Putevi vina Srbije: Maršruta kojoj je teško odoleti
18:00U oktobru verovatno nećete na dalja putovanja. Ali, zato možete krenuti na dobar izlet. A u ovom mesecu valjan povod je upravo pristiglo „mlado” vino. Turistička organizacija Srbije trasirala je vinske puteve u našoj zemlji. Maršrute vode u gotovo sve krajeve, do prvoklasnih vina koja su se pila po evropskim dvorovima, u najboljim francuskim restoranima, čak i na čuvenom „Titaniku”. Osim uživanja u piću bogova, ovi izleti oktiće vam pravo bogastvo vinarske tradicije u Srbiji
 |
| Podrum pića u Sremskim Karlovcima |
Oktobar
je mesec u kome većina neće krenuti na duža putovanja. Sunce više nije izdašno,
pa plaže (barem one mediterenske) nisu u „igri”. Na snegom prekrivena
skijališta treba još pričekati i to najmanje mesec dana. Zbog hirovitog vremena
(u mesecu smo koji zna da obraduje miholjskim letom, ali i da „sledi”
temperaturama oko nule) nisu preporučljiva ni takozvana „city-break” putovanja
koja vode do popularnih gradova Evrope jer klima za tren može da pokvari
idealan aranžman.
Ali,
ne brinite! Postoji turističko rešenje i za oktobar. Kraći izleti omogućiće vam
da se očas prebacite u „redovni” režim (porodica, posao, razne obaveze) ako
vreme ili bilo šta drugo izmakne kontroli. Umesto stotinama ili čak hiljadama
kilometara od kuće, bićete tu negde, u blizini „baze”. Šta više, ova činjenica „otvara”
mogućnost da tekući mesec iskoristite za više od jednog izleta. A Srbija, to je
pravi „eldorado” za kratka putovanja. U zemlji koja nema more, niti velika
jezera, ni još mnogo čega, ipak ima šta videti. Definitivno!
E
sad, kuda krenuti? Iako postoje i druge mogućnosti, ovo je period u kome se
prosto nameću „putevi vina”. Berba je tek završena, minuli su razni
„grožđebali” (kulturno-turističke manifestacije koje se tokom septembra
priređuju zbog vinogradarstva i vinarstva). I baš sada sledi ono najbolje: maldo
vino. Iako se za piće bogova, kako su ga zvali u antičko doba, kaže da je kvalitetnije
što je starije, ukus „taze” vina doneće vam šmek radosti i ponosa koje upravo proživljavaju
prekaljeni vinogradari i vinari. Uzbuđenje vredno pređenog puta!
Turistička
organizacija Srbije (TOS) je „trasirala” osam puteva vina kroz Srbiju. Tri vode
u Vojvodinu, jedan do Palića, Čoke i Bisernog ostrva, drugi do Sremskih
Karlovaca i Fruške gore, treći u Vršac i na padine Vršačkog brega. Jednom od
maršruta stiže se u smederevski kraj, drugom do Topole i Oplenca, gde je
zadužbina dinastije Karađorđević. Istok, odnosno jugoistok Srbije, na „vinskoj”
mapi TOS-a zastupaju Negotin i jedinstvene pimnice, kao i Knjaževac, a jug
predstavlja Aleksandrovac.
Na
bilo koju stranu da pođete, pronaći ćete odlična vina. Sever Bačke je poznat po
„vinima sa peska” (loza se gaji na peskovitom terenu). Ističu se „zdrepčeva
krv”, „merlo”, „muskat otonel”, vina „pino ”, penušavi „francuski poljubac”.
Ponos Sremskih Karlovaca je čuveni
„bermet”, za koji kažu da se nalazilo na vinskoj karti potonulog „Titanika”. Ovo
vino svojevremeno je stizalo i do „vinokusaca” u Sjedinjenim Američkim
Državama. Vrščani će vas dočekati sa „banatskim rizlingom”, Smederevci -
„smederevkom”.
U
Topoli ponovo proizvode čuveni „trijumf”, vino familije Karađorđević koje je
posle Drugog svetskog rata bilo potpuno zaboravljeno. Na sreću, nedavno je
kraljev podrumar, koji je 1945. emigrirao u Kanadu, vlasniku jednog oplenačkog
podruma otkrio recepturu, pa je vino
evropskih dvorova, ponovo rođeno. U Negotinu i okolini proizvode čuvena „krajinska
vina” koja su se krajem 19. veka prodavala čak i u Francuskoj. Zaštitni znak
knjaževačkog vinogorja je „vranac”, a u Aleksandrovsu se diče „prokupcem”.
Šta
poseta Paliću, Sremskim Karlovcima, Vršcu ili Oplencu u turističkom smislu
znači, uopšte ne treba objašnjavati. Verovatno ste bili tamo. Međutim, malo je
poznato da ova, kao i druga odredišta sa vinske mape TOS-a obiluju autentičnim
spomenicima vinarske kulture. Na primer,
u Čoki se nalazi ogroman podrum sa sedam „vinskih ulica” i 130 ogromnih buradi
od hrasta. Najveće je svojevremeno služilo i kao prostor za sedeljke. Na
Bisernom ostrvu kod Novog Bečeja je mali zamak sa vinskim podrumom.
O
tome koliko je vino značjano za Vršac i njegovu okolinu, svedoči i činjenica da
je vinova loza u grbu grada od 1804. Detalji vezani za grožđe mogu se i danas
videti na brojnim fasadama. A podrum „Vršačkih vinograda”, po veličini treći u
Evropi, jedan je od najvećih arhitektonskih obeležja nekadašnje Jugoslavije. Građen
je u obliku latiničnog slova „Y” (po prvom slovu iz internacionalnog naziva za nepostojeću
državu). U pet galerija (jedna je ispod površine zemlje) smešteno je 580
vinskih posuda.
 |
| Jedinstvena vinska fontana u Aleksandrovcu |
Milenijumi tradicije
Mada u tom smislu nema reputaciju Francuske ili Italije, Srbija je zasigurno zemlja vina. Tragovi idu i do 400 godina pre nove ere. Na taj period su datirane posude pronađene u Panonskoj niziji za koje se veruje da su služile za čuvanje i ispijanje vina. Rimljani su u današnjoj Vojvodini podigli vinograde na ogromnim prostranstvima. Rimski car Marko Aurelije Prob, rođen 232. godine u Sirmijumu (Sremska Mitrovica) zasadio je najkvalitetniju lozu na padinama Alma Monse, kako su u njegovo vreme zvali Frušku goru.
I rani srpski vladari posvećivali su mnogo pažnje vinogradarstvu i vinarstvu. Tradicija seže u 8. i 9. vek, ali je najznačajniji period između 11. i 14. stoleća, za vladavine Nemanjića. U doba cara Dušana važio je zakon koji se odnosio na pravljenje i kvalitet vina. Sam car je posedovao veliko vinogorje, a proizvodi iz vinarije u Velikoj Hoči transportovani su 25 kilometara dugim keramičkim vinovodom do podruma carske palate u Prizrenu. O srpskom vinu pisali su i srednjovekovni putopisci sa zapada Evrope i iz Otomanskog carstva.
Treba
videti i kraljevski podrum u Topoli, koji ima dva podzemna sprata, sa stalnom
temperaturom od 8 stepeni Celzijusovih. U podrumu je smešteno 99 buradi, u
svako može da stane 4.000 litara vina. U Topoli je i Vinogradarska kuća, gde se
nalazi galerijski prostor. Vredni posete su i specijalizovani Muzij
vinogradarstva i vinarstva u Aleksandrovcu i tamošnje „poljane” (sezonska
staništa vinogradara), te etno-arheološki park u selu Ravna kod Knjaževca, gde
čuvaju epitafe iz rimskog doba na kojima je isklesano grožđe.
 |
| Rajačke pimnice kod Negotina |
I prestonica na vinskoj mapi
Turistička organizacija Srbije predlaže i devetu maršrutu, koja obuhvata Beograd i okolinu. Preporučen je obilazak dva manja podruma. „Emporio"se nalazi na 20 kilometara jugozapadno od Beograda na planini Avala, tamo se proizvode suva penušava vina (brut i sekt) po šampanjskom postupku. Ogledni podrum Poljoprivrednog fakulteta nalazi se u Radmilovcu, 15 kilometara udaljenom od Beograda. Treba videti i lagume „Navipa”. U TOS-u preporučuju i galeriju vina „Vitis”, u samom centru grada.
Pimnice
u negotinskom kraju mogle bi da postanu prvorazredna turistička atrakcija
Srbije, veća i od „izvikane” Guče. Na žalost, većina trenutno ne izgleda
reprezentativno. Reč je o namenski pravljenim objektima od tesanog kamena i
brvna za čuvanje vina, sa poluukopanim podrumima i spratnim prostorijama za
stanovanje u vreme berbe i proizvodnje vina. Pimnice se nalaze u selima Rajac,
Rogljevo i Smedovac, ušorene su i povezane ulicama i trgovima. Svojevremeno je
bilo čak 316 rajačkih pimnica. Danas ih ima šezdesetak.
O
tome koliko je vinarstvo utkano u istoriju i sadašnjost pobrojanih krajeva,
govore i neki kurioziteti. Recimo, na severu Bačke postoji viteški vinski red „Arena
Sabatkienze". Članovi ovog reda reda u atraktivnim odorama neguju stare
rituale. Prijem u viteško zvanje podrazumeva testiranje kandidata u poznavanju
vina. Na tradicionalnoj manifestaciji „Župska berba” u Aleksandrovcu, formira
se „vinska ulica”, a iz fontane u centru grada tri dana teče mlado vino. Pije
ko hoće, ne plaća niko!
Za
dobar izlet uvek je potreban razlog vredan truda. A ovih dana, nema boljeg povoda
od vina. Nekoliko stotina „uloženih” kilometara doneće opuštanje i uživanje,
čak i ako ne vidite sve od napred istaknutog. Šta više, možda ćete najbolje
trenutke doživeti u malim porodičnim konobama kojih je na desetine (samo u
Sremskim Karlovcima ima ih dvadesetak). Zato ne treba mnogo kalkulisati:
iskoristite neki od vikenda u oktobru i krenite za šmekom odličnog vina.
Постови
0 коментара