Preživeti krizu: Uradi to sam(a)
12:30Prema pisanju „Star tribuna” iz američkog Minijapolisa, u tom gradu sve je veće interesovanje za kurseve na kojima se uči o kućnim popravkama. Suočeni sa finansijskom krizom, ali i sa krahom tržišta nekretnina, mnogi Amerikanci su odložili planove o seobi u nove, prostranije kuće. Zato su odlučili da u dobroj kondiciji održavaju domove koje već imaju i to sopstvenim rukama pošto su majstorske preskupe
Gordan Brkić
Globalna finansijska
kriza i recesija ispunile su pesimizmom biznismene i investitore širom sveta.
Od analitičara stižu sumorna predviđanja, kažu da nije bilo tako loše još od
1929, kada je berza doživela potpuni krah. Kreatori ekonomskih politika pokušavaju
da smanje razmere nedaće, ali čini se da ni sami nisu sigurni hoće li mere koje
preduzimaju uroditi plodom. Logično, strah se uvukao i među „običan” svet.
Ljudi se plaše da će im se ušteđevine „istopiti”, da neće moći da plate rate za
kredite koje su do juče olako uzimali.
Da tržište
nepogrešivo deluje na ekonomska kretanja videlo se nekoliko puta ove godine.
Proletos je usled enormnog poskupljenja nafte i njenih derivata došlo do
drastičnog pada prodaje velikih terenskih automobila. Cena goriva je „istopila”
ljubav prema moćnim četverotočkašima koji su globalno bili u trendu još od
početka milenijuma. Priča se da je ovih dana smanjeno interesovanje za luksuznu
robu svake vrste. Ređe se pazare antikviteti, umetnine, nakit.
Usled kraha tržišta
nekretnina u Sjedinjenim Američkim Državama zbog kojeg su mnoge porodice morale
da se suoče sa bankrotom, sve je više onih koji se mire sa saznanjem da u
dogledno vreme neće menjati adresu. A to znači da neće biti ni „slatkih” muka
koje idu uz preseljenje u novu, prostraniju kuću, ni kupovine nameštaja ili
dekorativnih detalja u skladu sa aktuelnim trendovima. Ali, umesto da
očajavaju, žilavi Amerikanci su odlučili da uzmu stvari u svoje ruke. Bukvalno.
Majstori opšte prakse
Možda ćete se
iznenaditi, ekonomska kriza i strah od nje se osećaju i u specifičnom sektoru
„praktičnog obrazovanja” pod čime se podrazumeva brza obuka za najrazličitija
primenjena znanja. Godinama unazad, kako u svetu, tako i kod nas, ubedljivo
najpopularniji kursevi bili su vezani za upotrebu računara i usavršavanje
stranih jezika. A poslednjih meseci, barem u Sjedinjenim Američkim Državama,
sve se češće organizuju i tečajevi za zvanje koje bismo mogli da krstimo kao
„sam svoj majstor”.
U dnevnom listu „Star
tribun” iz Minijapolisa početkom novembra je objavljen tekst koji govori o
velikom interesovanju za ovakve kurseve. Šta više, mesta na nekima, poput onog
o bazičnom poznavanju elektrike i sitnih popravki iz te oblasti, rasprodata su
mesecima unapred. Zato organizatori sastavljaju sve duže liste čekanja. Osim
petljanja sa strujom, „školarci” naročito interesovanje pokazuju za
vodoinstalaterske veštine, ali i za održavanje drvenarije, gipsane i molerske
radove, popravljanje krova...
List prenosi reči
Lari-Ane Mazitelo iz Minijapolisa koja kaže da se sa porodicom selila pet puta.
Na svim starim adresama, nastavlja ona, imali su problem sa vodovodnim
instalacijama. Dodaje kako joj je jedan majstor kazao da na tu vrstu nedaća
otpada 80 odsto glavobolja koje zadaje sopstvena kuća. Kako ne planira da se
uskoro seli, Lari-Ana naukuje vodoinstalaaterski zanat iako je dom u kojem
trenutno živi relativno nov. Ipak, ona očekuje da će uskoro negde da procuri.
Imalo se, moglo se
Do pre samo godinu
dana Amerikanci su se ponašali prilično galantno. Moglo bi se reći da su živeli
uz moto „ima se, može se”. To je razmazilo majstore svih fela, pa je postalo
uobičajeno da izlazak na teren i postavljanje „dijagnoze” košta i 100 dolara. A
svoje „ruke” su tek znali da zacene. Međutim, ovih dana je drugačije. Na jednom
internet-forumu neko je šaljivo napisao kako su Amerikanci inovirali nekadašnju
kletvu „Dabogda ti poreznik disao za vratom” tako što su u nju ubacili majstora
za kućne popravke.
I sama pomisao da će
možda iskrsnuti nužda za vodoinstalaterskim radovima, da će da pregore
električne instalacije, za mnoge u SAD je noćna mora. Zato oni upisuju kratke
kurseve koji traju od tri do sedam dana, u nadi da će im te veštine pomoći da
se sami iznesu sa problemom. Kolen Sanders, menadžer Programa za obrazovanje
odraslih u Minijapolisu ocenjuje da veliko interesovanje za ovakvu obuku
pokazuje kako su vlasnici kuća odlučili da se skrase tamo gde ih je kriza
zadesila, što ilustruje i pad prodaje nekretnina u tom gradu.
Međutim, u trendu nisu
samo kursevi za popravljanje kuća i okućnica. Sve je više zainteresovanih i za
tečajeve šivenja i popravke odeće, za održavanje automobila. Očigledno, neki Amerikanci
su odlučili da uštede gde god je moguće. Sa druge strane, interesenata za
kurseve koji se direktno tiču aktuelne ekonomske situacije gotovo i da nema. Tako
su u Hopkinsu, gradiću kraj Minijapolisa, odustali od organizacije obuke koja
je otrežnjujuće nazvana „Suočite se sa svojom kreditnom situacijom”.
DIY
filozofija
Ono što mi zovemo
„narodnim univerzitetom”, a u Americi imenuju kao „komjuniti koledž”, često je
znalo da bude najvitalnijom karikom obrazovnog sistema. Iako diplome sa ovakvih
mesta nikada nisu bile naročito cenjene, tamo je ipak moguće steći praktična
znanja. Pošto je redovno školstvo u svakoj zemlji tromo, „narodni univerziteti”
su uspevali da brzo odgovore potrebama za deficitarnim zanimanjima. Oni koji bi
ostajali bez posla, preko kurseva su uspevali očas da se prekvalifikuju i da
tako dođu do novog radnog mesta.
Ali, najnovija pomama
za tečajevima tipa „sam svoj majstor” je nešto drugo. Jer, oni koji ih pohađaju
nemaju ambiciju da promene zanimanje, odnosno da i sami postanu majstorske
„derikože”. U ovom slučaju poenta nije da se radi nešto novo i zaradi, već da
se uštedi. Pohađanje kurseva sa takvim ciljem odudara i od suštine filozofije
DIY (Do It Yourself - Uradi sam), koja je cvetala Amerikom 60-tih i 70-tih
godina prošlog veka kao izraz individualne svestranosti, ali i pobune protiv
agresivnog nametanja potrošačkog mentaliteta.
Usled tog talasa
nastala je cela industrija specijalizovanih DIY magazina, video-kaseta,
televizijskih emisija posvećenih kućnim majstorijama. To je čak stiglo i do
socijalističke Jugoslavije u kojoj su se pojavila periodična izdanja i knjige
zasnovane na filozofiji „uradi sam”. Trgovci, barem oni na Zapadu, brzo su se
snašli pa su otvorene i specijalizovane prodavnice sa istim motom, od kojih su
neke prerasle u velike trgovačke lance. Izgleda, u njima će biti sve više
mušterija sa taze diplomama tipa „sam svoj majstor”.
OKVIR: Arts & Crafts
Šezdesetih i sedamdesetih
takozvani „hobisti” su sastavljali prve personalne računare od svakojakih
delova, bavili se radio-amaterstvom bukvalno uz pomoć „štapa i kanapa”.
Naslonjeni na tradiciju pokreta „Arts and Crafts” sa kraja 19. i početka 20.
veka koji je prezirao industrijski dizajn i afirmisao zanatske veštine,
„hobisti” su se bavili izradom nameštaja, dekorisanjem životnog prostora,
inovacijama (proizvodnja solarne energije u kućnoj radinosti, na primer).
Popravke u sopstvenom aranžmanu su se podrazumevale.
Постови
0 коментара