Potemkinovi trgovi u Beogradu

09:04

Postavlja se pitanje šta su mogući motivi za upravo završeni konkurs. Svakako, uređenje grada, naročito njegovog centra, koji nema reprezentativne trgove, jeste izazov na koji su pokušale da odgovore generacije gradskih oca, isto tako i urbanista, ali je do dan danas malo toga učinjeno. Međutim, uz činjenicu da je konkurs naprečac raspisan u decembru, i pored toga što se javilo pedesetak arhitekata ili timova, da je izostala šira javna rasprava o tome kakva rešenja su potrebna (veoma živa rasprava zapravo je vođena po specijalizovanim internet-forumima, gde su izneti mnogi predlozi, ali i oštre kritike) moglo bi da se pomisli kako je upravo okončan još jedan konkurs koji je doneo zanimljive radove, lepe „slike“ koje nikoga mnogo ne obavezuju












Prva nagrada Zoranu Dmitroviću i Zorici Savičić sa saradnicima

Gradonačelnik Siniša Mali i glavni gradski urbanista Milutin Folić predstavili su juče na izložbi u Starom dvoru konkursne radove za tri centralna trga u Beogradu – Trg Nikole Pašića, Terazije i Trg republike, javljaju mediji. Pobednička rešenja predstavljena u Starom dvoru, od sutra u Gradskoj upravi

- Naša inicijalna ideja bila je da gradsko jezgro postane funkcionalnije i lepše. Žiri je odlučio da prvu nagradu dodeli Zoranu Dmitroviću i Zorici Savičić sa saradnicima, drugu Mariji Krsmanović Stringeti, Brunu Oliveri Stringeti i Mileni Kordić sa saradnicima, a treću nagradu Milanu Lojanici - rekao je Folić i dodao da je žiri prepoznao profesionalnost i posebnost nagrađenih, ali i nenagrađenih autora, koje grad vidi kao buduće saradnike na prostorno-urbanističkim temama u korist glavnog grada.

Folić je precizirao da je uređenje tri gradska trga deo šire strategije i vizije novog gradskog rukovodstva, zahvaljujući se posebno Društvu arhitekata Beograda, Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju i žiriju. Otvaranju izložbe prisustvovali su gradski menadžer Goran Vesić, predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević, pomoćnik gradonačelnika Borko Milosavljević... Izložba će od danas biti postavljena u zgradi Gradske uprave (Trg Nikole Pašića 6), gde će građani moći da je pogledaju svakog radnog dana od 9 do 14 sati, do 19. juna.

- Odavno se teži tome da Trg republike dobije konačan izgled i celovito rešenje, a nagrađeni radovi su tu temu odradili na  visokom nivou, i prostorno  i funkcionalno. Terazije i Trg ispred Skupštine biće povezani pešačkim tokovima, što podrazumeva sređivanje Trga Nikole Pašića, Čavketovog pasaža, Bezistana i Nušićeve ulice. Obaveza grada je da se što pre stvore uslovi za realizaciju ovih projekata - poručio je Folić. Gradonačelnik Siniša Mali rekao je da je na konkurs stiglo 30 radova, a od pet izabranih u prvom krugu, stručni žiri se odlučio za tri koja je smatrao najboljim.

- Građani mogu da vide sliku budućeg Beograda, tačnije njegovog centra. Na prvonagrađenom rešenju treba i dalje raditi, a ključ budućeg rešenja jeste da se uredi saobraćaj kako bi se nesmetano odvijao, ali da se prednost da pešacima. To je naša strategija, ali i vizija svih glavnih gradova u Evropi. Idemo korak po korak, kako bismo za nekoliko godina rešavali ulicu po ulicu, trg po trg i kako bi grad izgledao mnogo bolje nego sada - rekao je Mali i pozvao Beograđane da posete izložbu.

Od 30 prispelih idejnih rešenja za uređenje tri centralna gradska trga na konkurs raspisan u decembru, žiri je u martu izabrao pet autorskih timova koji su učestvovali u drugom krugu krug. Jedan od uslova koji su projektanti morali da zadovolje jeste da ulepšavanje centra prestonice može da se realizuje fazno. Oni su morali da ponude i rešenje za površinu na kojoj se nalazi „Staklenac” na Trgu republike.

– Autori pet izabranih radova izdvojili su se svojim konkretnim predlozima koji u sledećem koraku mogu da se realizuju – rekao je u martu akademik Branislav Mitrović, jedan od pet članova žirija. Mediji su tada javljali da nije isključeno da će pešački koridori budu pokriveni novim materijalom već krajem sledeće godine, ali da još nije poznato na koji će način taj projekat biti finansiran i koliko će koštati ulepšavanje partera najužeg centra grada. Žiriju je predsedavao Milutin Folić, gradski urbanista, a u timu koji je odlučivao o pobedničkom radu bile su arhitekte Eva Vaništa Lazarević, Boris Podreka i Nebojša Minjević.





Druga nagrada Mariji Krsmanović Stringeti, Brunu Oliveri Stringeti i Mileni Kordić

Sa otvaranjem izložbe u Skupštini grada podudarila se vest da je doneto rešenje za uređenje Trga Slavija. Gradski menadžer Goran Vesić rekao je početkom sedmice da ovaj trg neće imati podzemne pešačke prolaze, te da će se novac tako ušteđen preusmeriti u obnovu Ruzveltove ulice koja će, osim novog kolovoza, dobiti i nove trotoare, kao i biciklističku stazu. Podzemni prolazi na Slaviji bili su predivđeni projektom koji je sadašnja gradska vlast nasledila od prethodne. Vesić je rekao da će tender za Trg Slavija biti raspisan početkom avgusta, a radovi će trajati oko šest meseci.

– Planska komisija i rukovodstvo Skupštine grada prihvatili su primedbe građana koje su iznosili tokom javne rasprave o Planu detaljne regulacije za Trg Slavija a koje su se ticale podzemnih prolaza koji su bili predviđeni projektom koji smo nasledili. Dakle, neće biti podzemnih prolaza na Slaviji. Kako bismo bili sigurni u rešenja, nekoliko meseci se radilo na analizi saobraćaja na ovom trgu. Dobili smo saobraćajno rešenje bez podzemnih prolaza, koje obezbeđuje bolju protočnost vozila nego sada ili sa prolazima. Prelaz pešaka preko Slavije biće regulisan na drugačiji način nego do sada a na samom kružnom toku neće biti zaustavljanja ni vozila, ni pešaka – rekao je Vesić i dodao da je veoma važno da „vodimo računa o pešacima jer prema analizama koje su rađene, dnevno i do 70–80 hiljada ljudi pešice pređe preko Slavije.“

Gradski menadžer je rekao da je i u ovom slučaju potvrđeno kako aktuelna gradska vlast sluša opravdane predloge i primedbe građana jer „naši prethodnici nisu hteli ni da čuju da ukinu podzemne prolaze na Slaviji iako su bili veoma uski, nebezbedni i nefunkcionalni.“ Međutim, on nije rekao kako će biti regulisan saobraćaj na Slaviji, kako će biti obezbeđeno bezbedno kretanje pešaka, što bi moralo javnosti da bude poznato najkasnije do avgusta, ako se ostvari najava da će tada biti raspisan tender za izvođenje radova.

Podsećanja radi, prethodna vlast je posle obnove gradskog jezgra (popločavanje cengralnih ulica, rekonstrukcija Nemanjine i Bulevara kralja Aleksandra), krenula u obnovu Ulice vojvode Stepe, nakon čega je trebalo da se sredi Autokomanda, deo Bulevara oslobođenja do Slavije i taj centralni gradski trg. Pobedničko rešenje je podrazumevalo izgradnju podzemnih prolaza, kako bi se bezbednost pešaka povećala, a saobraćaj na jednom od najfrekventnijih mesta u gradu učinio protočnijim.

Upravo saopštena odluka da se odustaje od temeljne rekonstrukcije Slavije prema ranije usvojenom projektu, još je jedna potvrda u odsustvo kontinuiteta u uređenju glavnog grada. Kao što je akcenat sa Unutrašnjeg magistralnog prstena ili koncepta „Treći Beograd“, ili pretvaranje pijaca u trgove sa mobilnim tezgama (Bajlonijeva, Kalenića) na šta se fokusirala prethodna vlast, pomeren na projekat „Beograd na vodi“, to se dešava i sa naizgled jednostavnijim poduhvatima kao što je rekonstrukcija glavnih ulica i gradskog jezgra. U tom smislu, može se posmatrati i krajem decembra, bez najave, raspisan konkurs za uređenje tri centralna gradska trga. Dodatna neobičnost je što su rešenja za ove trgove objedinjena u jedno, pa je tako prvonagrađeni rad ponudio rešenja za sve lokacije, čime su možda i neki bolji predlozi za neki od trgova ostali u drugom ili trećem planu, odnosno uopšte nisu nagrađeni jer je rekonstrukcija „objedinjena“.





Treća nagrada dodeljena Milanu Lojanici

Postavlja se pitanje šta su mogući motivi za upravo završeni konkurs. Svakako, uređenje grada, naročito njegovog centra, koji nema reprezentativne trgove, jeste izazov na koji su pokušale da odgovore generacije gradskih oca, isto tako i urbanista, ali je do dan danas malo toga učinjeno. Međutim, uz činjenicu da je konkurs naprečac raspisan u decembru, i pored toga što se javilo pedesetak arhitekata ili timova, da je izostala šira javna rasprava o tome kakva rešenja su potrebna (veoma živa rasprava zapravo je vođena po specijalizovanim internet-forumima, gde su izneti mnogi predlozi, ali i oštre kritike) moglo bi da se pomisli kako je upravo okončan još jedan konkurs koji je doneo zanimljive radove, lepe „slike“ koje nikoga mnogo ne obavezuju. Uostalom, tako je bilo i prethodnih decenija – „hrabra rešenja“, lepi „renderi“, makete i realizacija ravna – nuli. Osnovana sumnja postoji da bi i ovaj put moglo da bude tako jer se ne zna ni kada bi trebalo da se krene u realizaciju rekonstrukcije tri centralna gradska trga, kojim sredstvima bi se to finansiralo.

S obzirom da će tri nagrađena rada verovatno biti otkupljena, to znači da su potrošena (određena) budžetska sredstva u tu svrhu. Ako će doći do rekonstrukcije, to je opravdano. Ali, šta ako smo još jednom dobili „Potemkinove trgove“ u Beogradu, koje neće ni na koji način obavezivati neku buduću vlast (kao što je, recimo, ova srušila repliku Terazija na Novom Beogradu, koji je prethodna vlast gromoglasno otvorila – sada je tamo, baš kao što je nekada i bio, buvljak na kojem se prodaju polovne stvari i mnogo smeća). U tom smislu moglo bi se postaviti pitanje da li bi, poput odustajanja od podzemnih prolaza na Slaviji, bez troška za ovaj konkurs mogao biti rekonstruisan dodatni metar ili dva Ruzveltove ulice.

Cvetni trg i Terazijska padina
- Za Cvetni trg rešenje je već završeno i od njega želimo da napravimo reprezentativan trg. U nivou Ulice kralja Milana biće napravljen plato koji će stepeništem biti spojen sa Njegoševom ulicom, a sve će to pratiti sadašnji izgled Jugoslovenskog dramskog pozorišta, sa kojim ovaj prostor treba da bude spojen u jednu estetsku celinu. Terazijska padina takođe ima svoje rešenje i u kontaktu smo sa autorom, a sredstva za oba prostora ćemo pokušati da pronađemo kroz donatorstva, uz određeno učešće grada. Na isti način radiće se i fasade, gde će se uređivati ne samo pojedinačne fasade, već čitave celine - rekao je pre nekoliko meseci Folić

Share This Story

Tags:

You Might Also Like

0 коментара