Svemirski turizam: Bogataši u bestežnskom stanju

11:33

Nedavno se sa Međunarodne kosmičke stanice vratio Ričard Geriot, programer video igrica iz Teksasa koji je poneo titulu šestog svemirskog turiste. Njegovo putovanje ponovo je pokrenulo raspravu o tome da li izleti izvan zemljine atmosfere mogu da postanu masovni. Kako sada stvari stoje, svemirski turizam će barem još neko vreme ipak biti privilegija „trulih” bogataša


Gordan Brkić

Ričard Geriot, programer video igrica iz Teksasa, vratio se krajem oktobra sa Međunarodne kosmičke stanice na kojoj je proveo skoro dve nedelje. Tako se ovaj Amerikanac upisao na ekskluzivnu listu svemirskih turista za šta je platio 35 miliona dolara. Ričard je istovremeno postao drugi čovek koji je krenuo očevim stopama, pošto je Oven Geriot tokom sedamdesetih bio astronaut američke kosmičke agencije NASA (ranije ove godine lansiran je ruski kosmonaut Srgej Volkov čiji otac je takođe bio u svemiru).
Geriot je, inače, član upravnog odbora firme „Spejs Advenčers” koja se od osnivanja 1998. bavi slanjem laika u svemir. Pre bogatog Teksašanina, preko ove agencije pet neobičnih turista je stiglo do zemljine orbite. Najpre je to pošlo za rukom američkom milijarderu Denisu Titu koji je ruskom raketom poleteo krajem aprila 2001. za 20 miliona dolara (bilo je to 15 odsto sredstava za kosmički program Rusije te godine). Godinu dana kasnije na put je krenuo južnoafrički biznismen Mark Šutlvorth, koji je postao prvi Afrikanac u svemiru.
Preduzimač iz Sjedinjenih Država Gregori Olsen je u oktobru 2005. postao treći svemirski turista, a Amerikanka iranskog porekla Anoušeh Ansari je godinu dana kasnije promovisana u prvu žensku turistkinju i prvu muslimanku izvan atmosfere. Pre Geriota, u svemir se aprila prošle godine vinuo još i Čarls Simoni, svojevremeno top-menadžer „Majkrosofta” koji je rukovodio timom za razvoj programskog paketa „Ofis”. Dakle, programer video-igrica je zvanično peti na evidenciji ekstravagantnih turista.
Međutim, lista potencijalnih putnika koju vode u agenciji „Spejs Advenčers” je mnogo duža. Govori se da je na njoj više desetina bogataša koji su imetak stekli na različite načine, od berze do šou-biznisa. Sredinom ove godine objavljeno je kako je Sergej Brin (35) suosnivač „Gugla”, najpopularnijeg internet-pretraživača, platio avans od pet miliona dolara čime je rezervisao mesto na nekom od sledećih letova „Spejs Advenčersa”. Brin ima status 26. najbogatijeg Zemljanina, što „crta” profil svemirskih turista.

Nisu prvi

Let Denisa Tita u svemir pre sedam i po godina bio je prvorazredna senzacija. O tome su izveštavali mediji širom sveta. Tada šezdesetogodišnjak, on je bio globalna zvezda. Kada se prizemljio na kosmodromu u Bajkonuru, helikopter ga je odvezao pravo u palatu predsednika Kazahstana. Međutim, Tito nije bio prvi laik u kosmosu. Godinama pre njega u zemljinu orbitu su putovali astronauti-amateri. Među njima je bilo političara, plemića, novinara.
U izvesnom smislu, svemirske turiste je „izmislila” američka NASA. Pre 23 godine, 12. aprila 1985. šatlom „Diskaveri” poleteo je senator Džek Garn. Umesto da dobije titulu prvog turiste u svemiru, senator je ostao upamćen po nadimku „Džek Bljuvadžija” pošto mu stomak nije baš najbolje podneo put. U vasionu su leteli senatori Bil Nelson i Džon Glen. Ovaj drugi je bio kosmonaut u mladosti (prvi Amerikanac koji je obleteo Zemlju), a 1998. je u 77 godini ponovo lansiran da bi se utvrdilo kako staro telo reaguje na svemir.
Saudijski princ Salman leteo je sa Amerikancima 1985. On se školovao za vojnog pilota, a onda je kao predstavnik Arapske statelitske organizacije seo na šatl „Diskaveri” koji je put svemira poneo telekomunikacioni satelit Saudijske Arabije. Salman je prvi musliman u svemiru, a do danas ostao je jedini predstavnik „plave krvi” koji je stiglo do „zvezdanih visina”. Doduše, zbog pilotske karijere i funkcije u saudijskoj agenciji, njemu se spori zvanje kosmičkog turiste.
U ruskom aranžmanu na svemirsku stanicu „Mir” odleteo je Toširo Akijama, novinar japanske televizijske stanice TBS. On je lansiran 2. decembra 1990. U maju sledeće godine hemičarka Helen Šarman iz Velike Britanije je posetila rusku svemirsku stanicu. Ona je otputovala pošto je pobedila na konkursu za prvog britanskog kosmonauta, pod nazivom „Juno”, na koji se javilo više od 13.000 kandidata. Do „Mira” je 1991. leteo i elektroinženjer Franc Vihebok kao prvi Austrijanac u svemiru. I tako redom.

Skupo i nekonforno

Sve u svemu, do sada je u kosmos letelo nešto manje od 500 ljudi. Većinu, odnosno preko 63 odsto su činili Amerikanci, a dodatnih 23 procenta otpada na sovjetske, kasnije ruske kosmonaute. Preostalih petnaestak odsto su putnici iz četrdesetak zemalja. Sovjeti su naročito bili široke ruke. U eri takozvanog „internacionalnog socijalizma” oni su u svemir slali kosmonaute iz savezničkih zemalja, na primer dva Bugarina, po jednog Rumuna, Mađara, Avganistanca...
Međutim, ono što izvaja šest „prvoboraca” pravog vasionskog turizma jeste činjenica da su oni sami platili ove neobične aranžmane. Iza njih nisu stajale države, niti svemirske agencije za pozamašnim budžetima. Ovo šestoro je iz svog džepa finansiralo ne samo put, već i složene pripreme za njega koje uključuju ozbiljne zdravstvene provere, obuku u specijalnim centrima (zasada u ruskim pošto su svi oni lansirani raketama ove zemlje). I za sav taj novac dobili su neudoban boravak u skučenom prostoru.
Isplati li se, onda, sve to? Denis Tito, koji je rekao da je let u svemir njegovo najznačajnije životno iskustvo i ostali, svakako odgovoraju potvrdno. Šta više, oni bi mogli da kažu kako su dobro prošli. Jer, godinu dana pre nego što je Tito putovao, biznismenu Piteru Leveljanu je traženo 100 miliona dolara da bi ostao zapamćen kao prvi kosmički turista. U to vreme se pričalo da su u ruskoj kosmičkoj korporaciji „Energija”, koja je trebalo da organizuje put, hteli da „zavrnu” Leveljana možda i za celih 80 miliona dolara.
  
Kosmički brod

Iako je Geriot platio tri puta manju sumu za skorašnji let, ipak je broj potencijalnih turista i dalje znatno ograničen zbog previsoke cene. Zato se na različitim mestima razmišlja o izgradnji letelica za komercijalne letove. U „Spejs Advenčersu” su osmislili projekat „Krug istraživača za orbitalnu misiju” koji treba da okupi donatore. Svaki od njih, poput Brina iz „Gugla”, treba da položi po pet miliona dolara za finansiranje prve privatne misije u svemir (dakle mimo oficijelnih kosmičkih programa Rusije ili SAD).
U agenciji se nadaju da bi njihova letelica mogla da krene na put po zemljinoj orbiti već 2011. godine. Piter Dijamandis, jedan od osnivača „Spejs advenčera” najavljuje čak i turistička putovanje oko Meseca. On očekuje da će interesovanje za takvo krstarenje biti veliko, uprkos projektovanoj ceni od 100 miliona dolara po sedištu. S obzirom da su za svoje aktivnosti zainteresovali veliki broj ljudi kojima pare ne predstavljaju problem, možda u „Spejs Advenčersu” i ostvare planove.
I u Rusiji razmišljaju o izgradnji broda za kosmički turizam. Početkom milenijuma pričalo se da pomenuta „Energija” kroji planove za prepravljanje kapsule „Sojuz” kako bi ona dobila na prostoru i komforu. Ranije ove godine je javljeno kako je ruski mašinski zavod „Mjasičev” završio tehničku dokumentaciju za izgradnju turističke svemirske letelice. Za testiranje i njenu izradu trebaće nešto preko 700 miliona dolara. Ako bude napravljen, ovaj kosmički brod će moći da poveze 14 turista.

Ekonomist, novembar 2008.

OKVIR: „Hilton” na Mesecu
Svojevremeno se pisalo da menadžment lanca hotela „Hilton” ima planove za izgradnju objekata izvan Zemlje. Navodno, razrađivani su projekti izgradnje restorana na Mesecu ili u orbiti naše planete.

Share This Story

Tags:

You Might Also Like

0 коментара