Jahte: "Barkometar" uspeha
20:03Najskuplja kuća na globalnom tržištu nekretnina košta 150 miliona dolara. Najskuplja jahta je procenjena na 300 miliona. Skupocenih brodova ove vrste sve je više, a njihova cena stalno raste zbog zahteva za sve većim luksuzom
Na globalnom tržištu nekretnina najskuplja
kuća košta 150 miliona američkih dolara, a samo još desetak zdanja ima cenu
višu od 100 miliona. Istovremeno, najskuplja jahta je procenjena na 300 miliona
dolara, a lista onih koje vrede više o „stotke“ sve je duža. Zato nije ni čudno
što među milijarderima važi nepisano pravilo: ni kuća kao iz bajke, ni vozni
park sa rols rojsevima i ferarijima, čak i mlaznim avionima, ne „meri“ uspeh i
bogatstvo tako dobro kao „barka“ za uživanje.
Brodogradilišta koja prave najbolje jahte na
svetu imaju liste čekanja, a bogati kupci stalno podižu kriterijume luksuza. U
tome prednjače istočnoevropski tajkuni koji su se snašli u tranziciji i arapski
šeici čije prihode „pumpa“ rekordna cena nafte. Poznavaoci prilika na
specifičnom tržištu, a to su menadžeri specijalizovanih agencija koje primaju
narudžbe i organizuju izgradnju jahti, kažu da su vlasnici neretko „zagrejani”
za plovila samo dok traje izrada. Posle porinuća, takvi zaboravljaju da imaju
vanredno luksuzne brodove.
Postoje i daleko jeftinije jahte koje koštaju
„svega” nekoliko stotina hiljada evra. One se mogu videti po specijalizovanim
sajmovima, u katalozima i na internet sajtovima brodogradilišta. Reč je o
tipski građenim plovilima, najčešće dužine do petnaestak metara, a cena zavisi
od vrste ugrađenog materijala, kao i od eventualnih (sitnijih) dorada po nalogu
naručioca. Pošto su takve jahte neprikladne za prekookeanske plovidbe, one
uglavnom krstare po mirnim morima, najčešće po Mediteranu i Karibima.
Dobar biznis
Preteča današnjih jahti je tip srednjovekovnog
holandskog brodića istog imena, koji je služio za hvatanje pirata (reč jahta u
bukvalnom prevodu znači „lov“). Ova plovila bila su veoma brza. Njihova veza sa
bogatima i slavnima sasvim je slučajna. Kralj Engleske, Škotske i Irske, Čarls
Drugi, izabrao je 1660. jahtu za povratak u domovinu posle devetogodišnjeg
izgnanstva u Holandiji. Bila su to nesigurna vremena, pa je Čarlsu trebao brz i
neupadljiv brod da bi stigao kući. Ime jahta za brodove kojima plove važne
ličnosti ostalo je do danas.
Sve do pedesetih godina prošlog veka
preovlađivalo je drvo, a danas se za izradu upotrebljavaju i drugi materijali,
poput fiberglasa, aluminijuma, ferocementa. Najuopštenija podela je na jahte sa
jedrima i na one sa motornim pogonom. Ali, kako „jedrenjaci” uglavnom imaju i
motore, jahte je bolje razlikovati po nameni: jedne služe za takmičenja, a
druge za krstarenja. Sledeći kriterijum za klasifikaciju je dužina. One
najmanje „mere“ desetak metara, luksuzni brodovi duži od 34 metra nazivaju se
megajahtama, a oni preko 70 superjahtama.
Osim što služe za razonodu i odmor vlasnika,
jahte se često iznajmljuju. Iako pružaju nesporan luksuz, cena od 90 do 100
hiljada dolara za samo jednu noć po osobi zvuči neverovatno. A pošto se uvek
traži mesto više, očigledno je da je najam jahti odličan biznis. Međutim, treba
reći da jahta istovremeno pravi i velike troškove. Svaki dodatni metar njene
dužine znači na desetine hiljada dolara više za čuvanje u marini, članovi
posade često su plaćeni kao piloti i slično.
Na vrhu
Superluksuzne jahte pojavile su se početkom
20. veka, kada su stasali prvi ultrabogati industrijalci. Ipak, potražnja za
njima počela je značajnije da raste pre tridesetak godina, što se objašnjava
činjenicom da globalni biznis od tada do danas nije nailazio na veća iskušenja,
poput svetskih ratova ili berzanskih sunovrata. To ilustruje podatak da je među
50 najvećih jahti na svetu (superjahte duže od 70 metara) samo devet izgrađeno
pre 1970. S druge strane, u tekućoj deceniji porinuta su 22 ovakva broda.
Najveći među njima je „Dubai”, dug 158 metara.
Kontroverzni princ od Bruneja Džefri Bolkiah počeo je 1996. da pravi jahtu nad
jahtama, procenjenu na 300 miliona dolara. Međutim, 2000. on je pao u nemilost
brunejskog sultatna zbog pronevere 27 milijardi dolara Princ od Dubaija, šeik
Mohamed bin Rašid preuzeo je izgradnju 2001. Jahta je završena 2006, a vlasnik
je dobio platformu za sletanje helikoptera, hangar za manji avion, podmornicu u
utrobi plovila, teren za skvoš, teretanu, bazen, spa... I sve to za samo 24
osobe.
Za „petama“ ovom raskošu na vodi je plovilo koje se trentno gradi u Đenovi,
tačnije u Fincantieriju, jednom od
najznačajnijih brodogradilišta luksuznih jahti. Vlasnik će je preuzeti za 275
miliona dolara 2010. godine. Za te pare dobiće 133,5 metara dug brod, sa
heliodromom za dva helikoptera, prostor za podmornicu, teretanu sa pogledom na
pučinu od 360 stepeni... Jahtu grade za anonimnog ruskog tajkuna, a za sada se
tek zna da to nije Roman Abramovič koji već ima četiri (petu, otpornu na metke,
za njega prave u Hamburgu).
Постови
0 коментара