Malta, pupak Mediterana: U sred središta

20:00

Malta je jedinstvena destinacija zato što omogućava da letovanje bude jedna velika i nezaboravna avantura. Osim leškarenja po plažama, uživanja na terasama restorana ili bančenja po diskotekama, ova mala mediteranska zemlja nudi pregršt atrakcija koje su „pod obavezno” za videti. Na svakom koraku smenjuju se prirodne retkosti i istorijski spomenici. Tamo živi i poveća kolonija doseljenika iz Srbije. Oni imaju svoje kafiće za izlaske, čak i plažu, što znači da sa „domaćima” možete čavrljati i na srpskom


Iako se pouzdano ne zna kako je nastala reč Malta, preovlađuje mišljenje da je ona izvedena iz starogrčkog pojma za med. Na majušnim ostrvima u sred Mediterana svojevremeno je živela endemična vrsta pčele koja je davala veoma kvalitetnu poslasticu. Drugo predanje govori da su ime ovoj zemlji dali Feničani za koje je Malta bila sinonim za - raj. Mala igra rečima dovodi nas do „medenog raja”. Možda zvuči suviše „sladunjavo”, ali činjenica je da je Malta pravi magnet za turiste. S razlogom!
Ako je Sredozemlje središte sveta, barem ono civilizacijsko, onda je Malta središte središta. Udaljena je skoro podjednako od Gibraltara i Jerusalima. Na severu, svega 95 kilometara daleko je Sicilija. Do Afrike, na jugu, ima 290. Maltu čini sedam ostrva, od kojih su tri nenaseljena. Na 130 kilometara obale smenjuju se strme litice, uvale, te kamene i peščane plaže. Pogled uperen prema Mediteranu prosto se utapa u nepreglednom plavetnilu. A kopno pleni prirodnim lepotama i čovekovim tragovima od davnina.
Malta je stekla nezavisnost od Velike Britanije tek 1964, a od 1974. je republika. U ovoj zemlji živi oko 400.000 stanovnika (iako nema tačnih podataka, veruje se da je među njima nekoliko hiljada srpskih doselejnika). Da bi se stekla slika koliko je 316 kvadratnih kilometara malteške teritorije (inače, kao trećina urbanog dela Beograda), evo i sledećih podataka: po broju stanovnika Malta je oko 170. mesta na listi svih država sveta, a po gustini naseljenosti na veoma visokoj osmoj poziciji (1.282 žitelja na kvadratnom kilometru).
Turisti najčešće odsedaju na severoistočnoj strani najvećeg ostrva. Ono se, kao i država, zove Malta, dugo je 27, a na najširem mestu između obala je oko 14 kilometara. Taj severoistočni deo Malte je najnaseljeniji deo zemlje. Urbana celina počinje jugoistočno sa Žabarom, a završava se sa Gargurom na severozapadu. Između ovih naselja, u dužini od oko devet kilometara, nalazi se više mesta i veoma je teško odrediti gde koje završava, odnosno odakle ono sledeće počinje.
Geografsko središte tog područja je malo poluostrvo između Glavne luke i zaliva Marsamkset, na kome se smestila Valeta. Prestoni grad je zaista mali. Dug je manje od 2,5 kilometara, a širok ni ceo kilometar. U njemu zvanično živi samo 6.315 stanovnika. Istovremeno, to je muzej pod otvorenim nebom. Sačuvao je šmek barokne arhitekture iako je prilično stradao u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata. Inače, Maltežani slove za veoma pobožne katolike, o čemu svedoči i podatak da je u Valeti više od dvadeset crkava.
Najznačajnija među njima je katedrala svetog Jovana, koja je svojevremeno bila sedište Malteških vitezova. Španski kralj im je dodelio ostrva i oni su vekovima gospodarili Maltom. Na prevaru ju je preoteo Napoleon tokom puta za Egipat. Katedrala je jedna od najznačajnijih turističkih atrakcija. Između ostalog, u njoj se nalazi najveći pojedinačni rad čuvenog Mikelanđela, istovremeno i jedini koji je on potpisao. Od ostalih atrakcija izdvajaju se Donja i Gornja Barakova bašta, iz kojih se pruža fantastičan pogled na Glavnu luku.
Sa druge strane prestoničkog poluostrva nalazi se zaliv Marsamkset. U njemu je jedno od sedam ostrva ove zemlje, Manoel, koje je mostom povezano sa Maltom. Na suprotnoj strani zaliva, u odnosu na Valetu, je Sliema. Tamo i u obližnjem Sent Džulijanu odseda većina turista. Sliema je pre nekoliko decenija bila ribarsko seoce (u prevodu, ime znači mir, komfor), a danas je riva duga nekoliko kilometara načičkana hotelima, restoranima i prodavnicama najznačajnijih svetskih marki. Plaže su isključivo kamenite.
I u već pomenutom Sent Džulijansu plaže su „kamene” (zapravo, reč je o ravnim kamenim pločama pogodnim za sunčanje i hodanje). Ipak, u ovom mestu postoji i velika peščana plaža u zalivu Svetog Đorđa. Sent Džulijan se nalazi severno od Slieme, a na njegovom najsevernijem delu je Pacevil. To je definitivno prestonica noćnog života na celoj Malti jer su disko klubovi prosto načičkani jedni do drugih. Između ostalog, postoje i multipleks-diskoteke.
Pošto je Malta površinski zaista mala, tokom desetodnevnog ili dvonedeljnog odmora moguće je obići sve znamenitosti ove zemlje. Turisti to čine koristeći veoma efikasan, a jeftin autobuski prevoz (karakteristični žuti autobusi, od koji su neki i iz četrdesetih godina prošlog veka). Moguće je iznajmiti i automobil. Inače, na Malti se vozi levom stranom. Na ova mala putovanja se kreće sa ciljem da se dođe do predivnih peščanih plaža (na severnom delu najvećeg ostrva su one najbolje, kao i u Zlatnom, Rajskom i zalivu Meliha).
Na Malti (ostrvu) treba još videti drevnu prestonicu Mdinu, koju nazivaju još i „gradom tišine”. U njoj živi manje od 300 stanovnika, zabranjena je upotreba motornih vozila izuzev u strogo određenim situacijama. Iz Mdine se pruža najlepši pogled na malteška ostrva. U blizini je Rabat, koji slovi za predgrađe Mdine, iako je to zaseban gradić sa oko 11.000 stanovnika. Inače, u njemu su snimane sekvence filma „Minhen” Stivena Spilberga. Na severu ostrva je još jedna atrakcija, Popajevo selo, gde je 1980. sniman film o Popaju.
Na krajnjem jugu ostrva treba videti ostatke praistorijskih hramova Ha-jar-em i Mnajdra. U blizini je i neobičan primer prirodne arhitekture Plava pećina, koja je potopljena morem. U tom, južnom delu ostrva smestio se gradić Marsakslok, za koji kažu da je najživopisnije mesto na Malti. U njemu žive ribari, lokalna luka je prepuna brodića obojenih u živopisne boje. Pomenimo i Marsaskalu, još jedno turističko mestašce. Tamo odlaze poklonici ronjenja jer je morsko dno veoma upečatljivo.
A sada da kažemo nešto o atrakcijama ostala dva nastanjena ostrva. Između Malte i Goza (drugo po veličini) nalazi se ostrvo Komino (treće po veličini). Na njemu stalno živi manje od 10 stanovnika (policajac i pop dolaze sa Goza). Jedno od najatraktivnijih mesta (i najboljih za kupanje) na celoj Malti je Plava laguna. To je prirodni morski amfiteatar između Komina i Kominota (malo, nenastanjeno ostrvo). U blizini je kula svete Marije, u kojoj je sniman film „Grof od Monte Krista”. Na ostrvu je delom sniman i film „Troja”.
Gozo je po površini četiri i po puta manji od Malte. Ali, šta tek reći o broju stanovnika: tamo ih živi nešto više od 30.000 ili  tek jedna trinaestina. Svi Maltežani su pobožni, a oni na Gozu su naročito tradicionalni i konzervativni. Toliko su ponosni na svoju posebnost, pa u malteškoj vladi postoji posebno ministarstvo za Gozo. Imaju i svoju prestonicu (Viktorija). Ipak, i oni su, kao i svi Maltežani srdačni prema turistima. A na ovom ostrvu pridošlice zaista imaju šta da vide.
Prema Homeru i njegovoj „Odiseji”, nimfa Kalipso držala je sedam godina u zatočeništvu mitskog Odiseja, čijim telom se naslađivala. Kalipsine pećine se nalaze na severnoistočnoj strani Goza, zbog čega ovo ostrvo nekada jednostavno nazivaju - Kalipso. Pećine se nalaze u zalivu Ramla, gde se smestila i jedna od najlepših plaža na Malti. Na krajnjem zapadu Goza je takozvano „kopneno more”. Morske struje (i čamci) sa pučine prolaze kroz stenu u jezero. Za Žaka Kustoa to je bilo jedno od 10 najlepših mesta na svetu.
U blizini je i Plavi prozor, neobična prirodna formacija od stene u vodi i kamene ploče koja se oslonila na ostrvo. Nedaleko je i nenastanjeno ostrvo Fungus. Deluje monumentalno, lokalno stanovništvo ga jednostavno naziva - Stena. Nabrajajući atrakcije Goza, nikako ne smemo zaboraviti i Ggantiu, kompleks hramova koje su podigli pripadnici praistoriskog plemena Sicani, inače prvi stanovnici Malte. Ovi hramovi su izgrađeni pre 5.500 godina i zbog toga su najstariji samostalno stojeći objekti na svetu koje je izgradio čovek.

Još jedna od atrakcija na Gozu je selo Kslendi. Ime je verovatno dobilo po vrsti broda Vizantinaca, koji su dugo vladali Maltom. Neobično u vezi sa ovim naseljem je to što je ono na moru, a kao da nije. Naime, smestilo se na kraju dugog, a uskog zaliva. Kada biste sa plaže pogleda niz zaliv, pre biste pomislili da se nalazite, na primer u Đerdapskoj klisuri, nego li u sred Mediterana. U unutrašnjosti ostrva su interesantne pećine iz doba neolita. Turisti odlaze i do zanimljivog svetionika na severu Goza.

Share This Story

Tags:

You Might Also Like

0 коментара