zato je predmet studioznih istraživanja. Mi smo zamolili tri veoma upućene sagovornice da nam, svaka iz svog ugla i na osnovu sopstvenog iskustva, objasne zašto je storytelling fenomen o kojem se toliko govori poslednjih godina.
Šta treba da sadrži jedna priča kako bi bila
dobra? Sigurno je – mnogo toga, kao što je takođe sigurno da baš zato svi ne
mogu da ispričaju ili napišu dobre priče. A u ovoj priči, posvećenoj
storytellingu kao marketinškom alatu, postoji jedan od nezaobilaznih elemenata
za dobru priču. To je dinamizam, proizašao iz stavova naših sagovornica. O
storytellingu smo razgovarali sa Marijom Stošić, kreativnom planerkom u
agenciji McCann Beograd, dramaturškinjom Milicom Žebeljan i Ivom Mitrović, kreativnom
direktorkom u agenciji FHOgilvy. Njih tri se, kao što ćete moći da pročitate, u
nekim stavovima o temi slažu, u nekima ne. Ali, nesumnjivo, naše sagovornice su
profesionalno veoma „u priči“ kada je reč o marketinškom storytellingu.
- Činjenice su dosadne, priče su uzbudljive, zanimljive i lične, sa njima se poistovećujemo, u tome je njihova najveća snaga. Ako su dobro ispričane, u pričama prepoznajemo sebe, svoje vrline i mane, crte karaktera nekih bliskih ljudi, situacije koje su nam poznate, identifikujemo se. Priče mogu i da nas vrate u detinjstvo i neko bezbrižnije vreme, mogu i da nas pošalju u budućnost. Mogućnosti su neslućene. Velike priče u literaturi, pozorištu, filmovima stvaraju dubok i iskren odnos, imaju snagu da menjaju svoje čitaoce i gledaoce, da menjaju svet. U advertajzingu nema ni vremena ni prostora za velike priče, međutim, one male, ako su dobro ispričane, mogu da zasmeju, zapitaju, inspirišu, uznemire, pomere – kaže Milica.
Storytelling se poslednjih godina spominje kao jedan od najboljih marketinških alata, pa se laik može zapitati u čemu je to potencijal ove tehnike kada je reč o oglašavanju. Marija kaže da storytelling nije ništa novo, „ali je nešto važno“… Nešto sa velikim potencijalom koji se, čini se, zaista prepoznaje poslednjih godina. Taj potencijal je u razumevanju, prepoznavanju i emociji. „Ljudi oduvek pričaju priče. Kroz priče se izražavamo i sećamo, pričama ostavljamo trag, pričama definišemo sebe i druge. Uz pomoć priča razumemo, ili pokušavamo da razumemo, sve... pa i smisao života, vaseljene i svega ostalog, što kaže Daglas Adams. Kada, dakle, nešto treba da razumemo, mi ga uobličimo u priču, šta god da je to nešto – život, čovek, ili brend.“
Poenta
je u bliskosti
- Brend koji postoji kroz priču nam je bliži i
lakše razumljiv, jer živi u okviru obrasca koji shvatamo instinktivno, „stomakom“.
Ukoliko mu se pronađe pravo mesto u našoj, ljudskoj priči, on je i relevantan -
prepoznajemo mu ulogu, upotrebnu vrednost… ali i dodatnu vrednost, jer
storytelling prirodno stvara ono najvažnije – emotivnu vezu sa brendom. U
emociji je i najveća vrednost ove tehnike, jer priča može da dirne, da nasmeje,
da obraduje, da promeni… Priča može sve što ne mogu prodajne poruke poput „Kupi,
najniža cena…“ Priča ima moć da dugoročno poveže čoveka i brend - objašnjava
Marija svoje viđenje ove tehnike.
Iva napominje da se storytelling u marketingu uglavnom pominje u kontekstu “brend priča”, dakle ne u smislu kampanjskih narativa, kako bi se označio način na koji brend komunicira o sebi, odnosno priča svoju priču. Ovu priču čini sve ono što bismo tradicionalno nazvali “vrednosti brenda”, njegova istorija, ali i percepcija potrošača, odnosno njegovo iskustvo brenda. „Storytelling je, dakle, način da se priča brenda ispriča dosledno i fokusirano, kroz sve moguće kanale komunikacije, od recimo vizitkarte i uniformi zaposlenih, do odabira CSR angažmana i reklamnog materijala“, dodaje ona, ali i naglašava da ne krije izvesnu rezervu prema tehnici o kojoj se u poslednje vreme tako mnogo govori:
- U smislu napred navedenog na storytelling se sve više i više gleda kao na prevaziđenu tehniku oglašavanja jer je mogućnost potrošača da odbije da “sluša” tu “priču” sve veća i veća. Živimo u vremenu kada smo u mogućnosti da biramo sadržaj koji ćemo da konzumiramo, svi tradicionalno ključni mediji postaju beznačajni, a tridesetosekundni reklamni TV spot, doskoro neprikosnovena okosnica oglašavanja, je po mnogima mrtav – kaže Iva i dodaje da se oglašivači trude da pronađu odgovor na ove izazove (mogućnost potrošača da odbiju da konzumiraju sadržaj koji im se servira). Kaže i sledeće: „I dalje najčešće svedočimo pristupu da se u pričanje brend priče upliću novi mediji, ali na krajnje tradicionalan način.“
Nove
platforme
Evo na šta Iva misli kada to kaže: oglašivač
će svoj tridesetosekundni TV spot emitovati kao „preload“ na Youtube, a svoje
print rešenje prilagoditi baneru. „Ono što je ovde problematično jeste
činjenica da ovako invazivni vidovi oglašavanja samo iritiraju potrošača koji
će izbeći preload, a baner ignorisati ili čak aktivirati ad-blocker.“ Brendovi
koji su shvatili da tradicionalni vid storytellinga ne može da se primeni na
“nove” medije uglavnom se trude da postignu veći nivo interaktivnosti, odnosno
da involviraju potrošača u svoju komunikaciju. U tom kontekstu se možda može
govoriti o tome kako su zapravo nove platforme dovele do svojevrsne renesanse
storytellinga kao odranije poznatog marketinškog alata.
- Nove platforme i forme su udahnule novi život pripovedanju, ali donele i neka nova pravila! Nekad monolog - priča brenda o sebi samom u zamračenoj pozorišnoj sali – danas je dijalog. Publika je tu, prisutna i glasna, i učestvuje u priči, utiče na brend, njegov život i razvoj. Neki brendovi odlično razumeju ovu istinu, pa tako konzumentima daju sredstva i slobodu da ispričaju sopstvene priče koje ostaju u okviru brend narativa, ali ga i obogaćuju. Osim što su dobili glasne i konstruktivne sagovornike, brendovi danas na raspolaganju imaju i mnoštvo platformi za pričanje priča… Tako recimo transmedia storytelling koristi različite kanale, odnosno medije, kako bi ispričao delove priče – kaže Marija Stošić.
Majstori multitaskinga
- Kao što smo rekli, pripovedanje je jedna od najstarijih veština, starije je od pisma. Reklame su relativno nova „igračka“, a nove medijske platforme su prisutne tek dvadesetak godina. Društvene mreže i internet portali suštinski menjaju koncentraciju i način na koji prihvatamo informacije i sadržaje. Postajemo majstori multitaskinga, u stanju smo da istovremeno pregledavamo desetak internet stranica, razgovaramo sa troje prijatelja, rezervišemo letovanje i ostavljamo komentare na vesti dana. Prebacujemo se sa jednog sadržaja na drugi neprestano na klik do novog nadražaja. U tom smislu, kratka forma reklama postaje odličan poligon za novu vrstu pripovedanja - priče koje se pričaju u trideset sekundi – smatra Milica.
Objašnjava da transmedia storytelling ne potpada pod klasičnu, takozvanu „360° kampanju“, već da je reč o korišćenju svakog kanala na „prirodan način“, kako bi bio ispričan deo priče koji je važan, a ne može da se nađe negde drugde zbog različitih karakteristika medija. „Kad je transmedia storytelling u pitanju, možemo mnogo da naučimo od Holivuda: The Matrix serijal se, recimo, razvijao kroz filmove, animirana poglavlja, grafičke novele… Odličan primer je i kultna serija Firefly, koja je ukinuta posle samo jedne sezone, ali naporima, i fanova i autora, nastavlja da živi kroz film Serenity, grafičke novele, nezvaničnu literaturu koju pišu sami fanovi (dijalog, ne monolog!), i tako dalje“, dodaje Marija.
Kupac u
središtu
Jedna od važnih karakteristika storytellinga
je da u fokus stavlja potencijalnog kupca umesto sam brend, koji je nominalno u
drugom planu. Marija misli da je usled toga došlo do suštinske promene pristupa
marketinškom poslu: ono što je nekad bila priča o brendu, danas je priča o
čoveku. U toj novoj priči brend naravno treba da ima jasnu ulogu, što je i
jedino što zanima čoveka danas kad su brendovi u pitanju: „Super je što imate
tradiciju, super je što ste lepi i lepo upakovani, ali šta vi konkretno
donosite meni? Kako doprinosite mojoj priči? Da li ste inovator u mojoj
svakodnevici? Da li mi pomažete da se zamaštam i zaigram? Ili ste možda tu da
me razgalite posle napornog ponedeljka na poslu?“, plastično objašnjava Marija
i dodaje da je svaka priča koju pričamo odgovor na neku ljudsku potrebu.
 |
Citat: „Posle ishrane, potrebe za
skrovištem i druženja, priče su
nešto što nam najviše treba
na ovom svetu“
Filip Pulman (1946), jedan od
najpoznatijihbritanskih književnika, autor čuvene trilogije „Njegova mračna tkanja“, nosilac najprestižnijih svetskih literarnih nagrada, priznat kao jedan od najznačajnijih stvaralaca naučne fantastike za decu |
- Pa ipak čini mi se da se ovaj pristup zasniva na pogrešnoj ideji da potrošač želi da uđe u interakciju sa brendom i bude deo njegove priče. Uglavnom to nije tako i ove interakcije se veštački pospešuju, a potrošači na najrazličitije načine podstiču da uzmu učešća. Umesto da pokušavaju da “zaobiđu” činjenicu da potrošač može da bira sadržaje koje će da konzumira tako što na sve moguće načine pokušavaju da ga učine delom sadržaja koji plasiraju (a to je nemoguća misija), verujem da bi brendovi trebalo da se okrenu proizvodnji sadržaja koju potrošač zapravo želi da konzumira i na taj način postanu izabrani – kaže Iva.
Etičke
granice
Storytelling je moćno oruđe za postizanje
ciljeva koji se komuniciraju. U tom smislu nemoguće je prenebregnuti
zloupotrebu ove tehnike. O mogućnostima takvih zloupotreba pišu i teoretičari.
Gde je ta imaginarna etička granica koju ne bi trebalo preći? Marija smatra da
je granica u istini i meri. Ne može svako da priča svaku priču, ali oni koji je
pričaju treba da pričaju svoju priču koja je istinita kako za brend tako i za
čoveka. Milica dodaje da čitav marketing balansira na granici zloupotrebe, jer,
suštinski, služi da bi se istakle prednosti jednog proizvoda ili brenda u
odnosu ne neki drugi, pri čemu se te prednosti definišu dobrim delom kroz
subjektivno viđenje marketinškog tima koji osmišljava strategiju. U tom smislu
komunikacija koja koristi pripovedanje tek je deo šire priče o marketingu,
etici i granicama.
- Etička granica se ne tiče oglašavanja, već poslovanja. Ako misle da proizvode reklamni sadržaj koji je potrošačima prihvatljiv, brendovi moraju da posluju na način koji je prihvatljiv. Banalno objašnjeno - ako ćemo da pričamo o ekologiji, ne možemo da zagađujemo okolinu. Promeniti modele poslovanja i korporativne kulture nije lako, ali postaje sve jasnije da je upravo to ono što potrošač traži kako bi ponovo postao otvoren za priče koje brendovi pričaju. Naravno, jedno je teorija a drugo praksa; danas mnogi “zagađivači” ne vide nikakav problem da pričaju o ekologiji, ali ovo se sve više i više pokazuje kao kontraproduktivno. Informacije nikad nisu bile dostupnije, potrošač nikad informisaniji. Kriza marketinga je zapravo kriza identiteta brendova kojima postaje sve teže i teže da posluju tako kako posluju, a da njihove priče budu relevantne – kaže Iva.
Od naših sagovornica smo saznali zašto je storytelling „velika priča“. Naravno, mnogo toga je ostalo nerečeno. Kao što je Marija primetila: „Kada bismo samo pričali o transmedia storytellingu, trebalo bi nam mnogo novinskih stranica“. Ipak, i bez zalaženja u finese veoma zahtevne tehnike u marketingu možemo da konstatujemo da se priča „vrti“ oko poverenja kupaca, odnosno potrošača, prema brendu, zasnovanog na onoj „dodatnoj vrednosti“ koja prevazilazi upotrebnu, a koja svoju snagu crpi iz emotivnih slojeva kako pojedinca tako i grupa. A da bi se doprlo do emocija, svakako nije dovoljna logika „kupujem-prodajem“. Za to je potrebno mnogo više, potrebna je priča koja je, osim što je dobra, istovremeno i istinita.
STAV EKSPERTA: Pripovedanje u poslovanju
U realnosti - činjenice su linearno, skoro pa binarne. Postoji hipoteza, testiramo je, ako je tačna, prihvatamo je, a ako nije - odbacujemo. S druge strane, realnost je za ljude subjektivna. Ljudi imaju emocije, ništa nije 100 procenata tačno i ništa ne funkcioniše u tom, definitivnom, procentu slučajeva. Obim informacija sa kojima se susrećemo konstantno raste, pa se i operativna memorija sa kojom raspolažemo smanjuje. Samim tim pojavljuje se potreba da informaciju pretvorimo u sliku. U događaj, neku novu realnost koje ćemo se setiti na isti način kao i kada razmišljamo o uspomeni na događaj koji pamtimo. Pripovedanje u poslovanju je alat koji ljudima omogućava da se informacije prisete, ili da shvate njen značaj tako što će moći da se vrate u onu „naslikanu realnost“ koju je priča prikazala.
Na primer, kroz pripovedanje možemo povećavati lični kredibilitet (ali ovde ne govorimo o hvalisanju, već o pričama koje jakom porukom ukazuju na (ne)željena ponašanja), što kod kolega može dovesti do kreiranja vašeg pozitivnog ličnog brenda („ova osoba zna o čemu priča jer je to doživela“). S druge strane, čak i priče o slabostima, stvarima koje smo uradili pogrešno, kroz proces razotkrivanja mogu dovesti do izgradnje pozitivnog ličnog brenda („ovoj osobi verujem jer se ne boji da pokaže svoje slabosti i spremna je da iz grešaka uči i to deli sa drugima“).
Svrha dobre priče u poslovanju je da se utiče na druge, da se izgradi poverenje i empatija, ojačaju odnosi. Takođe, dobro ispričana priča negativan događaj može pretvoriti u priliku, promeniti perspektivu gledanja na određenu situaciju ili izazvati kritičko razmišljanje.
Bez obzira šta je izvor priče, ona mora biti
iskrena. Ukoliko vi verujete, velika je verovatnoća da će verovati i osoba koja
vas sluša.
Miro Smolović
lider PwC akademije
PwC Srbija
Gostujući kolumnista:Aleksandar Eror, Channel Planner McCann Beograd
Marketing i millennials:
Od (neuspešnog) flerta do stabilne veze
Od (neuspešnog) flerta do stabilne veze
Marketeri vole da pričaju o millennials, ali
većina ne zna kako da im se obrati. U slučaju da vam je termin nepoznat,
millennials predstavljaju mlade koji su u ovom trenutku dvadesetogodišnjaci –
generaciju odraslu na internetu. Oni rastu i razvijaju se i predstavljaju
budućnost ekonomije. Međutim, njihove navike se toliko razlikuju od ranijih
generacija da su mnoga drevna pravila marketinga na njih potpuno neprimenjiva.
Ovo plaši mnoge agencije. Osećaju se kao ljudi
koji su se razveli posle 15 godina braka i sada su primorani da idu na
sastanke, ali su zaboravili veštinu flertovanja, a njihovi pokušaji da plešu
teraju ljude sa podijuma. No, ako savremeni brendovi žele da prosperiraju u
budućnosti, moraju sada da ostvare vezu sa ovom generacijom, iako većina njih u
tome ne uspeva. Hard sell, call-to-action taktike tradicionalnog marketinga ne
funcionišu. Millennials u advertajzing nemaju poverenja, a TV reklame su im
ništa više do signala za odlazak do toaleta. Oni očekuju da ih zavedete nežno i
lagano, a da biste zadobili njihovu pažnju, morate da im se dokažete i ponudite
nešto što im je od koristi - prosvetljenje ili zabavu.
Jedan od načina da doprete do millennialsa
jeste kroz branded content, koji možete ponuditi kroz razne formate – od
advertorijala do Youtube serija. Međutim, fokus mora biti na dobrom sadržaju
koji nosi realnu vrednost, pri čemu se gradi lojalnost brendu, a ne samo
kratkoročno podiže prodaja. Dobar primer je Red Bull Music Academy, inkubator
program koji podstiče alternativne izvođače u elektronskoj muzici. RBMA
organizuje radionice, događaje i konferencije, a svake godine održava se u
drugom gradu. Za Red Bull je ideja da se poveže sa klupskom muzikom smislena.
Millennialsima je važno da se odnosi koji se stvaraju deluju prirodno.
Ipak, branded content nije potpuno novi
koncept. Godine 1900. francuski proizvođač guma Michelin objavio je svoj prvi
Michelin vodič, koji je danas jedan od najrelevantnijih vodiča za kvalitetne
restorane. Početna ideja bila je da motoriste koji putuju preko Starog kontinenta
inspirišu da probaju najbolju evropsku hranu, pri čemu troše gume i povećavaju
učestalost zamene novim. Vodič je danas toliko popularan da se restoranima
dodeljuju Michelin zvezde, a koliko su značajne, govori podatak da je čuveni
kuvar Gordon Ramsey rekao da se rasplakao kada je njegov restoran izgubio jednu
zvezdu. Kao i mnogi millennialsi, ja ne vozim kola, ali volim da se hranim
napolju. Jednog dana ću verovatno kupiti auto, a autu će biti potrebne gume, i
zahvaljujući vodiču za restorane, Michelin je već osigurao odnos sa mnom. Da su
se oslanjali na TV reklame propustili bi priliku da dopru do mene, jer sam u
tom trenutku verovatno bio u toaletu.
3za1:
Srđan Popović, direktor marketinga Carlsberg Srbija
„Reci
LAV“ – povratak starom receptu
Karlsberg
Srbija je pokrenuo zapaženu kampanju za "Lav pivo" sa reklamnim
spotovima koji se emituju na televizijskim stanicama u regionu. Šta se očekuje
od ove kampanje na inače veoma dinamičnom tržištu na kojem posluju jaki
konkurenti?
- Tržište piva je izuzetno dinamično i borba za
tržišnim udelima se zaoštrava svake godine. Osim velikog uticaja klimatskih
uslova, maloprodajna cena i snaga brenda imaju ključne uloge u tržišnom uspehu.
Nova kampanja LAV brenda, „Reci LAV“, ima za cilj da približi brend LAV
potrošačima, tj. širokoj ciljnoj grupi pivopija. Kada je u pitanju konzumacija
piva u Srbiji, istraživanja pokazuju da 20% potrošača popije 80% piva i
polazeći od te stavke, naša osnovna ideja je bila da napravimo kampanju koja će
biti jednostavna za razumevanje i duhovita i na taj način da privuče pažnju
potrošača. „Reci LAV“ kampanja se sastoji od 3 reklame koje opisuju sasvim
različite životne situacije, ali sa zajedničkim karakteristikama i mehanikama.
U svakom spotu LAV igra ulogu „inspirativnog heroja“ ili „okidača“ za lavovsko
delo, kao što je slučaj u reklami „fudbal“ ili za oportunističku snalažljivost,
kao što je slučaj u reklamama „horoskop“ i „matura“. Priznaćete da među pivskim brendovima jedino
LAV ima kredibilitet da odigra tu ulogu. Komentari na novu LAV kampanju su uglavnom
jako pozitivni, a za nas je najvažnije to što smo primetili da je tržište već u
aprilu pozitivno reagovalo na „Reci LAV“ kampanju.
Za kampanju
je izabrana forma storytellinga kroz koji se dešavaju svakodnevne životne situacije
i nude zabavna rešenja. To je drugačije od spotova u kojima se promoviše
"muškost", prijateljstvo, pošto je ovde u fokusu običan
mladić/muškarac, skoro antiheroj koji je ipak dovoljno snalažljiv?
-
Sa našom najnovijom LAV kampanjom
želeli smo da se vratimo osnovnim načelima uspeha i prepoznatljivosti LAV-a, a
to su humor i svakodnevne životne situacije u kojima svi možemo lako da se
prepoznamo. Pored toga, ideja nam je da se značajno razlikujemo od kampanja
drugih velikih pivskih brendova u Srbiji, čija je platforma uglavnom zasnovana
na retro nostalgiji.
Dugo se bavite marketingom, poznate su vam
različite tehnike, pristupi. Kakvo mesto, po vašem mišljenju, zauzima storytelling,
svojevrsno "pričanje priče" o brendovima među marketinškim alatima
koji služe da brendovi komuniciraju sa potrošačima?
-
Takozvani “storytelling” u
reklamama je mač sa dve oštrice. „Storytelling” podrazumeva pažnju gledaoca, a
poznato je da se reklamę u većini slučajeva gledaju sa vrlo malom dozom pažnje.
Istovremeno, forma „storytellinga” je jako kulturološki ukorenjena u našem
narodu, a LAV brend je prepoznatljiv po vrlo uspešnim reklamama sa glumcem
Nenadom Jezdićem, koje su upravo bile formatirane u „storytelling”. Te reklamę
su bile vrlo slojevite, sa pričom u priči i zahtevale više gledanja kako bi se
sasvim razumele. Tadašnje LAV reklame ostale su upamćene po rečenici „to kume”
i duboko ukorenjene u kolektivno pamćenje, jer su fantastično oslikale
specifičnost i kontradiktornost srpskog mentaliteta. Zbog svega navedenog
smatrali smo da je „storytelling” format za LAV, ali pod uslovom da se nove
priče uklope u sadašnje vreme.
Aktuelnost
Uspešnom
kampanjom agencije McCann Beograd do prvog sertifikovanog psa vodiča u Srbiji
Labrador Astor za pomoć slepima i slabovidima
Povodom obeležavanja Svetskog dana pasa vodiča, 29. aprila, i nabavke prvog sertifikovanog psa vodiča u Srbiji, Savez udruženja za slepe i slabovide osobe "Beli štap" uručio je zahvalnice svima koji su doprineli akciji, između ostalog agenciji McCann Beograd i agenciji Drive, čiji stručnjaci su učestvovali u kampanji "Web blackout", tokom koje je izvršeno "zamračenje" vodećih internet portala, čime je skrenuta pažnja na probleme slepih i slabovidih. Akcija je ubrzo prerasla u veliku medijsku kampanju, objavljeni su potpuno crni oglasi u štampanim medijima, a Televizija Studio B je na desetak sekundi potpuno zacrnila svoj program.
Osim što je izazvana pažnju građana, kampanja je dovela do toga da su se za akciju zainteresovali domaći i strani donatori koji su svojim sredstvima omogućili da prvi pas vodič, labrador Astor, stigne u Srbiju. Kreativni tim agencije McCann Beograd dao je dodatni doprinos akciji tako što je u saradnji sa UK Parobrod organizovao "Parobrodiranje - slobodnim stilom", humanitarnu prodajnu izložbu grafika čiji autori su zaposleni u agenciji McCann Beograd. Svi radovi su prodati za jedno veče i prikupljeno je preko 100.000 dinara.
- Društveno odgovorne kampanje deo su naše korporativne kulture. Kampanjom za kupovinu pasa vodiča slepim i slabovidim osobama želeli smo da upoznamo i zainteresujemo što veći broj ljudi za ovaj problem. Razmotrili smo kako da na najbolji način plasiramo poruku i odlučili smo se za inventivno i kreativno rešenje - sinhronizovano "zamračenje" interneta. Želeli smo da korisnici interneta na trenutak iskuse kako zapravo izgleda biti slep. Kampanji su se odazvali svi značajniji online mediji, te su potpuno crni takeover baneri iznenada osvanuli na velikom broju najposećenijih portala, a njihov uobičajeni sadržaj pretvorili smo u zbunjujući i pomalo uznemiravajući svet zvukova – kaže Branka Batričević, Client Service Director u agenciji Drive.
U Srbiji oko 12.000 građana ima problem sa vidom, njih 9.000 potpuno je slepo, a oko 3.000 je slabovido. Savez udruženja slepih i slabovidih "Beli štap", osnovan 2003, pokrenuo je nekoliko akcija koje za cilj imaju afirmaciju samostalnog života slepih i slabovidih osoba. Vesna Nestorović Coka, predsednica Saveza, ističe da je ova akcija, posle više ranijih pokušaja, prva dala prave rezultate. Prikupljeno je 15.000 evra, kojima je kupljen labrador Astor, dresiran u Mariboru, u Sloveniji. Trenutno je akcenat na kampanji da se obezbede sredstva za trogodišnju stipendiju kako bi u Mariboru bio obučen prvi sertifikovani instruktor pasa vodiča u Srbiji. Vesna se nada da će i ova kampanja biti uspešna i da će do oktobra prvi polaznik iz Srbije otići u Sloveniju.
Dobra knjiga
Izaći na tržište sa dobrom pričom
Naslov: The Power Of Storytelling - Dominate the Market With Your Story
Autor: Michael Pease
Izdavač: Amazon Digital Services, Inc. (25.
mart 2015)
„Prava moć se krije iza reči“, napisao je
jedan od recezenata krajem marta objavljene knjige „The Power of Storytelling –
Dominate the Market With Your Story“, dodajući da delo Mičela Pisa upravo
objašnjava tu moć sakrivenu iza reči. Jer, iako je napisana da omogući uvid u
ovu oblast i onima koji o njoj gotovo ništa ne znaju, knjiga je istovremeno
svojevrsni vodič kroz efektivne oblike storytellinga kao marketinškog alata,
upotrebljenog s ciljem da se „osvoji“ ciljano tržište. „Knjiga je odlično
polazište za sve one koji žele da krenu u avanturu zvanu storytelling, kao i da
ovladaju ovom tehnikom“, napisao je drugi recenzent.
Knjiga nudi ideje, tehnike i savete kako je moguće pristupiti kupcima na način da će, osim što će kupiti robu ili uslugu, postati i emotivno vezani za proizvod, uslugu, brend ili kompaniju u čijem je vlasništvu. Autor je čak išao u pravcu razrađivanja onih kreativnih aspekata na kojima je zasnovana književnost kao što su razvoj emocija ili njihova suspenzija, kreiranje stava, između ostalih zasnovanog na prisnosti, povezanosti, empatiji, a s druge strane suprotstavljenog depresiji, anksioznosti. Osnovna poruka je da je kroz formu storytellinga moguće na bolji, efektniji način preneti poruku o brendu ili kompaniji, jer taj način podrazumeva i emotivan angažman primaoca poruke.
Da li ste znali:
56%
onih koji podržavaju neprofitne kampanje
na društvenim mrežama potvrđuju da ih ubedljiv storytelling motiviše da kupe,
odnosno koriste brend koji se tako promoviše (istraživanje: Waggener Edstrom)
90%
korisnika društvenih mreža smatra da su
sadržaji namenjeni korisnicima veoma korisni, dok 78% veruje kako su organizacije
ili kompanije koje o tome vode računa zainteresovane za dobre i dugotrajne
odnose sa svojim klijentima (istraživanje: Custom Content Council)
Vesti:
„Drama u taksiju“ u finalu Njujorškog
festivala
Beograd /// Kampanja “Drama u taksiju”
agencije McCann Beograd ušla je u finale jednog od najprestižnijih festivala
advertajzinga, Njujorškog festivala kreativnosti, koji će biti održan krajem
maja, kao jedina iz regiona bivše Jugoslavije. Kampanja realizovana za
Jugoslovensko dramsko pozorište uvrštena u finale uglednog festivala u
kategoriji Društveni mediji i viralni marketing. Kampanja “Drama u taksiju”
pored velikog odjeka u javnosti i nagrada na domaćim festivalima imala je
uspehe na regionalnoj i internacionalnoj festivalskoj sceni, o čemu govore
nagrada SoMoBorac za viralni block buster na Weekend Media Festivalu u Rovinju,
nagrade Zlatni i Srebrni bubanj na regionalnom festivalu Golden Drum u
Portorožu, kao i učešće u finalu AdCup festivala. Njujorški festival
kreativnosti u oglašavanju je jedan od najstarijih i najprestižnijih festivala
na svetu koji nagrađuje najbolje svetske kampanje još od 1957. godine.
Preko milion ljudi koristilo usluge
elektronske trgovine
elektronske trgovine
Beograd /// Usluge elektronske trgovine u
Srbiji u prošloj godini je koristilo 1,16 miliona ljudi, što je za 28 odsto
više nego 2013. godine, rekao je nedavno Sava Savić, pomoćnik ministra u
Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. On je izrazio očekivanje da će
doći do još većeg pomaka posle 1. oktobra, kada će pored stranih institucija
elektronskog novca poput PayPal-a početi sa radom i domaći servisi za bezbedno
plaćanje putem interneta. Iako ovi rezultati, kao i najave ohrabruju, ipak
istraživanje konsultanstke kuće A. T. Karni pokazuje da Srbija zaostaje i da je
bez jasnog puta u razvoju e-trgovine. U istraživanju “Globalni indeks razvoja
e-trgovine za 2015. godinu“ se navodi da Srbija zauzima poslednje mesto, jer
kao zemlja nema pripremljen plan za dalji razvoj elektronske trgovine. Prvo
mesto u 2015. godini na listi indeksa razvoja e-trgovine zauzele su Sjedinjene
Države.
Kampus za kreativce u Beogradu
Beograd /// Peti po redu u Beogradu, i
trenutno najveći Behance događaj u svetu, kao kažu organizatori - Belgrade
Behance Reviews, održaće se u sklopu Design Hub-a na Mikser festivalu u
Savamali (Travnička 3) u formatu kampusa koji traje svih pet dana festivala od
3. do 7. juna. Kreativci će imati prilike da se druže, upoznaju i dobiju
profesionalno mišljenje o svojim radovima od renomiranih dizajnera na događaju
Belgrade Behance Reviews. Ovaj događaj je deo globalne mreže Behance događaja
koji se održavaju u celom svetu sa ciljem razmene ideja kreativaca sa Behance
sajta u offline svetu. Portfolio Reviews radionice će ovoga puta okupiti
umetnike iz oblasti fotografije i grafičkog dizajna, a Behanceri mogu prijaviti
svoje radove za Serbia Showcase izložbu. Program je otvoren za sve Behancere,
ali i za širu kreativnu zajednicu, a ulaz je potpuno besplatan.
Branding konferencija 05 u Sarajevu
Sarajevo /// Branding konferencija #05 je u
potpunosti opravdala svoj slogan, kažu organizatori događaja koji je zakazan za
12. jun u Vijećnici, jednom od najprepoznatljivijih objekata u glavnom gradu
Bosne i Hercegovine. „Brandolucija“ u grad na Miljacki dovodi Denise Lee Yohn,
vodeće ime u građenju i pozicioniranju vrhunskih svetskih brandova, istovremeno
autorku bestselera i direktoricu TEDx San Diego. Ona je za Branding
konferenciju pripremila predavanje na temu “What Great Brands Do”. Le Yohn iza
sebe ima iskustvo od 25 godina u kreiranju i vođenju svetskih brendova kao što
su Sony, Burger King, Land Rover, Oakley, Frito-Lay, a jedan od razloga zbog
kojih se odlučila za dolazak u Sarajevo jeste želja da se upozna sa veoma
dinamičnim i nepredvidivim tržištem našeg regiona, kažu organizatori skupa. Branding
konferencija je jedini strukovni događaj koji se organizuje u BiH. Prva
Branding konferencija održana je 2011.
Počeo festival Š.U.N.D. 2015
Beograd /// Šesti međunarodni festival
Š.U.N.D. otvoren je u petak u Ciglani- Klubu ljubitelja teške industrije, na Slanačkom
putu broj 26. Festival je otvoren grupnom izložbom studentskih radova iz
oblasti dizajna prostora, grafičkog i industrijskog dizajna, instalacije i
video-radova. Festival Š.U.N.D. traje do 23. maja 2015. i predstaviće grupne
izložbe studenata iz Srbije i Evrope kao i samostalne projekte mladih umetnika
na dve lokacije - Ciglana i UK Parobrod. Pored vizuelnih umetnosti na festivalu
će biti izvedene pozorišne predstave, muzički nastupi i performansi.
Постови
0 коментара