Sve što niste videli u TV prenosu prodaje Mobtela: Vikinzi pali na bečku školu
10:29Poluoblačno jutro nad Beogradom nije obećavalo ama baš ništa za pamćenje. Povećana vlažnost vazduha, objašnjavao je meteorolog na lokalnoj radio-stanici, činila je ovozemaljske muke običnom svetu još težim jer je prestoničkih 30 Celzijusa u hladu padalo na dušu kao olovo. Izgledalo je da će to biti jedan od onih dana u kojima mediji „na mišiće” pronalaze priče za naslovne strane i udarne termine.
 |
| Posao završen: Tadić i Koštunica nazdravljaju s Norvežanima |
Međutim, ponedeljak, 31. jul definitivno nije bio
običan. Juče, kao što ste sigurno već čuli, napravljen je posao stoleća. Mobtel
(odskora Mobi 63), prodat je za 1,513 milijardi evra norveškom telekomunikacionom
operateru Telenord, koji se nadmetao sa austrijskim Mobikomom i egipatskim Oraskomom.
Nikada se u Srbiji, ali baš nikada, nije prometnulo toliko para na jednom poslu,
u samo jednom danu. Nikada! Od same pomisli na cifru, mnogima se vrtelo u Kristalnoj
dvorani Hajata. Ali krenimo redom...
„Pripazite da u prtljažnicima nema motki ili letava,
jer nemoj da mi se pojave tamo gore neki transparenti”, prostrujalo je putem „motorole”
u ruci momka koji je puštao vozila na hotelski parking. „Šefe, sve je pod kontrolom.”
Glavni je verovatno pretpostavljao da bi jučerašnja prodaja u Hajatu mogla privući
nezadovoljnike jer je povodom Mobtela proteklih godina bilo mnogo natezanja. Međutim,
pokazaće se da je preterao pošto je oko hotela i u njemu vladala sasvim uobičajna
atmosfera.
Kristalna dvorana je pozamašan prostor. Njeno ime,
kao i rang hotela u kome se nalazi sugerišu da je to luksuzno sređena i opremljena
prostorija. Ali, definitvno nije ništa raskošnija od enterijera koje nudi obližnji
Internkoninental ili neki drugi javni prostori u gradu. Ipak, ovo mesto je rezervisano
za događaje od prvorazrednog značaja, te za sve hepeninge koji okupljaju beogradsku
elitu. Tu se organizuju seminari, konferencije, prezentacije, modne revije...
Pola sata
pre zakazanog početka aukcije, u foajeu je počelo okupljanje. Atmosfera je bila
gotovo akademska, kao da se isčekuje čitanje nekog dosadnog referata u SANU, a ne
prodaja o kojoj se u javnosti priča već nekoliko meseci. Vlasnici skupih odela,
zlatnih satova i mobilnih telefona koji vrede kao dobro očuvan „jugo” razmenjivali
su kurtoazne osmehe i trudili se da pokažu kako sa vanrednom pažnjom slušaju sagovornike.
A, zapravo, svi su mislili samo na jedno.
Martin Šlaf, austrijski biznismen i predvodnik
konzorcijuma koji je najpre od Bogoljuba Karića otkupio vlasništvo nad Mobtelom,
a kasnije sa državom ušao u dil oko osnivanja Mobija 63, bio je nesumnjivi junak
predstave. Kada bi ga neko ko ga ne poznaje, video negde u blizini Železničke stanice,
pomislio bi da je to jedan od onih matorih đilkoša koji „navlače” lakoverne na šibicarenje.
Ali, Šlaf je igrač svetske klase. Seo je u četvrti red, sa strane, potpuno neupadljivo.
Tačno u 10,00 kao što je i najavljeno, predsednik
komisije Vladimir Cvetković dao je znak za početak. Najpre je pozdravio predstavnike
firmi koje su se kandidovale za kupovinu Mobija, zatim zvanice. A njih je bilo ravno
50, između ostlaog i službenici američke, ausrijske i egipatske vlade, predstavnici
stranih kompanija i konsultantskih kuća. Cvetković pročitao pravila, a onda je naložio
da se otvore ponude tri konkurentske kompanije.
Temperatura počinje da se podiže petnaestak minuta
posle zvaničnog početka, kada komisijskom stolu prilaze predstavnici ponuđača da
potvrde kako kutija sa zapečaćenim ponudama nije dirana od subote, kada je stavljena
u sef. Bio je to rutinski korak, ali je zato onaj sledeći krenuo da pumpa adrenalin.
Predsednik komisije nalaže otvaranje ponuda uz napomenu da će tender biti proglašen
neuspešnim ako nijedna nije zadovoljila postavljene kriterijume.
 |
| Martin Šlaf |
Martin Šlaf se osmehuje kada ga zapitkuju, ali
u pauzama pogled mu odlazi u neodređeno. Zamišljen je. Iz reda iza posmatra ga nekoliko
pari očiju. Verovatno su to Šlafovi poslovni partneri i saradnici koji u savkom
njegovom gestu traže poruku. Pokušavaju da budu diskretni, ali pogledi im se prosto
lepe. Zaista, taj Šlaf ima neku harizmu, ono nešto što je njega, a ne bilo koga,
dovelo u Beograd da napravi posao iz snova. Otvaranje ponuda prati bez ijednog izraza
zainteresovanosti.
Sve ponude su uredu, oglašava se predsednik komisije.
Reč daje Božidaru Đuriću, aukcionaru koji šmekerski preuzima glavnu ulogu. On poziva
predstavnike tri kompanije da zauzmu mesta za svojim stolovima. U oči najpre padaju
Egipćani, dva mladića i devojka verovtno nisu prešli tridesetu. Obučeni su elegantno,
u džins i sakoe, nemaju kravate. Devojka Rim Hašim je u skupocenom kompletu koji
odslikava karakter „japi-devojke”.
Norvežani su skockani u klasična odela. Preovlađuju
sredovečni menadžeri, žena nema kao što ih nije bilo ni na velikim pohodima Vikinga.
Predstavnici austrijske firme su, baš kao i u geografiji, nešto između Norvežana
i Egipćana. Odela i kravate, svakako, ali ipak nekako su ležerniji od takmaca sa
krajnjeg severa. Smešteni za svojim stolovima, očekuju saopštavanje sume od koje
će se početi. Glavni među Egipćanima drži poluotovren lap-top i provremeno pogleduje
u ekran.
Predsednik komisije u 10,25 saopštava: početna
cena Mobija je 1.373.000.000 evra. Čuje se tihi žamor u poblici. Pa to je više nego
što su i najhrabriji prognozirali. Marin Šlaf deluje začuđeno, došaptava se sa sagovornikom.
Međutim, samo u nekoliko sekundi doživljava fantastičnu transformaciju: zauzima
stav nepokolebljivog borca. Odvažno gleda prema stolovima predstavnika norveškog
Telenora i egipatskog Oraskoma.
Aukcionar prvi put podiže cenu na 1,393 milijardi.
Egipćani odustaju. Predstavnici Telenora i Mobikoma visoko dižu aukcijske palice.
Šlaf deluje zabrinuto, počinje da se vrpolji, zaboravlja na diskreciju i bez skrivanja
prebacuje pogledom preko publike ka stolu sa Norvežanima. Na velikom ekranu pojavljuje
se nova cifra: 1,413 milijarde, što oba nadmetača prihvataju. Šlaf nešto živo objašnjava
saradnicima koji utapaju svoje poglede u njemu.
Zatim sledi nova ponuda: 1,433. Norvežani deluju
sasvim staloženo i hladnokrvno. Uopšte ne pogleduju prema stolu za kojim su Austrijanci
koji, pak, gotovo s mediteranskim temperamentom, gledaju ka konkurentima. Prihvataju
i jedni, i drugi. Sledeća cifra: 1473, Norvežani su brži u dizanju aukcijske palice,
ali Austrijanci ne odustaju. Još jedan krug u 10,35: 1.493. Norvežani još jednom
brži. Zapravo, samo oni. Austrijanci ne dižu svoju palicu. Umesto toga, traže pauzu.
Šlaf ustaje sa stolice. Kao oko kakve viđene mlade,
oko njega se okuplja celo tuce sredovečnih muškaraca i žena u skupocenim odelima.
Skoro da stvaraju živi zid oko Šlafa, što onemogućava novinare da mu priđu. Nekoliko
minuta posle, stižu predstavnici Mobikoma, prihvataju cenu od 1,493 milijarde. Aukcija
se nastavlja. Sledeća cifra: 1,513. Oba podižu palice, Norvežani opet prvi. Šlaf
brzo menja smer pogleda. Svaki novi krug mu donosi dodatno bogastvo, kao u onim
kvizovima.
Nova ponuda: 1,533. Muk, čuje se samo škljocanje
foto aparata. „Prvi put 1,533 milijarde evra, drugi put 1,533 milijarde evra, treći
put...” govori aukcionar. Ali, nema više podignutih palica. Tačno je 10,44. Po prvi
put nastaje komešanje među Norvežanima. Aukcionar daje pauzu od 10 minuta. Predstavnici
dve firme se povlače iz Kristalne dvorane, Šlaf ustaje i odmah je u središtu pažnje.
Na novinarsko pitanje šta će se dogoditi, jetko odgovara: „Nema šta da se dogodi,
dogodilo se.”
Po ugovoru sa Vladom Srbije, Martin Šlaf i njegov
konzorcijum će morati da prodaju svoj udeo novom vlasniku Mobija ako cena pređe
1,1 milijardu. A ona je već preskočila milijardu i po. Novinari prave prve računice:
kada se od 1,513 milijardi evra odbije 320 miliona za licencu koju izdaje Republička
telekomunikaciona agencija, država i Austrijanci će podeliti 1,193 milijarde evra.
Od tog iznosa, Šlafov konzorcijum će zaraditi oko 357.900.000 evra. Kaže: „Veoma
visoka cena.”
U 10,52 stižu predstavnici dve firme. Ponovo:
1,53 miijarde evra. Opet bez podignutih palica. Pravila nalažu da se u tom slučaju
saopšti čija je inicijalna ponuda bila najveća. To je norveški Telenor, koji je
krenuo sa 1,373 milijardi. Austrijski Mobikom je u igru ušao sa 805 miliona evra,
samo pet više od propisanog minimuma. Sve je jasno: Telenor je postao stopostoti
vlasnik najstarijeg mobilnog operatera u Srbiji za 1,513 milijardi evra.
 |
| Jan Edvard Thugesen |
Aplauz, aplaudira i Šlaf. Zadovoljno se proteže
na stolici. Predstavnik austrijske firme smeje se dok ustaje iza aukcionarskog stola.
Kasnije novinarima objašnjava da je za milijardu evra moguće kupiti licencu za trećeg
operatera mobilne telefonije i napraviti prvorazrednu kompaniju u Srbiji. On tvrdi
da je srpski Mobtel žestoko preplaćen. Novinari konačno prilaze Šlafu, on odbija
da komentariše detalje oko prodaje, ali i odnose sa Bogoljubom Karićem.
Jan Edvard Thugesen, koji je prdvodio ekipu Telenora
deluje zbunjeno. Osmehuje se pred mnogobrojnim objektivima. Fotoreporteri i kamermani
ga sateruju u ćošak gde je ekran sa ispisanom cifrom po kojoj je prodat Mobtel.
Thugensen odgovara na prva pitanja: „Ne, nismo preplatili, preplatili bismo da smo
pristali na sledeću ponuđenu cenu”. Na zahtev novinara iz džepa vadi svoj mobilni
telefon, skupocen i kočoperan. Tu je i tuce vizit katri koje novinari grabe kao
penzioneri hleb 1994.
Thugesenovi saradnici, pošteđeni od novinarskih
nasrtaja, daju sebi oduška. Bledi su, uopšte ne deluju kao pobednici, šta više na
licima im se prepoznaje zabrinutost. Okreću brojeve na mobilnim telefonima. Na maternjem
jeziku tvrdog akcenta govore brzo, bez treptaja. Narednih 15 minuta trebaće im da
se povrate, da se utope u atmosferu Kristalne dvorane, gde je najednom zavladao
žagor i živost. Videvši od Thugesena da je osmeh ipak moguć, i oni polako popuštaju.
Dnevnik, avgust 2006.
Постови
0 коментара