Alternativni pogon: Alhemija jeftinog kilometra
13:08
ALTERNATIVNI POGON
Alhemija
jeftinog kilometra
Svojevremeno
su u Nemačkoj testirali autobus na zamajac. Kao kod onih dečjih igračaka na
navijanje, zamajac bi zavrteli na početnoj stanici, a autobus bi nakon nekoliko
kilometara stigao do poslednje. Sve skuplja nafta i zagađenje okoline razlog je
što se užurbano traže alternativni pogoni za vozila. Iako na vidiku još nema
rešenja koje bi revolucionarno izmenilo transport, priča je daleko odmakla od
„zezalica” kao što je bio autobus sa zamajcem
Gordan
Brkić
Da li ste znali da Novosađani nekad nisu morali
ići u Beograd da bi se vozili tramvajem? Po najvećem vojvođanskom gradu jurila
je „trčika” (narodski naziv za šinski prevoz), sve do šezdesetih godina prošlog
veka. Tada su gradski oci odlučili da tramvaj zamene autobusima jer je gorivo bilo
veoma jeftino. Danas, kada nafta obara cenovne rekorde, stanovnici Novog Sada
kao jedinu alternativu automobilima i autobusima imaju „biciklove”, a od legendarne
„trčike” ostao je samo vagon-restoran u centru grada.
Nafta bi već do kraja godine mogla da preskoči
cenu od 200 dolara za barel. Ako tako ne bude u narednih šest meseci, desiće se
tokom sledeće ili najkasnije 2010. godine, kažu eksperti za energente. Iz
današnje perspektive, kada se barel plaća nešto manje od 150 dolara, to
verovatno izgleda mnogo. Ali, prisetimo se, pre samo nekoliko godina planeta se
tresla od predviđanja da bi barel mogao da premaši „magičnih” 50 dolara.
Izgleda, era jeftine nafte je prošla zbog čega ćemo morati da se naviknemo na
sve skuplje gorivo.
Ili, možda postoji alternativa koja bi smanjila
zavisnost od „crnog zlata”? Realno, na vidiku još nema rešenja što stvara
zebnju, naročito kod vozača kojima se pod kožu zavukla navika da olako sedaju u
svoje točkaše. Ali, homosapiens ne miruje! Sve više se koriste alternativna
goriva, a punom parom se radni na inovacijama koje će vožnju možda i sačuvati
od zone (pre)skupog luksuza. Šta će od toga zaživeti, teško je predvideti, ali
je izvesno da je traganje za jeftinom vožnjom postalo alhemija današnjice.
Sva rešenja koja su trenutno u igri svode se na tri
osnovna koncepta. Jedan podrazumeva upotrebu alternativnih goriva sa ciljem da
se kilometar učini što manje zavisnim od cene barela. Ovakva strategija se već
primenjuje, kod nas se vozi na plin, drugde se gorivo meša sa biodizelom ili
etanolom. Drugi koncept je baziran na hibridnom pogonu (dva različita izvora
energije), a treći, najhrabriji (i sa neizvesnim izgledima za uspeh) teži ka
potpunom odbacivanju nafte kroz traganje za novim načinima pokretanja vozila.
Alternativna
goriva
Kombinovana vožnja nije novost. U bivšoj
Jugoslaviji se vozilo na plin još sedamdesetih godina („recept” je stigao iz
susedne Italije, rezervoar se punio propan-butanom iz boca za kućnu upotrebu, i
to veoma primitivnom tehnikom). Otprilike u to vreme, u Brazilu su počeli da
voze na alkohol (etanol dobijen preradom šećerne trske). Zanimljivo, u Rusiji
su pokušali da smanje zavisnost od nafte (iako je poseduju u ogromnim
količinama) proizvodnjom metanola, ali je krajnji rezultat bilo loše, a veoma
toksično gorivo.
U nekim evropskom zemljama, među kojima je i
Srbija, danas se masovno koristi tečni naftni gas (TNG) ili jednostavno -
autogas. On je jeftiniji i čistiji od benzina ili dizela. U Italiji više od 1,5
miliona vozila može kombinovano da vozi na TNG i na benzin, u Poljskoj se taj
broj približava milionu. Na autogas voze i mnogi Holanđani, Norvežani,
Francuzi... Kada je reč o našoj zemlji, tačnih podataka nema, ali se procenjuje
da više od 150.000 vozila pokreće TNG.
Brazilci su vremenom posustali kada je u pitanju
upotreba alkohola, zato što je njegova proizvodnja bivala sve skuplja, a nafta
sve jeftinija. Ali, od kako su najveći proizvođači automobila pre četiri-pet
godina predstavili vozila sa motorima koji mogu da koriste obe vrste goriva,
kao i njihove mešavine u bilo kom omeru, vožnja na alkohol u Brazilu doživljava
renesansu. Brazilci su čak počeli i da izvoze etanol, naročito u Sjedinjene
Države gde se sve više koriste goriva smešana od naftinih derivata i alkohola.
Već neko vreme često se pominje biodizel. Kada
je prva rafinerija za proizvodnju ovog goriva otvorena u Srbiji, rečeno je da
je to isplativ biznis ako barel nafte pređe cenu od 50 dolara. Ako je tako,
onda je biodizel trenutno „zlatna koka”! Međutim, na nedavnom samitu G8 u
Japanu, koji je okupio lidere najmoćnijih zemalja, organizovani su protesti
protiv proizvodnje biodizela jer masovno pretvaranje poljoprivrednih proizvoda
u gorivo preti povećanju gladi u svetu. U mnogim zemljama biodizel se meša sa
naftinim derivatima.
Hibridni
pogon
Za razliku od pobrojanih rešenja, koja
podrazumevaju uporebu alternativnog goriva, hibridno vozilo je koncept sa dva
paralelna sistema pogona. Reč je o davno viđenom rešenju, na primer kod mopeda
koje je moguće pokretati pedalama ili motorom, odnosno elektro-dizel
lokomotivama. Kad je reč o hibridnim automobilima, već se proizvode i prodaju
modeli sa paralelnim pogonom na gorivo i na struju. Najpoznatija je
„tojota-prijus”, koja se može videti i na našim ulicama.
Šta donosi ovaj koncept? Sa njime se smanjuje
zavisnost od goriva, a ukupni troškovi vožnje se smanjuju. To se postiže niskom
cenom prvih kilometara. Globalno posmatrano, većina vozača dnevno ne prelazi
više od 40 do 50 kilometara (tu staje odlazak na posao i povratak kući, vožnja
dece do škole i nazad, poeta hipermarketima). Ako bi se ova rutinirana maršruta
ili barem njen veći deo izvozao na struju, a baterije punile kod kuće noću, za
vreme niže tarife (kada je struja jeftinija), onda bi izdatak za gorivo bio znatno
smanjen.
Kada se baterije potroše, motor kojeg pokreće
gorivo preuzima pogon vozila. On je u pripravnosti i za vreme vožnje na struju,
jer priskače u pomoć kada treba naglo ubrzati vozilo radi preticanja, prilikom
savladavanja velikog nagiba i slično. Rad motora sa unutrašnjim sagorevanje
omogućava i dopunjavanje baterija. Prelazak iz jednog u drugi režim rada je
automatizovan, pa putnici to skoro da i ne osete. Mnogi proizvođači automobila
rade na razvoju ovog rešenja i uskoro bi hibridna vozila mogla da postanu
masovna.
Međutim, nije sve „proleće i cveće”. I
dalje se traga za baterijom čiji
kapacitet bi omogućio što dužu vožnju (zbog nepostojanja takve baterije još
nema masovne proizvodnje električnog vozila za prevoz putnika). S druge strane,
tu je i ekologija. Ma koliko to čudno zvučalo, masovna upotreba struje za
pokretanje hibridnih vozila mogla bi da poveća zagađenje životne sredine i da
doprinese efektu „staklene bašte”. Manje nafte znači više struje, a to za sobom
vuče njenu povećanu proizvodnju i sagorevanje uglja u termocentralama.
Nova
energija
Upotreba vodonika kao pogonskog goriva predstavlja
potpunu alternativu nafti, a kao nusprodukt, umesto zagađenja, dobija se vodena
para. Honda je nedavno predstavila i prvi model koji pokreće ova vrsta goriva,
doduše sa elektro motorom (još jedan hibrid). Međutim, tehnologija je skupa.
Vodonik u specifičnom stanju, pogodnom za rad automobilskog motora, nalazi se u
gornjim slojevima atmosfere i to u ograničenim količinama. Masovna veštačka
proizvodnja je i dalje neisplativa, a krajnji proizvod je manje efikasan od
naftinih goriva.
Pogon na gorive ćelije je još jedna alternativa
sadašnjim motorima na unutrašnje sagorevanje. One bi elektrohemijskim reakcijama
proizvodile struju koja bi pokretala vozilo. Za razliku od baterija, u kojima
se čuva struja iz spoljnog izvora, uređaj za gorive ćelije bi generiosao
energiju za pogon. U teoriji ovaj koncept nagoveštava velike mogućnosti, ali je
u praksi kilometar vožnje na gorive ćelije i dalje je skup. Zbog toga se
trenutno na više mesta u svetu, i na različite načine, obaraju troškovi.
Već su napravljeni prototipovi vozila koja
uspešno voze samo na vazduh, a nusprodukt je čist, hladan - vazduh. On se
sabija u rezervoare koji mogu da izdrže pritisak do 300 bara (prave se od
kompozitnih materijala koji ne mogu da eksplodiraju). Jedno punjenje (proces
traje oko tri minuta) omogućava i do nekoliko stotina kilometara ekstremno
jeftine vožnje. Osim motora koji je nalik konvencionalnom (sa klipovima),
razvijen je i model bez ikakvog trenja. Problem je što ovi motori za sada ne
mogu da rade na niskim temperaturama.
Na kraju, pomenimo i solarnu energiju.
Prototipovi vozila koje pokreće sunčeva svetlost pojavili su se pre više
decenija, ali bilo je reč o skupim igračkama (uglavnom su služili za međusobno
utrkivanje). Trenutno, aktuelan je švajcarski projekat Solartaksi. Reč je o
vozilu sa baterijom koju puni solarni panel u prikolici (solartaksi je vuče).
To omogućava 400 kilometara vožnje bez punjenja baterija iz električne mreže.
Prema rečima autora, koji je lane vozilom obišao planetu, ono bi moglo masovno
da se proizvodi po ceni od 6.000 evra.
Ekonomist, jul 2008.
Постови
0 коментара