Svetom se kao kuga nezadrživo širi panika od antraksa: Strah putuje kovertom

18:55

Na stotine slučajeva sumnjivih poštanskih pošiljki za čiji se sadržaj sumnja da je antraks, registrovano je širom sveta.- Jedna osoba u Americi je umrla, a 11 ih je podvrgnuto lečenju od antraksa ili crnog prišta, kako je naše ime za opasnu zarazu. – Iako su ovi slučajevi dovedeni u vezu sa napadima terorista na NJujork i Vašington, te intervencijom SAD protiv Avganistana, nema zvaničnih potvrda povezanosti. – Ko, kako i  zašto nabavlja i distribuira antraks, pitanja su na koja nema odgovora, zbog  čega je panika sve veća

Jednom može biti izuzetak. Dva puta – slučajnost. Međutim, kada se nesreća ponovi tri puta, onda je moguće osnovano sumnjati na organizovani zločin. U Sjedinjenim Američkim Državama je do sada otkriveno čak 12 slučajeva antraksa. U toku su ispitivanja nad stotinama potencjalnih obolelih širom sveta, uporedom sa narastajućim strahom o mnogo većem broju zaraženih od onog koji je sada aktuelan.

Iako prosečnom Amerikancu i dalje preti veća opasnost da strada u saobraćajnoj nesreći ili da ga zadesi infarkt zbog bankrostva usred sumorne ekonomske recesije, strah od antraksa je potisnula sve ostale fobije. I to s razlogom! Jer, bili su gotovo sigurni stručnjaci za terorizam do napada na Njujork i Vašington 11. septembra,  da nije moguće organizovati i izvesti akcije za masovno uništenje. „Tu i tamo, neko namerno izazvano trovanje hranom ili hemikalijama manjeg broja ljudi. Za nešto veće ne postoje zavereničke grupe koje poseduju stručnjake, izvršioce i ogromne svote novca“,  bio je skoro aksiom do 11. septembra.

Međutim tog dana – posle koga ništa više nije kao pre, postalo je jasno: neko negde radi o glavi milionima nedužnih civila. Otmice i obrušavanje aviona, podmetanje bombi i atentati. To je već viđeno! Na delu je – antraks. Robert Sivens, urednik fotografije u redakciji „Amerikan medija“ sa Floride, preminuo je od posledica zaraze 5. oktobra. Na tastaturi kompjutera za kojim je radio pronađeni su tragovi antraksa. U narednim danima, obolelo je još dvoje ljudi iz ove firme.

Kasniji slučajevi su registrovani u različitim krajevima SAD, što je izazvalo strah globalnih razmera. U njujoršku redakciju medijske korporacije NBC, kao i u sedište kompanije za proizvodnju kompjuterskih programa „Majkrosoft“ stigla su pisma u kojima se nalazio misteriozni prah. Predstavniku demokrata u američkom Kapitol Hilu takođe, zbog čega su nadležni zabranili dostavu pošte u američki parlament. Vesti o sumljivim pošiljkama sustižu jedna drugu.

Koverte koje izazivaju strah stigle su u kabinete više predsednika država i vlada, medijskih poslenika ili običnih građana. Američka Savezna služba za istrage FBI, pokrenula je veliku akciju u pokušaju da predupredi novu tragediju širokih razmera. Međutim, samo u jednom danu američki poštari raznesu više miliona pisama, što čini gotovo nemogućim sprečavanje dotura „koverti smrti“ do krajnjeg odredišta. Osim toga, nije nemoguće da oni koji stoje iza cele akcije već sada ne pripremaju novi način distribucije antraksa ili nečeg drugog.

 - U ovom trenutku mnogo je važnije da otkrijemo na koji način sve antraks može dospeti do žrtava od odgovora na pitanje ko širi opasnu materiju – sublimira neimenovani zvaničnik. U svojevrsno savezništvo sa opakom zarazom je stupila i panika. Milioni ljudi širom sveta, naročito u SAD, stvaraju velike zalihe lekova uprkos pozivu vlasti na obazrivost ali i smirenost. Brašno, puder, šećer u prahu – te neukusne šale u kovrtama ovih dana, zajedno sa antraksom ilustruju kako brzo i nekontrolisano može da se širi globalnapanika. A ona – panika, dodatno se hrani odsustvom bilo kakvog zvaničnog objašnjenja: ko, kako, zašto i odakle nabavlja i rastura antraks? Odgovora na ova, u ovom trenutku krucijalna pitanja, nema!

Dostupan mnogima

U mnogobrojnim laboratorijama širom sveta, koje su generalno slabo obezbeđene od krađa, antraks upotrebljavaju u svrhu istraživanja. Brojne obrazovne i naučne ustanove nemaju gotovo nikakve procedure zaštite, a antraks odlažu u nezaključane frižidere. Često, istraživači nisu ni svesni šta imaju u laboratorijama, a neretko antraks nije ni  obeležen.   Šta je antraks? Antraks ili crni prišt je bakterija koja kada dođe u dodir sa vazduhom formira spore – vrstu klica. Te spore su veoma grube građe, istovremeno izuzetno postojane pošto mogu da opstanu decenijama u živoj materiji. 

Antraks pronađen kod žrtava, samo jedna od podvrsti, najpogodnija za biološko oružje pošto je prenosiva vazduhom. Antraks je mikroorganizam, dakle nevidljiv je golim okom. Čak i veća doza, koja sadrži osam do 10 hiljada spora, manja je od čestice prašine. Ne miriše i nema ukus. Postoji više načina prenošenja zaraze, recimo dodirom kože, ali se to najčešći događa udisanjem. Antraks postoji u brojnim laboratorijama širom planete, kao i u prirodi u pojedinim nerazvijenim područjima, gde najčešće opstaje među domaćim životinjama.

Pomama za „ciprom“

Postoji više medikamenata koji uspešno leče ovu bolest, ali samo u slučaju ako bivaju korišćeni pre nego što obolenje eskalira. Naročito je efikasan lek „cipro“ koji je razgrabljen širom sveta. Uspešne su i vakcine koje koriste neke vojske. Međutim, potrebno je primiti šest injekcija u razmaku od 16 meseci, što je neefikasno u slučaju razvoja veće epidemije.  Važno je na vreme Otkrivanje zaraze antraksa je teško, pošto ona postaje očevidna tek kada se pojave različiti simtomi, što može biti prekasno za uspešno lečenje. Dakle, efikasno je podvrgavanje terapiji samo u ranoj fazi bolesti, kada simptomi nisu specifični.

Kroz pluća

Oboljenje se razvija tako što antraks dospeva u pluća, gde se rasprostranjuje stvarajući produkujući toksine koji izazivaju obolenje. Ono se u početku manifestuje kroz naizgled bezopsane pojave kao što je povišena temperatura. Ubrzo, kroz nekoliko dana ili, čak, nekoliko sati, oboleli doživljavaju kratak oporavak, posle kojeg sledi drastično pogoršanje, manifestujući se oteklinama plućnih krila ili krvarenjima u mozgu. Kada obim toksične supstance kod obolelog dosegne kritičan nivo, ishod je fatalan.

Ljudi kroz istoriju uništavali neprijatelje biološkim oružjem

Nauka s one strane etike

U eri ubrzanog razvoja, neki naučnici su zarad ideološke zaslepljenosti ili prosto -  zbog boljeg života, spremni da ulože svoje znanje u paklenu mašineriju za uništenje Može li bilo šta da čudi u eri svakojakih čuda – vremenu današnjem? Kada je uz pomoć satelita moguće telefonirati sa bilo kog u bilo koje mesto na planeti. Kada jedna osoba sa džepnom video-kamerom može organizovati direktan televizijski prenos umesto nekada brojne ekipe tehničara i glomaznih reportažnih kola. Nauka je u poslednjih pedesetak godina dosegla neslućenu brzinu razvoja, a civilizacijski progres je omogućio velikom broju ljudi vrhunsko obrazovanje. 

Među njima su neki, na žalost, usled indoktrinisanosti isključivim idejama ili prostih egzistencijalnih potreba prešli s onu stranu profesionalne etike i opšteljudskog morala. Savremena tehnika i tehnologija omogućavaju pojedincima ili grupama nekontrolisanih eksperata da u malim portabl laboratorijama naprave hemijske otrove za masovno uništenje. Novac u posedu brojnih militantnih organizacija omogućava im da kupe te otrove, čak zajedno sa naučnicima i njihovim laboratorijama. 

Tako se krug zla zatvara. No, organizovanje masovnog pogroma nedužnih civila nije isključiva odlika savremenog čoveka. Šta više, preci su nam u amanet ostavili brojne primere sramotnog ponašanja. Još su stari Rimljani, Perzijanci i drugi antički narodi bacali leševe u bunare koje su koristili njihovi neprijatelji. Godine 1346. posle trogodišnje opsade grada Kafe na obali Crnog mora, Tatari su preko zidina utvrđenja ubacivali zaražene leševe. Komandant britanskih snaga u Severnoj Americi je 1763. kao poklon indijanskim plemenima poslao ćebad zaražena malim boginjama.

Ipak, u 20. veku je iskazan vrhunac zloupotrebe biohemijskih agenasa. Od 1932. do 1945. Japanci su ubili više od 10 hiljada Kineza uz upotrebu hemijskog oružja. Između 1949. i 1969. vojska Sjedinjenih Američkih Država  je izvela 239 eksperimenata na otvorenom prostoru i to na širokom području između San Franciska i Miniapolisa. Nekadašnji SSSR je pokrenuo ogromnu mašineriju za proizvodnju biološkog oružja. Neki analitičari na Zapadu tvrde kako su Sovjeti sve do kraja osamdesetih u ovom poslu bili angažovali 65 hiljada istraživača i tehničara u 50 laboratorija i poligona za testiranje. U eri hladnog rata, godišnje je u svetu proizvođeno više desetina tona virusa malih boginja što je, plastično ilustrovano, bilo dovoljno za uništenje ljudske populacije nekoliko puta. U laboratorijama je razvijeno i više od dve hiljade vrsta antraksa.

Iako je pre tridesetak godina između SAD i SSSR potpisana konvencija koja zabranjuje testiranje, proizvodnju, skladištenje i upotrebu bio-hemijskog oružja, na raznim mestima širom sveta ove poslove organizuju terorističke grupe ili čak legalne vlade.

Tokom proteklih sto godina samo 18 slučajeva

Crni prišt se vratio u SAD posle 25 godina

Novinarstvo jeste rizično zanimanje. Ali, bar sve do smrti novinskog fotografa sa Floride, antraks nije ubrajan u rizične faktore. Osim toga, ova vrsta zaraze je potpuno neuobičajna za današnju Ameriku, gde je u poslednjih sto godina zabeleženo samo 18 slučajeva antraksa, poslednji 1976. Zaraza se javljala među kožarskim radnicima koji su obrađivali kožu zaraženih životinja, ponekad kod istraživača u laboratorijama. Međutim, sada postoji mogućnost neselektivnog širenja zaraze. Istraživanja su pokazala da antraks može u kratkom periodu izazvati oboljenje velikog broja ljudi. 

Teoretski, stanovništvo celih gradova i područja bi moglo biti zaraženo ako neophodne mere ne bi bile preduzete na vreme. Dokazano je da sunčeve zrake ubijaju čestice antraksa. Međutim, ako zaraza na vreme „utekne“ u nečija pluća ili pod kožu, Sunce je slaba uteha. Zato ljudi širom sveta hrle u apoteke. Da bi situacija mogla krenuti u pravcu nepredvidivosti, ilustruje i upustvo iz Stejt Departmenta svim američkim ambasadama da povećaju zalihe lekova.

Hronologija događaja

Utorak, 25. septembar
Službenica u medijskoj kompaniji NBS u Njujorku otvorila kovertu sa prahom.
Ponedeljak, 1. oktobar
Zbog blago povećane telesne temperature i ospica, službenica NBS-ija odlazi kod lekara koji joj izdaje recept za lek „cipro“, namenjen prevenciji antraksa.
Utorak, 2. oktobar
Urednik fotografije u tabloidu „Amerikan media“ Robert Stivens iz mesta Boca Raton dolazi u bolnicu sa povišenom temperaturom. Konfuzan, često povraća.
Petak, 5. oktobar
Oboleli fotograf umire. Posebne ekipe Centra za kontrolu i prevenciju zaraza (CDC) odlaze u njegov stan i u kancelariju, gde otkrivaju čestice antraksa.
Nedelja, 7. oktobar
CDC za javnost zatvorio zgradu u kojoj je Stivens radio. Izvršena detaljna dekontaminacija. Ponedeljak, 8. oktobar 
Porodica sedamdesettrogodišnjeg Ernesta Blanka, poštanskog radnika iz Majamija saopštava da je utvrđena zaraza antraksom. Svi zaposleni iz firme u kojoj je  radio su posle testiranja dobili dvonedeljno sledovanje lekova.
Utorak, 9. oktobar
FBI saopštava da nije pronađena veza između antraksa i terorističkih napada 11. septembra. Stivensona smrt okarakterisana kao izlovani slučaj antraksa.
Sreda, 10. oktobar
FBI saopštava da je otkriven treći slučaj antraksa kod jedno poštanskog službenika, zbog čega je preduzeta kriminalistička istraga.
Četvrtak, 11. oktobar
FBI objavljuje da su pronađene nove spore antraksa u prostorijama poštanske firme. Utvrđeno da je zaražena pisma u glavnu poštu doneo oboleli Blanco iz poštanske stanice u Boca Ratonu.
Petak, 12. oktobar
Ponovljeni testovi nad radnicom iz NBC-ja detektovali zarazu antraksom.
Subota, 13. oktobar
Otkriveno pet novih slučajeva zaraze među kolegama preminulog Stivensona .
Nedelja, 14. oktobar
Lider većine u američkom Senatu Tom Dašli dobio pismo u kome se nalazio antraks 15.
Petak, 19. oktobar
Drugi slučaj u pošti u Nju DŽersiju - radnik oboleo o kožnog antraksa
Ponedeljak, 22. oktobar
Dva poštanska radnika u Vašingtonu umrla od posledica antraksa

Dnevnik, oktobar 2001.


Share This Story

Tags:

You Might Also Like

0 коментара