Spid dejting: Brzopotezno muvanje
12:36U svetu već deset godina, a kod nas tokom poslednje tri, organizuju se takozvani „spid dejting” susreti na kojima samci traže srodnu dušu. Devojke i mladići se za samo nekoliko minuta upoznaju, druže i razilaze, stvarajući tako kratkotrajne odnose koji su nepostojani poput balona od sapunice. Ali, pošto „muvanje na brzaka” podrazumeva više učesnika i njihove međusobne susrete, uvek postoji šansa da će se naći onaj pravi ili prava
Da li verujete da je moguće pronaći srodnu dušu za pet
minuta? Naučnici kažu da jeste, šta više, oni tvrde da je dovoljno svega
nekoliko sekundi. Uhvaćeni pogled, osmeh, pokret tela, prve reči i odmah se
zna: ili jeste ili nije! Sa ovim se verovatno slažu sve brojnije pristalice „muvanja
na brzaka”, kako bismo mogli da prevedemo „Speed dating” ili „HurryDate”. Reč
je o fenomenu koji je potekao iz Sjedinjenih Američkih Država, odakle se
raširio po svetu, a stigao je i do Srbije.
Ovih dana navršava se 10 godina od prvog „spid dejtinga”.
Krajem 1998. rabin Jakov Dejo iz Los Anđelesa organizovao je susret mladih
Jevreja i Jevrejki na Beverli Hilsu. Cilj je bio da se oni upoznaju, zbliže i
venčaju. Od tada je ova forma povezivanja doživela nebrojane „reprize”,
predstavljana je u filmovima i televizijskim emisijama (na primer, u seriji
„Seks i grad”), kao subkulturni fenomen bila je predmet više naučnih
istraživanja. A verska grupa „Vatra Tore”, kojoj rabin Dejo pripada,
patentirala je reč „Speeddating” kao svoj brend.
Ljudi koji se međusobno ne poznaju, a u potrazi su za
partnerom radi veze ili braka, učesnici su ovakvih događaja. Najčešće se radi o
„singl” muškarcima i ženama koji bi da se žene i udaju. Postoji i mnoštvo drugih
varijacija, pa se tako organizuju susreti homoseksualaca, razvedenih sa decom ili
bez... Kriterijumi mogu biti i etnička pripadnost, politička orijentacija, profesija,
životni stil (vegetarijanski, na primer), preferiranje određenog žanra u
književnosti ili muzici...
Od
stola do stola
Učesnici događaja se gotovo isključivo prijavljuju putem
Interneta. Oni se preko globalne mreže učlanjuju u specijalizovane klubove za
„spid dejting” ili se javljaju agencijama koje organizuju ovakve susrete.
Priređivači događaja vrše selekciju prijavljenih prema njihovim godinama ili na
osnovu drugih kriterijuma kako bi se povećale šanse da će susreti „naslepo”
dovesti do trajnijih veza i brakova. Tako se formiraju manje grupe sa desetak
ili nešto više članova na dve strane.
Susreti se organizuju u kafićima koji se u tim prilikama
zatvaraju za „obične” posetioce. Svako dobija bedž sa brojem, papir i olovku.
Devojke sede za zasebnim stolovima, a muškarci im prilaze. Razgovori traju nekoliko
minuta (od tri do osam), posle čega muškarci menjaju stolove, a devojke
sagovornike. Druženje se obično nastavlja u neformalnoj atmosferi, uz muziku i
piće, a organizator skuplja koverte u koje učesnici stavljaju brojeve onih koji
su im se dopali. Kada je dopadanje obostrano, slede kontak-podaci, solo
susret...
Jedna od zanimljivih „nadgradnji”, koja je smišljena u
Velikoj Britaniji, je „muvanje u mraku”. Ono, barem u startu, isključuje
fizički izgled i neverbalnu komunikaciju koji, inače, stvaraju prvi i najjači
utisak prilikom upoznavanja. I u ovom slučaju dame sede za stolovima, a
muškarci se smenjuju, ali svetla su isključena i niko nikoga ne vidi. Konobari
sa specijalnim naočarama za gledanje u mraku vode muškarce do stolova. Kada se
svetla uključe, kreće žurka i upoznaje mimo štoperice.
I u
Beogradu
Otprilike jednom mesečno, kafić u centru Beograda je
mesto održavanja ovakvih susreta. Njih organizuje elektroinženjer Mihailo Alić,
povratnik iz SAD koji je početkom decenije pokrenuo internet-portal na adresi
www.ultrahome.co.yu. U okviru ovog portala, za koji Alić kaže da je posvećen kulturi
življenja, predstavljen je i klub „BG Veze” sa više od 1.000 članova. Oni su se
učlanili putem sajta, a komuniciraju isključivo uživo na druženjima koje Alić
organizuje. Jedna od formi je i „brzopotezno” udvaranje.
- Za „spid dejting” su najzainteresovaniji pripadnici
srednje starosne grupe, od 32 do 42 godine. Devojke mlađe od 32 godine se najčešće
snalaze i bez ovakvih susreta, a među muškarcima koji su prevalili četrdesetu
malo je slobodnih - kaže Alić za „Ekonomist”. On objašnjava da je ovo dobra
forma upoznavanja jer svi dobijaju priliku da se upoznaju sa svima, nema stresa
i straha od odbijanja jer se koverte otvaraju tek kada se društvo raziđe.
Inače, učesnici ovakvih skupova su uglavnom fakultetski obrazovani, kaže naš
sagovornik.
Alić organizuje „spid dejting” od avgusta 2005, od kada
je „sastavio” četrdesetak parova. Ipak, on napominje da je većina samaca kod
nas stidljiva i da zbog toga zaziru od ovakvih susreta. S druge strane, slični
klubovi u Americi imaju veliki broj članova, kaže Alić i dodaje da pronalaženje
partnera ne mora da bude jedini motiv, jer „spid dejting” omogućava širenje
kruga poznanika, stvaranje poslovnih kontakata ili jednostavno nekoliko sati
zanimljivog druženja.
Reč
nauke
Izučavajući ovaj fenomen, naučnici sa Univerziteta Pensilvanija
došli su do zaključka da većina učesnika „muvanja na brzaka” donosi odluku
posle prva tri sekunda razgovora. Stavke poput religijskih i političkih
opredeljenja, prethodnih veza ili brakova, loših navika (cigarete, alkohol),
igraju mnogo manju ulogu od prvog utiska. Istraživanje, sprovedeno pre dve
godine u škotskom Edinburgu, pokazalo je da 45 odsto žena i 22 procenata
muškaraca na ovakvim susretima donosi odluku u prvih 30 sekundi.
Ipak, i dalje nema preciznih podataka koliko veza ili
brakova nastane posle „brzog” upoznavanja, niti koliko su ti odnosi trajni.
Međutim, studija koju je pre nekoliko godina izvršio tim pensilvanijskog
univerziteta pokazuje da žene u proseku vrše izbor u 34 odsto slučajeva, dok
muškarci biraju 49 procenata sagovornica. Osim što taj nalaz govori da su žene
izbirljivije, on ipak ukazuje da na obe strane postoji visok stepen „tipovanja”
(svaki treći muškarac, svaka druga žena). Slične nalaze je dala studija
sprovedena u Minhenu.
Ekonomist, oktobar 2008.
Постови
0 коментара