Božić i Srbi: Kako je štampa izveštavala o proslavi velikog praznika poslednjih 100 godina
10:39
Poslednjih 100 godina u Srbiji bile su u znaku ratova, okupacije, slobode, komunizma, socijalizma... Međutim, Božić se gotovo uvek obeležavao. Nekada javno, nekada tajno, najčešće skromno
1911.
Beogradska
„Politika“ u prazničnom broju od 24, 25. i 26. decembra 1911. godine čitaocima
kratko čestitala Božić, ali je posebno izvestila kako naši sunarodnici u
Hrvatskoj obeležavaju ovaj praznik.
„Tako je među Srbima u Hrvatskoj običaj da se o
Božiću prave velike povorke sa konjima. Pod velikom narodnom zastavom,
trobojkom, taj takozvani ’banderij’ konjanika kreće iz sela u selo uz popevku
nacionalnih pesama. Vekovima se, uz ostale narodne običaje o Božiću, održavao i
taj običaj, dok najzad ban Rauh nije pronašao i u tome veleizdajništvo.“, piše
tadašnja „Politika“ i dodaje da „danas u Hrvatskoj nema više bana Rauha. Ban
Tomašić, koji je bio isto tako slepo pošao Rauhovim tragom, dobio je na onomadašnjim
izborima poslednji udar i njegovi žandarmi i druge sluge povukli su se u mišje
rupe očekujući novog gospodara. Zato će Srbi u Hrvatskoj moći ove godine mirno
da proslave svoj Božić. Neće se, bez sumnje, naći više niko da u njihovim
običajima traži veleizdaju i da ih, slušajući njihove narodne pesme, denuncira
kao zaverenike okupljene pod zastavom kralja Petra.“
U broju koji je izašao nakon praznika, ovaj list
je u tekstu pod naslovom „Božić u Dvoru“ objavio da je kralj Petar posetio na
prvi dan Božića mitropolita Dimitrija, predsednika Vlade g. Milovanovića,
predsednika Narodne Skupštine g. A. Nikolića i predsednika Državnog Saveta g.
N. Pašića i čestitao im praznik Hristovog Rođenja. U 11 časova Kralj je primao
čestitanja u Dvoru.“
Nekoliko dana pre samog praznika „Politika“ je
pisala i o „gostima“ sa strane.
„Kao uvek pred velike praznike, tako i sad pred
Božić, došao je u Beograd poveći broj ’gostiju’ iz unutrašnjosti i sa strane.
Kako ti ’gosti’ prave posete krišom i većinom noću, to je Uprava Beograda
izdala naredbu svim kvartovima, da se ti nezvani gosti smeste na kakvo sigurno
mesto. Samo u kvartu savamalskom uhvaćeno je juče preko 30 takvih ’gostiju’ i
svi su pritvoreni.“
1922.
Božićni broj „Politike“ iz 1922. godine piše da u
„svome tradicionalno belom, ali malo zaprljanom poratnom ogrtaču, evo ga Božić“(...)Poguren
pod teškom vrećom svojih darova, stari čiča Božić sa belom bradom do pojasa –
onakav kako ga predstavljaju na
popularnim dopisnicama – mnogo je lutao. U nekoj varoši čiji je natpis –
Semendrija – letimice pročitao, video je neobičan prizor: u arhivi prvostepenog
suda sedeli, na tri dana pred praznik, mršavi i suvi praktikanti, muški i
ženski, i nešto važno i mučno sastavljali. Bila je to molba, na celom tabaku,
mesnim advokatima: ’Sa našom platom od 470 dinara mesečno mi ove godine nećemo
moći da okusimo pečenice. Molimo vas da se smilujete...’“.
Takođe, isti list je
izvestio o kraljevom putu i tome da „kralj polazi iz Beograda prvoga dana Božića,
sa svojom malom svitom, u Sinaju, u goste rumunskoj kraljevskoj porodici. Tu
svitu sačinjavaju ministar Dvora g. Drag. Janković, prvi ađutant đeneral Hadžić,
maršal Dvora pukovnik Damjanović, savetnik poslanstva g.Đorđe Nastasijević i
pomoćnik maršala major Jovičić.“
U istom broju objavljeni su i zapisi Slobodana
Jovanovića, Branislava Nušića, Jovana Dučića, Alekse Šantića i Veljka Petrovića.
1942.
Božić 1942. godine dočekan je u jako teškim
okolnostima. List „Obnova“, u broju od 5, 6, 7, 8 i 9. januara 1942. godine,
ocenio je da „nikada od Kosova Srbi nisu dočekali strašniji i tužniji Božić“.
„Nas Srbe ima da spasu samo red i rad u našoj kući
– red i rad, ta dva sijamska blizanca u životnim uslovima naše današnjice. Teške
današnjice bez svake sumnje, ali takve za koju se ne može da kaže da je bez
sutrašnjice, bez produženja u dalju budućnost. ’Da li će ta budućnost biti
bolja?’ pitaće se mnogi. Hoće, ako je budemo dostojni i ako danas, baš danas,
budemo znali da udarimo čvrste i solidne temelje svojoj državi, takve temelje
da oni traju i nadžive nas, njihove savremenike, i da posluže i daljim
pokoljenjima, da i oni zidaju na njima, pouzdana u pamet svojih predaka,
sigurna da smo mi kopali DO ZDRAVICE i
da nismo postavljali osnove narodne kuće na rovitom ili pogrešno izabranom tlu!
Čovek, vrhovna vrednost nacije, sada ima opet da izbije na površinu: SRBIN ima
da dođe do izraza, a reč Srbin znači sve samo ne neradnik.“, piše tadašnja
„Obnova“.
Takođe, objavljen je i božićni pozdrav Svetog
arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve, ali i čestitka „predsednika
Srpske vlade, armijskog generala Milana Nedića“.
„Ove velike božićne praznike mi dočekujemo u
pogolemoj tuzi, napaćeni, namučeni i ojađeni. Ali ovo ne od Gospoda Boga no,
nažalost, od nas samih. Nismo se umeli snaći. U velikim događajima, što vitlaju
svetom,bili smo mali. Istina crvena bura, koja htede da nas zbriše sa ovoga
sveta, ’jenjava’, kako kaže naš narod. Samo mi i naša pokolenja zapamtićemo je
dobro. Dohvatila nas je, ali nas nije odnela. Ostao je Srbin opet uspravno kao
svetionik na moru, što ga uzalud podlokavaju morski vali da ga prevale. Ono što
je prošlo preko glave srpskog naroda imalo je čak i koristi po nas. Očistilo
nas je, otvorilo nam oči da bistro posmatramo događaje. Pred našim očima vrši
se smena dva sveta: starog i novog.(...) Mi svojim očima gledamo kako se rađa
to novo doba i Nova Evropa. Za ovakve sudbonosne događaje traži novo vreme i
nove ljude. Oni moraju i daleko da vide i danonoćno da rade za opšte dobro,
imajući pre svega u vidu interese Srpstva. Oni treba srpskom narodu da izbore
ono, što je izgubio: dostojno mesto u Evropi, pod suncem. Tim ljudima moramo
predati vođstvo na razdoblju dva sveta: starog i novog“, zapisao je, pored
ostalog, Nedić.
1962.
Period komunizma nije zabeležio javne čestitke
povodom Božića. „Borba“ i „Večernje novosti“ od 7. januara 1962. godine nisu
imale nijednu reč o prazniku, kao ni „Politika“, koja je tada objavila
zahvalnost Josipa Broza Tita na svim čestitkama koje je dobio povodom Nove
godine, i to da je Kardelj sa suprugom prisustvovao izvođenju opere
„Trubaduri“. O Božiću nema nijedne reči.
1992.
Na naslovnoj strani „Večernjih novosti“ iz januara
1992.godine, tik iznad naslova „Primirje oko Knina“ stoji tradicionalna čestitka
„Hristos se rodi“.
„Povodom Božićnih praznika, čestitke su patrijarhu
Srpske pravoslavne crkve gospodinu Pavlu uputili mnogi vernici kao i
predstavnici političkih organizacija Republike i Jugoslavije. Među njima su
predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević, član Predsedništva SFRJ Sejdo
Bajramović, ministar za vere u Vladi Srbije Dragan Dragojlović i drugi“, beleži
božićni broj „Večernjih novosti“. U istom broju čestitku građanima je uputila i
kompanija „Braća Karić“.
„Politika“ je, nakon pola veka, te 1992.godine
opet objavila „Božićni dodatak“, kao i uvodnik Slobodana Jovanovića iz 1941.
godine, ali i nove pesme Matije Bećkovića, Ljubomira Simovića, Gojka Đoga i
Rajka Noga. Takođe, objavljen je i intervju sa patrijarhom moskovskim i cele
Rusije, Aleksejem, koji je radio Hadži Dragan Antić. Zabeleženo je i da je
Sulejman Ugljanin posebnu čestitku uputio Vuku Draškoviću.
„Želim da i Novu godinu dočekate u miru i
blagostanju. Neka to bude godina obnove, godina bez komunizma, godina mira i
ostvarenja svih dobrih namjera i želja. Želim da u Novu godinu ti uvedeš i vodiš
velikodušni srpski narod, jer srpskom narodu pripada takav vođa. Neka je na vas
božji mir i spas – eselamu alejkum“, poručio je Ugljanin Draškoviću.
Danas, januar 2012.
Постови
0 коментара