Da zemaljski dani teku čak i na Internetu, potvrdiće svako ko u prstima ima malo više „čukanja” po tastaturi. Pre nekih desetak godina kao mala deca (neki su zaista i bili deca) radovali smo se .html kodu koji je omogućio veb-stranice sa grafikom, zatim su se pojavili prvi pretraživači, pa je onda klasični čet dobio konkurenciju u instant-porukama i video-telefoniranju. Stigli su i blogovi, razmena multimedijalnih sadržaja. I sve to za jednu deceniju u kojoj je Internet stasao od alternativnog kanala za komuniciranje, uglavnom među akademskim svetom, do globalnog fenomena.

Sajtovi za socijalno umrežavanje su još jedan od noviteta koji pokazuju da se i na sajber-prostor odnosi protok vremena, da je on dinamičan i promenjljiv, a ne statičan. Reč je o veb-lokacijama koje su u svetu već nekoliko godina popularne, a prošle i ove doživljavaju silovit razmah. Lider među njima, „Maj spejs” (MySpace.com), od lanjskog do ovogodišnjeg septembra narastao je sa 106 na više od 200 miliona korisnika. NJegov najveći konkurent „Fejsbuk” (Facebook.com) prošlog meseca je zabeležio više od 42 miliona prijavljenih pojedinaca, a očekuje se da će do kraja tekuće godine imati celih 60 miliona.

Oba projekta su nastala gotovo istovremeno, 2003. i 2004, naravno u Sjedinjenim Američkim Državama. Iako nepovezane, dve ekipe su razmišljale istom logikom: kako napraviti internet-lokacije koje će privući pojedince i izložiti ih jedne drugima. Ideja je, u stvari, bila da se putem Interneta prevaziđe jednosmerna komunikacija između komunikacionih centara (vladine institucije, korporacije, mediji) kao kreatora i odašiljaoca informacija i neznanog broja anonimnih recipijenata. Valja reći i to da nije reč o inovativnom poduhvatu jer su slični pokušaji postojali i tokom devedesetih.

Ova priča nije ni stvar maldalačkog bunta (iako su oba projekta pokrenuli uglavnom mladi ljudi), već se iza nje nalazi jedna od krucijalnih ideja koje se provlače kroz društvenu misao u drugoj polovini 20. veka, a naročito na njegovoj smeni sa aktuelnim stolećem. Mada je baš Internet pokazao kako „sajber-gerila” relativno lako može da izađe iz anonimsnosti i da svojim obznanjivanjem privuče veliku pažnju (čak i gobalnu), što je u realnom svetu moguće jedino bombama i teorizmom, mreža svih mreža je pretila da se pretvori u jedno veliko šumljenje u kome je nemoguće razaznati ko kome i šta poručuje.

Jer, mnoštvo sajtova je stvorilo nepreglednost koju je već sada besmisleno pretraživati. I tu na scenu izlaze sajtovi za umrežavanje. Na ovakvim lokacijama svako može da kreira svoje virtuelno ja, a da pri tome ne zna ni jedan znak programskih jezika, da nema pojma šta su to „skriptovi”, „tagovi” i slično. Svi koji to žele (doduše, postoji starosno ograničenje koje se odnosi na maloletnike) mogu da se registruju i ta tako progovore celoj sajber-zajednici, da se prikažu kako bi drugi mogli da ih pronađu. Oni izlažu svoje sajber-ja sa tendencijom da se „kompatibilnom” prikažu i u stvarnosti.

Umesto prašume veba, sada postoji unificirani (mada ne do krajnje mere) način prikazivanja: na izabranom sajtu za socijalno umrežavanje kreira se nalog, „našminka” se sopstveno „parče” veba i igranka počinje. Međutim, da sve baš ne bude kao u bajci, ostaje nekoliko (ne)spornih činjenica. Pre svega, ovakav vid institucionalizacije ipak sputava ili barem omeđava prikazivanje sebe drugima, odnosno predstavljanje ali i suprostavljanje sopstvenih ideja sa tuđima. Treba reći i to da su ovi sajtovi ipak pre podređeni komercijalnom efektu, nego li društvenom povezivanju.

Na kraju, moguće je izvući zaključak iz koga proizilazi i pravac razvoja. Iako kratka, dosadašnja istorija Interneta pokazuje da su lokacije za socijalno umrežavanje tek jedna od novina kojoj će ubrzo zapretiti nešto još novije i aktuelnije. Međutim, ma šta to da bude, socijalno povezivanje će ostati konstanta. Baš kao što su svojevremeno ograničeni mejl-nalozi na velikim portalima, a kasnije i blogovi bili preteče za socijalno umrežavanje u današnjem smislu, tako će i rešenja koja će globalna mreža iznedriti u budućnosti „usisati” ideje koje su stigle sa „Majspejsom” i „Fejsbukom”.

Dnevnik, novembar 2007. 

Kako je počelo

Preteče sajtova za socijalno umrežavanje su servisi ranog Interneta, kao što je Usenet, Bulletin board services (BBS), Arpanet. U današnjem smislu, prvenac je ipak bio „Klasmejts” (Classmates.com), koji je nastao 1995. na ideji da se povežu ljudi koji su se zajedno školovali (doživeo je veliku uspeh). Ipak, procvat je usledio 2005, kada je „Jahu” lansirao svoj servis „Yahoo!360”. Iste godine „NJuz korporejšn” Ruperta Mardoka kupio je sajt „Maj spejs” za oko pola milijarde dolara. Procenjuje se da trenutno deluje oko 200 sajtova za socijalno umrežavanje.