Ono što je fascinantno i što privlači naročitu pažnju jeste geometrijska pravilnost tih oblika. Svaka tačka na obodu kruga gotovo je idealno udaljena od njegovog centra pa se često može čuti da su ove forme delo nepoznatih, savršenijih bića koja nas povremeno posećuju iz svemira. Žitna „umetnost” je tako postala jedan od ključnih argumenata pobornika vanzemaljskog života.

Osim što za sada ne postoji ni jedan validan naučni nalaz da život egzistira bilo gde u svemiru sem na planeti Zemlji, brojni navodni dokazi su racionalno opovrgnuti. Dokazano je, na primer, da su neki snimci takozvanih neidentifikovanih letećih objekata zapravo filmovani zapisi o nepoznatim avionima iz perioda hladnog rata, koje je kriomice isprobavao protivnički tabor.

Međutim, iako je nadmudrivanje Sjedinjenih Američkih Država i sada nepostojećeg Sovjetskog Saveza otišlo u istoriju, nije prestalo opijanje navodnim dokazima da vanzemaljci postoje, te da nas posećuju. Tokom devedesetih razvio se i pravi religiozni kult „alijanaca”, koji su nedavno imali i svoj skup u Beogradu. Oni čak veruju da je čovek na svoju planetu došao iz kosmosa.

Nauka je decenijama nemoćno pokušavala da podari uverljive odgovore. I baš zbog svoje neefikasnosti, sujeverju su dodatno rasla krila. Razlog jallovosti ekspertskog tretiranja problema ležao je u nastojanju da se sa postojećom opremom i poznatom metodologijom pronikne u nešto što čovečanstvo još nije iskusilo, za šta nema nikakve dokaze da uopšte postoji.

Grupa mladih studenata sa čuvenog Masačusetskog instituta za tehnologiju iz Sjedinjenih Američkih Djržava odlučila je da potpuno promeni ugao posmatranja na pojave u žitnim poljima, te da dokaže nešto što niko od njihovih akademskih uzora nije pokušao. Studenti su odlučili, ne da istraže koja je to nepoznata forma života „šarala” po poljima, već da utvrde da li je to mogla da napravi priroda ili neko odavde.

A taj neko je niko drugi do - čovek. Dešavalo se da su fermeri prethodnih decenija na svojim posedima hvatali pripadnike različitih kultova koji su kroz velike geometrijske oblike u poljima pokušavali da komuniciraju sa zvezdama ili nepoznatim oblicima života. Neke sekte čak nisu ni krile svoje poljske „radove” jer su ih preduzimali u sred dana.

Ovi poduhvati, zapravo, i nisu tekovina modernog čovečanstva. Neki antropolozi veruju da su ljudi od davnina pravili privremena svetilišta u poljima sa svrhom da obeleže sezonski praznik, prizovu natprirodnu moć da ih sačuva i podari im bolji život. Naravno, ti drevni ljudi su izbegavali da svetkuju u žitnim poljima jer se u to vreme do hlebnog zrna dosta teško dolazilo. Zato su birali livade sa makom, detelinom i sličnim rastinjem.

Tragovi ovih poduhvata nisu baš dostupni nauci jer su oni izvođeni sa sezonskim biljkama. Ali, antropolozi slažu pazl svoje teorije sa onim što im je kao dokaz dostupno. Čovek je veoma rano razvio svoja znanja iz algebre i geometrije. On je bio u stanju da izračuna i kreira formu svršenog geometrijskog oblika. A ako je to bilo pitanje veće posvećenosti, svakako nije nemoguće zanisliti nastojanje da privremeno svetilište bude geometrijski što savršenije.

Studenti iz Amerike su zato pokušali da najjednostavnijim „alatima” postignu efekat koji se pojavljuje u poljima. Uzeli su komad daske, vezan na dva kraja sa debljim užetom. Dobili su nešto nalik ljuljaški za decu, s tim što je konopac stavljen oko vrata onoga ko ovaj alat nosi. Za vreme pravljenja kruga, iskorak se uvek vrši nogom koja se nalazi na dasci. Druga noga se smao „vuče” i služi kao oslonac za održavanje ravnoteže.

Naravno, ovi mladi Amerikanci su najpre izračunali idealnu geometrijsku formu koju su želeli da naprave. Izabrali su tri kruga, te staze koje ih međusobno povezuju. Na plodnoj ravnici američkog Srednjeg istoka, u gostima kod dobroćudnog farmera koji je pristao da se eksperiment obavi nad njegovom pšenicom, oni su prionuli na posao.

Studenti su odlučili da rade u „surovim” uslovima. Izabrali su noć sa ciljem da dokažu da je moguće i bez dnevnog svetla uspešno izvršiti ovaj neobični zadatak. Doduše, oni su se poslužili i nekim dostignućima modernog doba. Svaki od studenata imao je pri sebi i uređaj za satelitsko pozicioniranje, a vođa ekipe je preko signala koji su u njegov računar bukvalno dolazili iz svemira (od telekomunikacionih satelita) kontrolisao kretanje i usmeravao svoje kolege u polju.

Kako je ovaj eksperiment izvršen tokom leta, noć je bila relativno kratka. Stoga su studenti žurno povijali pštenicu da bi posao bio završen pre prvih petlova. Pokazaće se tokom te noći da je pravljenje tri pozamašna kruga i poprečnih staza bio lakši deo posla. Kada su to završili, studentima je preostalo da izvrše i najosetljiviji momenat eksperimenta.

Naime, tokom višegodišnjeg istraživanja neobičnih znakova po poljima prikupljena je obimna dokumentacija. U velikom broju slučajeva je otkriveno da iscrtana područja imaju neobična elektromagnetna svojsta. Magnetno polje geometrijskih oblika bilo je različito od okoline, a povijeni snopovi žita imali su čudnu deformaciju na stabljici.

Studenti su tokom priprema eksperimenta uspeli u laboratoriji da izazovu deformaciju na stablu pšenice kroz promenu inteziteta magnetskih zračenja. Međutim, izvesti isto u žitnom polju i to u sred noći, predstvljalo je veliki izazov. Stoga su u danima pripreme za ovaj eksperiment napravili i neobičnu napravu koja je ispunpavala hemikaliju za magnetisanje terena.

Kada je žito povijeno, u polje je ušla i sklepana mašina koju je na leđima nosila jedna studentkinja. Magnetisanje je išlo sporo, a jutro se opasno približavalo i pretilo da će eksperiment sasvim propasti. Zato su studenti odlučili da preduzmu efektan ali veoma rizičan korak. Oni su montirali eksplozivnu napravu na sred jednog od krugova koja je trebala da rasprši hemikaliju.

Ovo je sobom nosilo veliki rizik jer se celo polje moglo zapaliti. Ipak, studenti su pred sam osvit zore izazvali eksploziju. Posle pritiska na dugme detonatora, nad poljem se pojavila vatrena pečurka. U tom trenutku najvažnije je bilo što se žito nije zapalilo. Konačan zaključak o eksperimentu čekao je sledeći dan, kada je druga ekipa studenata trebala nepristrasno da oceni učinak svojih kolega.

Ocenjivači su stili u helikopteru, s ciljem da najpre snime oblik krugova. I tada se desilo nešto sasvim neobično. Dok je leteo iznad krugova, helikopter je počeo da gubi visinu. Vešti pilot je jedva uspeo da zadrži letelicu u vazduhu. Ocinjivači su kasnije sa zemlje izmerili veliko odstuapnje u elektromagnetskom zračenju u krugovima. Na stabljikama povijenog žita pronađen je začetak deformacije, karakterističan za uzorke iz ispitanih slučajeva širom sveta.

Prilikom merenja dimenzija krugova utvrđeno je da je postignuta savršena geometrija, čime je grupa studenata dokazala da neobične pojave u žitu mugu biti delo ljudi. Međutim, nivo zračenja je ukazao na još jednu mogućnost. Nije nemoguće da razlog za ove kreacije ne stiže direktno iz kosmosa i to u obliku elektromagnetskih talasa. Ovi talasi postoje i oni verovatno udaraju i u planine, šume, mora, ali tamo ne mogu da ostave tragove. Međutim, žito je nešto drugo. Kao dodatni argument su slične pojave i u snegu, gde su takođe zabeleženi savršeni krugovi bez ljudski tragova u okolini.

Ovaj eksperiment je dokazao.da su ljudi u stanju da u poljima ostave zapise savršene geometrije. Studenti su takođe pokazali da se iza cele misterije možda kriju elektromagnetni talasi iz kosmosa. U svakom slučaju, čak i ako vanzemaljci postoje, oni nisu morali kretati na dalek put samo da bi umanjili nečiju letinu. Za to se, kao što ovaj eksperiment pokazuje, može pobrinuti i proroda ili sam čovek.

Dnevnik, maj 2005