Krajem septembra došlo je do kvara na Velikom hadronskom sudaraču (LHC) u kome će biti izvršen najveći eksperiment koji je čovek ikada preduzeo. Kvar na jednom od velikih magneta i curenje tečnog helijuma pomerili su rokove, ali nisu pokolebali ambiciozne planove naučnika iz više od 80 zemalja, čiji poduhvat će koštati 10 milijardi dolara. Oni se nadaju da će tokom sudaranja čestica doći do otkrića kojima će biti odgonetnute, ili barem dokučene mnoge misterije, pre svega ona o Velikom prasku i nastanku univerzuma, te pronađen Higsov bozon ili „božja čestica”, sveti gral kvantne fizike koji bi potvrdio ispravnost trenutno važećeg Standardnog modela teorije čestica.

CERN (skraćenica od Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire) je osnovan 1954. godine, a jedna od 12 zemalja-osnivača bila je i tadašnja Jugoslavija (međutim, naša zemlja se povukla 1961, navodno zbog nedostatka novca za članarinu). Trenutno, u CERN-u participira 20 evropskih zemalja sa punopravnim članstvom, dok su mnoge druge države, među njima i Srbija, posmatrači i pretendenti na učlanjenje. Iako se nalazi na teritoriji Švajcarske i Francuske, kao međunarodna organizacija nije pravno podređena ovim zemljama. Organizacija se izdržava od članarine država-članica, koje su za ovu godinu obezbedile oko milijardu dolara.

Kompleks

CERN je najveća laboratorija za proučavanje čestica na svetu. Nalazi se pored mesta Mejrina. Od predgrađa Ženeve udaljen je oko četiri kilometra, a od centra ovog grada sedam i po. Kompleks se smestio na samoj granici između Švajcarske i Francuske. Najpre je građen sa švajcarske strane, ali je prešao granicu 1965. Deo na francuskoj strani je pod švajcarskom jurisdikcijom. Jedina obeležja koja ukazuju da se tu susreću dve države su granični markeri od kamena. Postoji šest ulaza u kompleks, od kojih su četiri (A, B, C i D) na švajcarskoj strani, a dva s francuske (E, koji nosi ime Šarla de Gola zbog njegove uloge u osnivanju CERN-a i tunelski ulaz). Inače, granični prelaz je u sred kompleksa.

Za potrebe različitih eksperimenata izgrađena je mreža od šest akseleratora za ubrzavanje čestica, različitih dimenzija. Oni su građeni fazno, u različitim periodima, a funkcionišu poput spojenih posuda jer se čestice najpre ubrzavaju u manjem, a zatim se isporučuju moćnijem akseleratoru. Manji akselatori su locirani u središtu centra, pored Merlina, koji se naziva Zapadna zona. Dva velika tunela, SPS (prečnika dva kilometra, napravljen krajem sedamdesetih) i onaj najveći dužine 27 kilometara su najvećim delom ispod francuskog tla. Od četiri detektora na tom najvećem tunelu, samo se jedan (ATLAS) nalazi na švajcarskoj teritoriji. Postoji i mnoštvo drugih različitih nadzemnih i podzemnih objekata.

Veliki sudarač

Eksperiment o kome se mnogo priča izvodi se u kružnom tunelu dugom 27 kilometara, širokom 3,8 metara. Dubina na kojoj se nalazi varira od 50 do 175 metara ispod površine. Ovaj grandiozni objekat pod zemljom izgrađen je 1988. za potrebe „Velikog elektronsko-pozitronskog sudarača”, projekta koji je trajao do 2000. godine. Do izgradnje tunela ispod kanala La Manš između Francuske i Velike Britanije, CERN-ov tunel je bio najveći ikada preduzeti građevinski poduhvat u Evropi. Kako se Evropska organizacija za nuklearna istraživanja nalazi na samoj granici Švajcarske i Francuske, tunel na četiri mesta preseca liniju razgraničenja između dve zemlje. Najvećim delom nalazi se na francuskoj teritoriji.

U tunelu su dve paralelne cevi i četiri detektora. U svakoj cevi suprotnim smerom kretaće se oko 3.000 snopova sa po 100 milijardi čestica, skoro brzinom svetlosti. Oni će se sudarati u detektorima neverovatnih 40 miliona puta u sekundi. Da bi cevi ostale u savršenom krugu, instalirano više od 1.200 magneta. Radnu temperaturu ovih magneta od 1,9 Kelvina (skoro na apsolutnoj nuli) održava 96 tona tečnog helijuma. Najveći detektor je  ATLAS. Dugačak je 46 metara, prečnika 25, a težak oko 7.000 tona. Smešten je u betonskoj hali dugoj 56, širokoj 25, a visokoj oko 30 metara. Poseduje 100.000 senzora, kroz njega je razvučeno 6.300 kilometara kablova. Detektor CMS ima prečnik od 6,3 metara i dužinu 12,5 metara.

Zaposleni

U CERN-u je zaposleno oko 2.600 lica sa punim radnim vremenom, a na projektima radi 7.931 naučnik. Oni dolaze iz 80 zemalja i sa oko 500 univerziteta. Tokom 54 godine  eksperimenti su dali nekoliko značajnih rezultata. Neutralne struje su otkrivene 1973, deset godina kasnije pronađeni su W i Z bozoni, 1995. sintetizovan je atom antihidrogena... Zbog dostignuća u CERN-u dodeljene su i dve Nobelove nagrade (1984. Karlu Rubi i Simon van der Meru zbog otkrića W i Z bozona, te Georgesu Čarpaku za inovacije i razvoj detektora čestica). Manje je poznato da se internet (World Wide Web) krenuo baš iz CERN-a 1989. Prvi sajt je pušten online 1991, a 30. aprila 1993. iz CERN-a je saopšteno da će web biti slobodan za sve.

Delovi kompleksa koji su otvoreni za javnost su „Globus nauke i inovacija”, koji je dostupan od 2005. četiri puta nedeljno za specijalne izložbe, te Muzej „Mikrokosm” u kome se posetioci mogu upoznati sa istorijom i svrhom CERN-a, teorijom čestica, kao i sa prošlim, aktuelnim i budućim eksperimentima, videti maketu tunela u kome se nalazi Veliki hadronski kolajder, detektor kosmičkih zraka i opremu korišćenu u ranijim eksperimentima. Recimo i to da je ovaj veliki kompleks, a pre svega ono što se događa u njemu, bio u više navrata inspiracija umetnicima i stvaraocima popularne kulture. Tako je Dan Braun, pisac „Da Vinčijevog koda”, u svom romanu „Anđeli i demoni” pominjao Higsov bozon.