Decembarska noć 1944. beše vedra, bez vetra. Sedam američkih bombardera je poletelo iz baze u SAD ka Italiji, gde je trebalo da se priključe borbi protiv Hitlerove Nemačke. Oko 480 kilometara od Bermudskih ostrva, međutim, avioni su se nenadano našli sred neizdržive turbulencije. Posada jednog od njih je jedva uspela da zauzda pomahnitalu letelicu tek kad su joj elise dohvatile površinu mora. 

Vrativši oštećen avion u bazu, piloti su saznali da je samo još jedna posada uspela da se izvuče, dok je pet aviona zauvek nestalo.

Otkako je 1503. španski moreplovac Bermudo otkrio ostrva u Karipskom moru, ovo je samo jedan od misterioznih nestanaka desetina brodova i vazduhoplova u trouglu između Floride, Portorika i Bermudskih ostrva.Čak ni danas, uprkos posedovanju najsavremenije opreme za otkrivanje i praćenje prirodnih fenomena, nema pouzdanog odgovora na pitanje na koji način nestaju žrtve Bermudskog trougla. A nestaju bez traga: na dnu okeana nikada nisu pronađeni ostaci nekog od potopljenih plovila ili oborenih letelica.

Tokom decenija, naučnici su nudili različita objašnjenja. Svima je, ipak, bilo svojstveno da zamišljenom trouglu između Floride, Portorika i Bermuda pripisuju gotovo magijsku posebnost.Jedni su tvrdili da na tom prostou nekad beše mitski grad Atlantida. Temeljili su to na osnovu podvodnih snimaka ostataka piramida, fortifikacija, puteva...Sve u svemu, pristalice ovakvog uverenja kažu da su Atlantiđanji, možda, poznavali lasersku tehnologiju. Iako Atlantide odavno nema, negde iz morskog ponora još vreba veliki laserski top koji uništava sve što zađe preko kateta zamišljenog Bermudskog trougla.

Spram ovako fantastičnog, mnogo uverljivije je obrazloženje je da je taj predeo „obdaren“ izrazito jakim elektro-magnetnim zračenjem. Međutim, kao prethodna, i ova teorija je postavljena na staklene noge u odsustvu iole čvrstih potkrepljenja. Uz napred napisano pomenimo i spekulacije o morskoj nemani koja obitava u predelima oko Bermudskih ostrva gde, tobož, iz obesti uništava sve što se pojavi.

Naravno, nikakvih dokaza ni za tako nešto nema. Bar ne do sada, oprezni su skeptici. Istina je da ovaj deo Karipskog mora, inače pretežno mirnog, povremeno „pohode“ neobično jake oluje koje s vremena na vreme nanose poprilične štete stanovništvu na tri strane Bermudskog trougla. Talasi su tada visoki i po nekoliko desetina metara, kiša i vetar „napadaju“ satima bez posustajanja.

Međutim, jakog nevremena biva na svim morima, toliko jakog da mu jedva odolevaju i najjači brodovi i najbrži avioni. Logično je, dakle, zapitati se, zašto samo karipsko „nevreme“ bez traga guta sve što naiđe. Opet, odgovora nema!Ni krhotina brodovlja, ni polomljenih avionskih krila, bilo kakvih predmeta. Ništa! Zbog svega toga moreplovci i piloti zaobilaze Bermudski trougao u širokom luku.

Dnevnik, januar 2002.