Estetska hirurgija: Kozmetika tela i(li) duše

12:51

Estetska hirurgija je vratila veru u život mnogima koji su pretrpeli teške telesne povrede. Međutim, hirurzima najčešće dolaze prave-zdrave osobe koje kroz ulepšavanje traže životni smisao. Dok je takvih, nema zime struci za koju je teško reći da li je više medicina ili biznis. Ipak, plastični hirurzi se redovno oglašavaju sa novotarijama, najčešće tvrdeći da su one revolucionarne. Tako drže tenziju kod sigurnih mušterija, a golicaju maštu i onih koji bi to mogli da postanu

Nad 11 miliona ili skoro pet procenata stanovnika Sjedinjenih Američkih Država, izvršene su plastične operacije tokom 2006. godine. Deo hirurških zahvata odnosio se na otklanjanje posledica povreda, ali većina je za cilj imala estetske korekcije na telu. Dakle, pod nož su išli i oni koji su morali, i oni koji nisu, barem ne sa medicinskog aspekta. Ovi drugi su dobrovoljno pristali da budu „materijal” za ono što se u svetu najčešće naziva kozmetičkom, a kod nas estetskom hirurgijom.
Male grudi, klempave uši, neizražajne usne, gojaznost i mnoštvo drugih razloga mobilišu milionsku armiju pacijenata širom sveta. Oni u operacione sale, umesto sa uputima, dolaze sa debelim novčanicima, pa je granica između medicine i biznisa potpuno zamagljena. „Srećnicima” koji tako usklađuju fizički izgled sa sopstvenom vizijom apolonske lepote, ta granica nije ni bitna jer je za njih estetska hirurgija pre svega korak u novi, lepši život. Zato i nije čudno što je jedan Amerikanac nedavno svog hirurga nazvao „novim ocem”.
Ipak, nije sve baš idilično. Ovih dana indonežanski „Džakarta Post” postavlja pitanje „divljih” plastičnih hirurga u toj zemlji. Oni, prema pisanju lista, bez diploma i stručnosti „operišu” po Džakarti i drugim gradovima Indonezije. Umesto poreza državi, plaćaju reket policajcima da ih štite. Nestručnost i nepažnja neretko dovode i do fatalnih posledica koji za ishod imaju smrt pacijenata. Tragedije se dešavaju čak i u razvijenim zapadnim zemljama zbog čega se tamo sve glasnije traži striktno zakonsko regulisanje ove aktivnosti.
Međutim, oni koji operišu (naravno, legalno) i oni koji bi da se operišu nemaju razloga za bojazan jer plastična hirurgija je na zelenoj grani. Osim rastućeg broja pacijenata, to potvrđuju i neumorna „istraživanja” u ovoj oblasti. Zapravo, često se događa da je reč o zaključcima izvedenim iz hirurške prakse, pošto plastična hirurgija ne računa na nepresušne državne fondove za ozbiljne eksperimente. Ta zapažanja, kojima autori često dodaju atribut „revolucionarna”, mogu biti komično kontradiktorna kada se međusobno upare.
Sredinom maja, gotovo istovremeno objavljena su dva „epohalna” nalaza, oba u Sjedinjenim Državama. Iako se oni odnose na različite aspekte estetske hirurgije, (pod)smeh izaziva način na koji se tretira gojaznost, inače čest izgovor za odlazak kod hirurga za ulepšavanje. Jedni poručuju da su našli način za konačnu pobedu nad salom i to uz odbacivanje klasične hirurgije (ali ne i hirurga koji „operišu” bez skalpera). Drugi, međutim, zagovaraju savez sa suvišnim masnoćama u cilju sprečavanja starenja.

Salo je mrtvo!

Kozmetičko-medicinski centar Isis (Isis Cosmetic Medical Center) osnovan je pre dve godine na Floridi. Menadžemt svoju firmu promoviše kao vodeću kuću za liposukciju u SAD. Liposukcija je naziv za posebnu oblast estetske hirurgije koja se odnosi na otklanjanje naslaga sala. U Isisu su se opredelili za metod VASER LipoSelection bez hirurške intervencije, uz upotrebu zvuka. Reč je o tehnologiji koja je promovisana još 2001. u kompaniji Sound Surgical Technologies LLC (SST).
Posle dvogodišnjeg uhodavanja iz Isisa saopštavaju, ne samo da su vodeći eksperti u SAD po pitanju primene metoda VASER LipoSelection, već i da je reč o revolucionarnoj inovaciji koja čovečanstvu obećava oslobađanje od gojaznosti. To postižu vešti „plastičari” bez noža tako što zvukom ciljaju masne naslage u telu. Umesto da se takva mesta tretiraju hirurški, ona se izlažu akustičnom dejstvu propisane frekvencije. Navodno, tako se masnoća topi, a zatim se u tečnom stanju izvlači iz tela.
U Isisu se nisu pretrgli da naučno objasne kako se odvija ovaj proces sa medicinskog stanovišta (rađe ističu statistiku koliko puta je njihov centar pomenut u američkim medijima sa nacionalnom frekvencijom). Kako bi obeshrabrili pacijente da odlaze kod konkuretnskih kuća, oni tek pobrojavaju navodne prednosti VASER metoda. Kao, ovaj način liposukcije targetira samo masne naslage, a ne i okolne elemente tela kao što su nervi ili krvni sudovi, izvodi se uz lokalnu anesteziju uz mnogo manje bola i slično.
VASER metod deluje još primamljivije kada se doda ključno obećanje iz Isisa: nema postoperativnog postupka. Ovaj vid liposukcije skoro da je moguće izvršiti u kancelariji (barem tako kažu u ovom centru). To praktično znači da onaj ko ujutro dođe u ordinaciju, popodne će iz nje izaći kao drugi čovek. Zagovornici zvučnog tretmana gojaznosti kao dodatne argumente dodaju da ovakav poduhvat ne ostavlja ožiljke, modrice, da ravnomerno uništava masnoće po telu i slično.

Živelo salo!

S druge strane, autori nedavno objavljenog istraživanja u SAD poručuju da salo u sadejstvu sa plastičnom hirurgijom može da spreči starenje. Svi oni koji bi hteli da zaustave vreme na svom licu, poželjno je da dođu kod hirurga sa sopstvenim viškom masnoća, mada im on može obezbediti i veštačke implatante. Naučnici tvrde da je reč o revolucionarnom (opet!) otkriću koje će uticati na sve tradicionalne oblike „peglanja” lica. Prva žrtva mogao bi biti lifting, rasprostranjeni hirurško-kozmetički tretman bora.
Glavni rezultat istraživanja je zaključak da je starenje lica posledica smanjivanja volumena obraza, odnosno trošenja naslaga u predelu koji su istraživači nazvali „masni obrazni džep”. Godinama se ovaj predeo lica tanji, zbog čega se pojavljuju karakteristične crte starosti. Naučnici priznaju da oni nisu otkrili „masni obrazni džep”, ali se hvale da su se prvi setili kako njegovo zanavljanje (tačnije punjenje) može da doprinese umanjenju efekta starenja.
Zvuči morbidno, ali istraživači su saopštili kako su eksperimente vršili nad 14 leševa. U lice su ubrizgavali tečnost sa ciljem da utvrde tačne granice „masnog džepa”. Navodno, uspeli su da identifikuju zonu koja zahteva tretman. Kada se tamo postavi ljudsko salo, veštačka tkiva ili implatanti, dobija se trenutni rezultat. Pošto su konačno poznata mesta na koja treba delovati, zatezanje lica će ubuduće biti mnogo efikasnije, a dugotrajni „korak po korak” tretmani postaće suvišni, kaže Žoel Pesa, jedan od autora istraživanja.
Ugrađivanje implatanata u obraze za sada nije naročito rasprostranjeno. Prema podacima Udruženja plastičnih hirurga SAD, tamo je lane bilo manje od 8.000 takvih intervencija, što je neznatno u odnosu 1,1 milion zaobljavanja drugih delova tela. Ali, lifting i druge tradicionalne metode ne daju rezultate kakve bi želeli pacijenti (a oni bi želeli da ostanu večno mladi), pa su plastični hirurzi u stalnoj potrazi za novim rešenjima. I tako se u borbi protiv starenja stiglo do neobičnog saveza sa salom.

Ekonomist, jun 2008.

OKVIR: Strahinića bana

Estetska hirurgija je razvijena i u Srbiji, ali umesto primera iz hirurške prakse ili statističkih podataka o vrstama i broju intervencija, ukazujemo na jedan sociološki momenat. Epskog junaka Strahinića bana nisu dirali razni srpski režimi, pa je njegova ulica na beogradskom Dorćolu decenijama pošteđena od promene imena. Međutim, sa banom se poslednjih godina poigrava život jer tamošnji kafići privlače (dobre) primer(k)e intervencija domaćih „plastičara”. U narodu se zato već odomaćio novi naziv ulice - „Silikonska dolina”.

Share This Story

Tags:

You Might Also Like

0 коментара