Zlato: Sjaj od iskona

20:26

Zlato je u martu ove godine doseglo svoj istorijski maksimum sa cenom koja je prešla 1.000 dolara za finu uncu. Usled krize na globalnom tržištu kapitala, ulaganje u zlato se nameće kao primamljiva opcija. Međutim, stručnjaci kažu da u ovaj plemeniti metal treba pretvarati samo višak kapitala, jer onaj aktivni donosi mnogo bolji prinos na berzi. Ipak, zlatom je moguće trgovati slično kao i sa akcijama. Takve transakcije su u skorije vreme postale dostupne i malim investitorima. Zlato cirkuliše i na velikom tržištu nakita


Zlato je sredinom marta premašilo 1.000 dolara za finu uncu (31,1 grama) što je istorijski maksimum. U predvečerje finansijske krize, a i zbog manje proizvodnje (2.444 tone lane naspram 2.600 u 2001. godini) cene su eksplodirale. Godinu dana ranije unca je koštala 680 dolara, a pre samo pet godina ista količina vredela je 380 dolara. Ali, već krajem aprila ove godine cena je pala na ispod 900 dolara, a početkom maja je sišla na oko 850. Tokom jula ona je dogurala do 950 dolara, ali se u prvoj polovini septembra spustila na 750.
Iskusni trgovci kapitalom upozoravaju da je cena zlata jedna od najhirovitijih. Brzo raste, brzo pada, a zna da se „zakuca” na duže staze. Sve u svemu, ulaganje u ovaj plemeniti metal je prava „klackalica“. Prethodni maksimum dogodio se 1980, kada je unca koštala 850 dolara. Ako je neko tada uložio u zlato, danas, 28 godina kasnije bio bi čak na gubitku kada se uračuna inflacija. Sa druge strane, onaj ko je pre skoro tri decenije uložio 100 dolara u neku iz korpe indeksa akcija Standard & Poor 500, sada bi imao 1.800 dolara.
Još ubedljiviji primer daje ugledni profesor finansija Džeremi Sigel u svojoj bestseler knjizi „Berza na duge staze“. On kaže da je jedan dolar uložen u zlato 1801. godine do 2006. „dogurao“ tek na 1,95 dolara. Oročeni dolar bi za to vreme „narastao“ za trista puta, dok bi ulaganje u obveznice donelo oko 1.000 dolara. Novičić ubačen u berzansku korpu svih vrsta akcija, „izneo“ bi za 205 godina na fantastičnih 755.000 dolara. Iako nije baš jasna njegova računica, Sigel govori da se zlatom imetak može sačuvati, ali ne i znatnije uvećati.
Stručnjaci kažu da u zlato ne treba pretvarati aktivni kapital jer on mnogo bolje „radi“ na berzi, kroz investicione fondove, čak i oročen u banci. „Pozlaćivati“ treba deo imetka koji na duže staze nije potreban za obrt, mada i tu postoje alternative kao što su dugoročne hartije od vrednosti ili nekretnine na stabilnim tržištima. Ali, kako zlato definitivno nije kvarljiva roba poput akcija koje mogu biti potpuno obezvređene, ono na duge staze čuva osnovnu vrednost kapitala koji je u višku.

Kako se trguje

Najveći obim trgovine zlatom se odvija na specijalizovanim tržištima zlatnih poluga. Većinu trgovaca čine velike banke, firme koje vade i prerađuju zlato, kao i dileri polugama. Oni međusobno direktno trguju, bez posredništva, u standardizovanim količinama. Globalno posmatrano, najdinamičnije je na Londonskoj tržnici poluga, a velike trgovine se odvijaju i u Njujorku, Tokiju i Cirihu. U Londonu je decembra 2004. prosečan dnevni promet iznosio 480 tona zlata, što znači da se za oko pet dana trgovalo celokupnom godišnjom proizvodnjom.
 I pojedinci mogu pazariti poluge. U nekim zemljama, poput Švajcarske, Lihtenštajna ili Argentine, njima je dozvoljeno da kupuju i prodaju zlatne poluge preko banaka u kojima su deponovane ili uz posredništvo specijalizovanih brokera. Popularna je i kupovina zlatnika koji često sadrže tačno jednu uncu čistog zlata. Cena im je neznatno iznad ili ista u odnosu na globalnu cenu zlata. Mnoge banke, recimo većina onih u Švajcarskoj, nude pojedincima da kupuju i prodaju zlato preko svojih „zlatnih” računa, isto kao što trguju valutama.
Od početka milenijuma mali investitori mogu da trguju zlatom na svim najvažnijim berzama, uključujući njujoršku, londonsku i parišku i to preko specijalizovanih fondova. Vlasnici uloga u tim fondovima, zapravo nikada ne vide stvarno zlato, ali sa njim mogu da trguju na sličan način kao sa akcijama. Tržišna klackalica je prethodnih godina bila na strani dobiti pošto je cena zlata konstantno rasla, pa je godišnja dobit procenjena na 28 procenata za poslednje četiri godine. Zlatom se trguje i putem Interneta, u „digitalnoj zlatnoj valuti”.

Zlatna groznica

Zlato ima neprolazni sjaj za čoveka još od praistorije. Obilato su ga koristili stari Egipćani za pozlaćivanje svega faraonskog. Iako su svoje aktivnosti prilično mistifikovali, srednjovekovni alhemičari su u osnovi tragali za formulom po kojoj bi običnu materiju pretvorili u zlato. Ekspanzija Sjedinjenih Država sa istočne obale prema zapadu kontinenta počela je sa zlatnom groznicom, kada su takozvani „četrdesetdevetaši“ 1849. masovno krenuli u potregu za lakim bogatstvom. Zlato je stvorilo „divlji zapad“.
Ovaj plemeniti metal se prosto nametnuo kao najcenjeniji zbog svojih svojstava. Ima ga relativno malo, pronalazi se mukotrpnim radom, najčešće u obliku praha ili sitnih komadića u stenama, zemlji ili vodi (u grumenu se pronalazi retko, a najveći do sada komad iskopan je u Australiji polovinom 19. veka i težio je 120 kilograma). Lako ga je oblikovati, gram zlata može da  se rastegne na kvadratni metar. Postojan je na sve atmosferske prilike. Ima izuzetno veliku specifičnu težinu, jedan kubni metar čistog zlata teži 19,3 tone.
Ovog metala nema svugde, na primer u Evropi se proizvodi samo u nekoliko zemalja (među njima je i Srbija). Tradicionalno, najveći proizvođač je Južnoafrička Republika. Računa se da je u tamo iskopano oko polovine celokupnog zlata na svetu. JAR su, na primer, 1970. doprinosile sa dve trećine globalne proizvodnje . Međutim, došlo je do promene, i prošle godine, po prvi put od 1905. ova zemlja je morala da prepusti lidersku poziciju i to Kini. Lane je Kina sa 276 tona imala učešće od 11,3 odsto, a JAR sa 272 tone 11,1 procenata.
Zbog svoje krtosti u izvornom obliku, zlato se legira sa drugim metalima, pa tako postoji više kvaliteta. Na osnovu toga se pravi i klasifikacija. Skoro potpuno čisto zlato se označava sa 24 karata, 22 sadrži 91,66 odsto zlata, 18 karata znači da je sadržaj ovog metala 75 procenata, 14-karatni sastav podrazumeva 58,5 odsto zlata, a 10 karata 41,7 procenata. Zlato se može razlikovati i po boji, postoji žuto (čisto), belo (legura sa belim metalima), „roze” (mešano sa bakrom), tonirano u dve ili tri nijanse.

Nakit

Oko 70 odsto zlata se pretvara u nakit koji, osim striktno dekorativne ima i socijalnu dimenziju jer od davnina ukazuje na moć, bogastvo, prestiž. Uz drago kamenje, zlato je fundament tržišta nakita. Inače, prema prošlogodišnjem istraživanju, nakit najbolju prođu ima u SAD koje trenutno drže oko 30 odsto globalnog tržišta. Slede Japan, Kina i Indija sa po osam do devet procenata, pa Italija oko pet odsto. Međutim, već do 2015. moglo bi da dođe do promena, pa da tako udeo SAD padne na na 25, a Indije i Kine poraste na po 13 odsto.
Iako se nakitu „u zube ne gleda“ ipak najcenjeniji su primerci koji dolaze iz nekoliko globalno najuglednijih radionica. Postoje različite liste, na kojima su pojedini brendovi plasirani za koju lestvicu više ili niže, ali na svim tim spiskovima među prvih deset su uglavnom ista imena. Većina ih je iz SAD u kojima je, kao što je već rečeno, tržište nakita najdinamičnije, zatim iz Francuske koja nosi epitet globalnog modnog lidera, Italije kao sinonima za prefinjeni dizajn i Švajcarske karakteristične po preciznoj obradi.
Na takvim listama obavezno je francuski Kartier, takođe i italijanski Bulgari. Neizostavni su američki Tifani i francuski Šanel. Iako ne tako zvučnih imena, barem ne kod kod nas, među ljubiteljima nakita visoko kotiraju brenodovi poput američkog Henrija Vinstona, italijanskog Bućelatija, francuskog Van Klifa i Arplesa, švajcarskiih Čaparda i Piageta. Reč je o proizvođačima koji od zlata i drugih plemenitih metala, te dijamanata prave primerke nakita vredne i po mekoliko miliona dolara.

Skupoceni nakit se može kupiti na nekoliko načina. Većina pomenutih, kao i ostali ugledni igrači u branši imaju radnje u svetskim centrima bogatstva, moći i mode. A to su, pre svega Njujork, London i Pariz. Oni otvaraju radnje i u dinamičnim metropolama u kojima se vrte velike količine novca, poput Moskve ili Hong Konga, te tamo gde se bogatstvo i raskoš nikada ne dovode u pitanje, recimo u Dubaiju. Unikatni primerci nakita se prodaju i putem javnih, polujavnih, onlajn aukcija. Cene nekada dostižu astronomske iznose.

Share This Story

Tags:

You Might Also Like

0 коментара