Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht smatra da je potreban opšti društveni konsenzus za ulazak Srbije u Evropsku uniju. Ona za „Dnevnik” kaže da je u tom smislu inicijativa predsednika Srbije i lidera Demokratske stranke Borisa Tadića za pomirenjem među političkim akterima jedan od elemenata za postizanje konsenzusa. Mirenje u političkoj ravni trebalo bi da doprinese stvaranju klime uzajamnog poverenja koja će omogućiti da Srbija stabilnom putanjom stigne do Evropske unije. Ovaj primarni cilj bi trebalo da bude zajednički imenitelj koji bi pokrenuo sve u zemlji, od lokala do vrha države, od škola do vladinih institucija, da prionu na ubrzano priključivanje Uniji, kaže Liht. Ona dodaje da Tadićeva inicijativa nije bez osnova jer i Socijalistička partija Srbije šalje poruku da se menja i da ide ka nečemu što bi se moglo nazvati generalnim evropskim vrednostima.

Iako je Tadićev poziv na pomirenje verovatno politički oportun zbog aktuelnih pregovora o formiranju vlade, da li on može biti podloga za ozbiljnije društvene procese? Kako komentarišete Tadićevu ocenu da su i DS i SPS podneli žrtve i da svaka od ovih stranaka ima svoj bol, kao i oštre kritike takvog stava.

-  Nadam se kako je ta inicijativa pokušaj da se krene ka potrebnom pomirenju širokih razmera, dakle da to ne bude samo politička trgovina, nego više od toga. Iako je potrebna detaljna analiza svih elemenata takvog procesa, mislim da Boris Tadić nastoji da pokaže kako on i njegova stranka imaju širinu, kako mogu da razumeju da i drugi imaju problem, da nije samo DS prepuna trauma od kojih je najveća ubistvo njenog lidera i premijera Srbije Zorana Đinđića. Ne može se ignorisati činjenica, šta god mislili o tome, a ja sam veoma kritična prema Miloševićevoj vladavini, da je on stradao u zaista tragičnim okolnostima. Umreti u zatvoru je tragična smrt. Što se tiče kritika, svi imaju pravo da iznesu stav i da se različito odnose prema društvenim procesima. Ali, ljudi koji zagovaraju suočavanje sa prošlošću i traže odgovornost za takvu prošlost, kao i pomirenje u regionu, moraju da shvate da do procesa pomirenja mora da dođe i u samoj Srbiji.

Ako se formira proevropska vlada čiju okosnicu bi činili DS i SPS, da li mislite da će ona biti stabilna i da li će svi njeni akteri imati podjednaku volju da ubrzano povedu Srbiju ka članstvu u Evropskoj uniji?

- Iskreno se nadam da će ta većina biti stabilna, jer u suprotnom svi oni preuzimaju ogromnu odgovornost za budućnost ove zemlje. Vidimo šta nas košta ovo što se događa poslednjih godinu i po dana. Ubuduće ne bi trebalo bude nekih velikih potresa kao što je bilo u slučaju sa proglašavanjem nezavisnosti Kosova. Zapravo, čeka nas gotovo izvestan put prema evropskim integracijama, a ako budemo dovoljno pameti, onda ćemo biti i uspešni. Prema tome, ja se nadam i verujem da još uvek ima dovoljno odgovornosti i etike među našim političarima, te da oni shvataju zašto je važno da vlada bude odgovorna i stabilna i da nas odlučno vodi ka Evropi.

Prilikom prekjučerašnje promocije Nacionalne strategije za integraciju u EU, kojoj ste i vi prisustvovali, potpredsednik vlade Božidar Đelić je kazao da bi Srbija mogla da dobije status kandidata do kraja ove godine. Eksperti kažu da se to najranije može dogoditi u junu 2009. Da li ovakve izjave mogu biti kontraproduktivne?

- Đelić nije obećao, on je rekao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da tako bude, ali je naglasio da to ne zavisi samo od nas. Mislim da delimično problem prave i mediji koji bi morali ozbiljnije da učestvuju u ovom procesu. Novinari stalno pitaju kada će nešto biti, prepodne ili popodne, što vuče političare da daju nerealne izjave. Oni bi trebalo da budu pažljivi u davanju takvih izjava ali, sa druge strane, kada ste političar vi morate i sebi postaviti rok. Osim toga, političari treba da podstiču one koji su sporiji da idu brže. Đelić je u najistaknutijoj ulozi kada je reč o evropskim integracijama i postavlja rokove zato što hoće da podstakne sve koji iz Srbije učestvuju u tom procesu. On pokazuje nestrpljenje, što ja razumem. Toliko već kasnimo, a dalje kašnjenje nas vodi otvaranju novih problema. Što više zemalja uđe u EU pre nas, uslovi za ulazak Srbije će biti sve teži. Prema tome, moramo da jurimo, ne zbog Đelića ili bilo koga drugog, već zbog sebe.

Dnevnik, avgust 2008.