Visoke temperature u prethodnoj nedelji dovele su do značajnog povećanja potrošnje struje. Iz Elektroprivrede Srbije upiru prstom na klima-uređaje, tvrdeći da oni „gutaju“ 8,5 miliona kilovat sati dnevno, što je za milion kilovata više nego prošle godine. Za proizvodnju ove struje potrebno je angažovati kapacitete od 500 megavata, ili za 50 megavata više nego lane.

Potrošnja električne energije u Srbiji konstantno raste, a proizvodni kapaciteti EPS-a nisu proširivani već dve decenije. Šta više, ti kapaciteti su realno umanjeni pošto su termoelektrane na Kosovu izvan EPS-ovog sistema od 1999. godine. Zato je nedostatak struje za podmirivanje domaćih potreba postao hroničan problem, što se trenutno nadoknađuje uvozom. Ali, svima je jasno da to nije trajno rešenje.

Zato je prethodnih godina pokrenuta, tokom devedesetih potpuno zaboravljena tema izgradnje novih elektrana. Govori se o hidrocentralama na Drini, koje bi se pravile zajedno sa Elektroprivrednom Repubike Srpske. U igri je i izgradnja sistema centrala-prevodnica na Moravi, što bi ovu reku učinilo plovnom. U poslednje vreme se priča i o o 900 malih hidrocentrala, o vetrenjačama, struji iz biogoriva.

Ipak, kako sada stvari stoje, najviše izgleda za realizaciju ima proširivanje kapaciteta postojećih termoelektrana, najpre u Kostolcu, a zatim i u Obrenovcu. Međutim, čak i ovi projekti su na dugom štapu. Osim toga, može se postaviti pitanje koliko bi neka od pomenutih rešenja umanjila nedostatak struje. Na primer, pomenutih 900 mini-elektrana imalo bi zajedno tek pola snage Đerdapa.

Prema nekim projekcijama, već 2012. sistem EPS-a bi mogao da počne da puca po šavovima jer će potrošnja struje tada „bezobrazno“ prevazići mogućnosti. Zato je i bilo predviđeno da se do te godine barem prošire kapaciteti u Kostolcu. Ali, već je izvezsno da od toga nema ništa jer je predlog za raspisivanje tendera „čuči” u vladi od prošlog avgusta. Procenjuje se da će novi kilovati iz Kostolca stići najranije 2015.

Zbog toga će sigurno i u Srbiji biti otvorena tabu-tema korišćenja struje dobijene iz nuklearki. Energetski šok koji je izazvalo permanentno poskupljenje nafte i njenih derivata, razlog je što se u svetu, a naročito u Evropi, o tome sve češće priča. Bauk Černobila se „topi“ pred  neizvesnom situacijom u pogledu energetske budućnosti, čak i tamo gde ne znaju za „manjak“ kakav ima Srbija.

Uranija Kozmidis-Luburić, državna sekretarka Ministarstva nauke, kaže za „Dnevnik“ da njen resor još nema zvaničnu gledište po ovom pitanju. Ona podseća da je u Srbiji do 2015. na snazi moratorijum na izgradnju nuklearki. Međutim, njen lični stav je više nego jasan: ne treba bežati od nuklearne energije čija proizvodnja će u narednim decenijama rasti u celom svetu.

Državna sekretarka kaže da Srbija nema milijarde evra za izgradnju nuklearki, ali da bi mogla da se uključi u zajedničke projekte koji se najavljuju u okolnim zemljama. Ona najpre pominje izgradnju nuklearne centrale u blizini Erduta u Hrvatskoj, kao i proširivanje nuklearke u Mađarskoj. Srbija bi mogla da učestvuje u finansiranju tih projekata i da tako dobije svoj udeo.

U prečniku 600 kilometara od Beograda već postoje četiri nuklearke, po jedna u Sloveniji, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. Mađari najavljuju proširivanje elektrane u Pečuju, Rumuni bi da grade novu nuklearku. Tokom predizborne kampanje u Italiji, iz tabora Silvija Berluskonija se čula ideja da bi Italija mogla da finansira izgradnju ovakvih centrala u Crnoj Gori i Albaniji.

Ove elektrane bi bile građene po modelu: Italijani daju pare, a Balkanci teritoriju. Zvanična Tirana nije dugo čekala, predsednik Sali Beriša je oberučke prihvatio ovaj predlog. Albanci su čak odredili i lokaciju u blizini Skadra. Crnogorci i dalje ćute, ali je sasvim moguće da bi i oni zbog hronične nestašice struje podržali predizbornu ideju iz tima Silvija Berluskonija koji je u međuvremenu postao italijanski premijer.

Iako pojedini stručnjaci u Srbiji kažu da našoj zemlji nisu potrebne nuklearke jer njeni energetski resursi omogućavaju dovoljno struje za više decenija, nestašica novca za iskorišćavanje tog potencijala dovela nas je u situaciju da budemo zavisni od drugih. Zato je skoro sigurno da će izgradnja ovakvih elektrana uskoro postati „vruća“ tema i u našoj zemlji.

Dnevnik, jun 2008.