Zašto su leta sve toplija: Otkrili smo neprijatelja
13:10Vrućine za nesvest koje nas sve češće snalaze posledica su zagađenja životne sredine, pokazuju najnovija naučna istraživanja. Onečišćenje dovodi do globalnog zagrevanja koje bi već za koju deceniju mogao da poveća broj srčanih bolesnika, da Afrikancima oduzme pitku vodu i da prepolovi ledena prostranstva na krajnjem sveru planete. Tokom septembra klima je tema nekoliko značajnih skupova, ali i dalje nema nagoveštaja da će najveći zagađivači promeniti navike
Utisak
leta, koje se bliži kraju, za neke će biti talas poskupljenja, za neke uspesi
naših tenisera ili nešto treće. Međutim, većina građana Srbije verovatno će ga pamtiti
po nesnosnim vrućinama. Najgore je bilo karajem jula i početkom avgusta, kada
su izmerene rekordne temperature od kako se ovde beleže meteorološki podaci,
odnosno za više od 100 godina. Iako kod nas ne postoje konkretna naučna
istraživanja, letos se moglo čuti da je talas vreline bio jedan od hirova
globalnog zagrevanja, fenomena nastalog zbog zagađenja životne sredine.
Amerikanci
su temperaturnom rekordu približili lane. Prema izveštaju stručnjaka iz
Nacionalnog centra za klimatske podatke (finalna verzija će biti objavljen ovog
meseca), prošla godina je bila na granici temperaturnog rekorda u 48 od 50
saveznih država. Prosečna temperatura tokom 12 posmatranih meseci premašila je
za 2,1 stepeni uobičajnu, i bila je tek za 0,08 stepeni niža od apsolutnog maksimuma,
dosegnutog 1998. Zbog obima podataka, rezultati su sređeni tek u maju, kada su
se eksperti bacili na posao.
Iako
su u razmatrani i drugi faktori (na primer, fenomen El Ninjo, koji je zabeležen
1998. i 2006), globalno zagrevanje se nametnulo kao glavni krivac. Naučnici su sproveli
seriju od 42 testa, zasnovanih na kompleksnim kompjuterskim modelima. Zaključak
je bio nedvosmislen: povećanju prosečne godišnje temperature u 48 američkih
država doprinelo zagađenje životne sredine i otopljavanje, koje uz nega ide.
Uzgred rečeno, dve najtoplije godine se poklapaju sa periodima ekonomske
ekspanzije i povećane potrošnje energenata.
Kakve
su posledice globalnog zagrevanja? Na godišnjem skupu Evropskog društva
kardiologa, održanom sredinom septembra u Beču, čulo se da rast prosečne
temperature za samo par stepeni može da poveća broj srčanih oboljenja. Srčani
bolesnici i inače više pate kada je temperatura povišena, a za primer je uzeto
leto 2003. Tada je u Evropi zbog ektremnih vrućina umrlo 35.000 osoba, najviše
onih sa srčanim problemima. A neke procene kažu da će 2100. godine prosečna
temperatura biti viša i do 5,8 stepeni u odnosu na 1990.
Na
upravo održanoj Drugoj konferenciji „Zelena revolucija Afrike” u Oslu (prva se
desila 2004. na inicijativu bivšeg čelnika UN Kofija Anana), upozoreno je da
klimatske promene prete pogoršanjem i onako teških životnih uslova na
najsiromašnijem kontinentu, gde je svaki treći stanovnik neuhranjen. Na skupu
je ponovljena procena, izrečena na aprilskom zasedanju Panela o klimatskim
promenama UN, da bi ovaj faktor do 2020. mogao da poveća broj Afrikanaca koji
oskudevaju sa pijaćom vodom za najmanje 75 miliona.
U
američkoj Službi za okeanska i atmosferska posmatranja, početkom septembra je
procenjeno da će se do 2050. količina leda u morima oko Severnog pola smanjiti
za 40 procenata u odnosu na stanje iz 80-tih godina prošlog veka. To bi moglo
dovesti do izumiranja nekih životinskih vrsta, na primer polarnog medveda,
pošto će oni ostati bez prirodnog ambijenta. Topljenje leda uticaće posredno i
na pojedine grane ekonomije, poput ribarstva, jer će biti potrebne hiljade
dodatnih kilometara plovidbe u potrazi za ulovom.
Naučnici
sa Univerziteta Sauthampton u južnoj Engleskoj saopštili su početkom meseca
rezultate studije koji ukazuju da trenutni nivo emisije karbond-dioksida može
odložiti sledeće ledeno doba za pola miliona godina. Karbon-dioksid ostaje u
atmosferi između pet i 200 godina pre nego što ga apsorbuju okeani. Međutim,
prema zaključku naučnika okupljenih oko pomenutog Panela o klimatskim promenama
(više od 2.000 eksperata i vladinih zvaničnika), jedna desetina karbon-dioksida
razgrađuje se i do 100.000 godina.
Ledena
doba se pojavljuju na svakih 100 milenijuma, kada Zemlja promeni svoju putanju
oko Sunca. Naučnici iz Engleske kažu da će do sada sagorenih 300 gigatona
karbona onemogućiti sledeće zaleđivanje. Kada budu potrošene sve rezerve
fosilnih goriva, a to znači emitovanje od 4.000 gigatona karbona, biće
izbegnuto čak pet ledenih doba. Možda ovo zvuči kao jedna dobra vest u nizu
loših, ali niko ne može da proceni kakve neposredne i posredne posledice nosi
odstupanje od prirodnih ciklusa.
I
dok eksperti upozoravaju, vlade najvećih zemlja-zagađivača i dalje se međusobno
trve oko toga kako treba štititi životnu sredinu. Protokol iz Kjota, kojim je
1997. postignut globalni dogovor o dinamici smanjivanja zagađenja, odbile su da
potpišu Sjedinjene Američke Države, čija ekonomija najviše ugrožava prirodu.
Administracija Džordža Buša, aktuelnog predsednika SAD, ne prihvata sporazum s
obrazloženjem da bi njegova primena ugrozila energetski intezivnu privredu ove
zemlje.
Pre
10 godina u japanskom gradu dogovoreno je da 35 industrijski najrazvijenijih
država do 2012. smanji emisiju otrovnih gasova za pet procenata ispod nivoa iz
1990. Evropska unija je obećala da će do 2020. smanjiti emisiju za 20
procenata, te za još 10 odsto ako joj se priključe ostale industrijalizovane
zemlje. S druge strane, iz Vašingtona poručuju da će, umesto prihvatanja protokola,
u narednih pet godina uložiti 29 milijardi dolara u naučna istraživanja o klimi
i energetskoj efikasnosti.
Na
upravo održanom samitu lidera Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) u
Sidneju, predstavnici 21 zemlje-članice podržali su dve nove inicijative koje
podrazumevaju unapređenje energetske efikasnosti i povećanje površina pod šumom
radi bržeg apsorbovanja aerozagađenja. Dogovor predviđa da se do 2030. godine
jedan dolar bruto-nacionalnog proizvoda energetski „reastereti” za 25 odsto, kao
i da se do 2020. izvrši pošumljavnaje 20,2 miliona hektara, što će omogućiti
apsorbovanje 11 procenata trenutnog aerozagađenja.
Ekolozi
kažu da su ove mere prilično umerene i da će doneti neznatan efekat. Oni ne
očekuju značajnije rezultate ni od ostalih samita, koji predstoje. Krajem
septembra Ujedinjene nacije u Njujorku organizuju konferenciju posvećenu klimi,
samo par dana posle sledi susret u Vašingtonu, koji će okupiti 15 najvećih
zemalja-zagađivača. U decembru, na Baliju (Indonezija) biće održan veliki skup
na kome će se raspravljati o merama koje treba da stupe na snagu posle 2012, do
kada je oročen protokol iz Kjota.
Pripremna
konferencija za skup na Baliju, koja je krajem avgusta u Beču okupila oko 1.000
naučnika i predstavnika vlada, pokazala je kako su nesuglasice jače od želje da
se spreče klimatske promene, izazvane zagađenjem. Tada se još jednom videlo da je
jurnjava za profitom i dalje „sedam milja” ispred ekologije. Ceh za tu
disproporciju verovatno će plaćati dolazeće generacije. A krajnji domet
aktuelnog pokoljenja mogao bi se parafrazirati zaključkom strip-junaka Pogoa:
„Otkrili smo ko je najveći neprijatelj. To smo - mi sami!”.
Ekonomist, septembar 2007.
OKVIR
1: Srbija i dalje bez protokola
Protokol
iz Kjotoa do sada su prihvatile 172 zemlje, koje emituju oko 60 odsto štetnih
gasova na planeti. Prema tom sporazumu, najveće države-zagađivači su obavezne
da smanje emisiju štetnih gasova koji zagađuju životnu sredinu i izazivaju
globalno zagrevanje. Od zemalja u razvoju protokol ne traži smanjenje emisije,
već samo učešće u ekološki projektima koje finansiraju bogate države. Reč je o
„trgovini zagađenjem” kroz koju razvijene zemlje, umesto svoje, smanjuju tuđu
emisiju pošto su troškovi projekata u siromašnim državama niži.
Srbija
je u grupi od 20-tak zemalja koje se još nisu izjasnile o protokolu (od
evropskih država, tu su još Turska, Vatikan, San Marino i Andora), zbog čega ne
možemo konkurisati za ekološke projekte. Prema najnovijim najavama, ovaj
dokument će tokom jesenjeg zasedanja stići do poslanika u Narodnoj Skupštini. Poslednja
država koja je prihvatila protokol je Crna Gora. U Podgorici je to učinjeno
početkom juna ove godine. Bosna i Hercegovina i Hrvatska protokol su
ratifikovale proletos.
Činjenica
da Srbija još nije prihvatila ovaj dokument, za neke autore po
internet-forumima je povod za vickaste komentare. Tako je neko zapisao da našoj
zemlji sporazum nije ni potreban jer je sa privrednim sunovratom tokom sankcija
i ratova Srbija znatno smanjila emisiju štetnih gasova u odnosu na nivo iz
1990. U drugom komentaru, kaže se da problem nije u protokolu, već u Kjotou,
gradu-pobratimu Zagreba. Povodom te činjenice, neznani autor je skovao parolu:
„Srpski moto - nikad Kjoto!”.
OKVIR
2: Staklena bašta
Između
zagađivanja životne sredine i globalnog zagrevanja stoji poseban fenomen,
poznat kao efekat „staklene bašte”. Reč je o, inače, prirodnom procesu koji nastaje
tokom odbijanja oko 30 odsto sunčeve svetlosti od površine zemlje (ostatak
apsorbuje kopno i voda). Odbijena svetlost se vraća u gornje slojeve atmosfere,
ali usled zagađenja koje izaziva pet štetnih gasova, proces je otežan i zbog
toga dolazi do globalnog zagrevanja. Kao što i ime kaže, efekat nalikuje
čuvanju toplote u staklenicima ili plastenicima.
Постови
0 коментара