Jovan Teokarević, direktor Beogradskog centra za evropske integracije ne isključuje mogućnost da će Srbija, kada konačno bude pokucala na vrata Evropske unije, ipak morati da prizna nezavisnost Kosova kao preduslov za punopravno čalanstvo. On smatra da će se u narednim godinama smanjiti broj zemalja unutar Unije koje za sada uporno odbijaju da prihvate samoproglašenu nezavisnost iz Prištine. Ako tako bude, moglo bi doći do dogovora u Briselu da se Srbiji postavi novi zahtev, kaže Teokarević za „Dnevnik”, dodajući da bi se to loše odrazilo na entuzijazam ovdašnje javnosti spram EU.

- Regionalna saradnjda je prva moguća žrtva proglašavanja nezavisnosti Kosova s jedne, i rešenosti Srbije da na to ne pristane sa druge strane. A bez te kooperacije, naročito kroz Regionalni savet za saradnju, koji je naslednik Pakta za stabilnost, praktično nema dobrog i uspešnog puta zemalja Zapadnog Balkana ka EU. Srbija je prethodnih godina bila glavni zagovornik saradnje u regionu, a sada napušta skupove na kojima su predstavnici Kosova, iako bez nekog naročitog efekta u svoju korist. Zato bi trebalo pronaći dobar model predstavljanja Prištine koji bi zadovoljio zvanični Beograd.

Da li Kosovo i na druge načine može biti problem za srpsko približavanje Evropskoj uniji?

- Mislim da će za novu proevropsku vladu u Srbiji, ako ona bude formirana, glavni problem biti bezbednost na Kosovu, više od političkih i ekonomskih tema. Ta vlada bi bila izrazito ranjiva po pitanju bezbednosti Srba na Kosovu. U slučaju nekog nasilja nad njima popularnost proevropski nastrojene vlsti u zemlji bi opala jer bi ona bila ocenjena kao nesposobna da zaštiti srpsko stanovništvo na Kosovu. Ne isključujem provokacije koje bi izazvale to nasilje, čak ni mogućnost da ono bude instruisano od nekih snaga iz Srbije.

Ipak, u autorskom tekstu u najnovijem broju „Evropskog foruma”vi ste optimista po pitanju evropskog puta Srbije.

- Proevropske snage su pobedile na izborima, i to u najtežim mogućim okolnostima, neposredno posle proglašenja nezavisnosti Kosova. Čini mi se da su najteži testovi položeni i zato sam dugoročno optimista. Što se više udaljavamo od dana u kome su kosovski Albanci proglasili nezavisnost, mnogo važniji momenat od tog pitanja postaje približavanje Evropskoj uniji. Taj trend neće biti doveden u pitanje čak ako se formira vlada sastavljena od radikala, koalicije DSS-NS i koalicije stranaka oko Socijalističke partije Srbije koja, inače ne bi dugo potrajala.

U pomenutom tekstu konstatujete da je za približavanje Srbije Uniji naročito važno sledećih 12 meseci.

- U narednih godinu dana važne su dve stvari. Najpre, to je dobijanje bezviznog režima. Treba usvojiti tri zakona i neke tehničke uslove, što bi moglo da se dogodi do kraja ove godine. To je naš deo posla. Drugo je da se dobije kandidatura za članstvo u EU. Pošto je trenutno Unija prilično dobronamerna prema nama, to bismo mogli da ostvarimo relativno brzo, u narednih 12 meseci. To bi dalo dodatni podstrek evropskim snagama u Srbiji, čak i ako u tom periodu ne bi bilo povećanja plata. Građani bi jednostavno osetili da se evropska ideja ukorenjuje i da više nema povratka nazad.

Gordan Brkić

Dnevnik, jun 2008.