Nigde u svetu gde je bilo izbeglica i raseljenih, njihovi problemi do kraja nisu rešeni. U Nemačkoj i dan danas postoje izbeglice iz Drugog svetskog rata, pa je nezahvalno prognozirati kada će biti rešen problem izbeglih i raseljenih u Srbiji, kaže za „Dnevnik” komesar za ibeglice Srbije Dragiša Dabetić. On, međutim, dodaje da bi voleo da se u naredne dve do tri godine zatvore najznačajnija pitanja iz ove problematike. Kaže, Srbija je na istoj talasnoj dužini sa međunarodnom zajednicom po pitanju povratka izbeglih i raseljenih, i pomaže koliko može.

- Mi smo i dalje zemlja sa najvećim brojem izbeglica i raseljenih u Evropi. Kada se zbroje raseljeni i izbeglice, među njima i oni koji su uzeli srpsko državljanstvo, to je više od pola miliona ljudi ili 7,5 odsto stanovništva Srbije. Rešavanje njihovih problema je veliki teret za Srbiju koja je u složenim ekonomskim prilikama posle ratova, sankcija i tranzicije. Situacija je mnogo teška i zato mi ne možemo da se posvetimo toj kategoriji stanovništva koliko oni zaslužuju, ali borimo se koliko možemo i pružamo im podršku.

Kakva je trenutno situacija po pitanju povratka raseljenih i izbeglica?

- Na Kosovo i Metohiju, realno se vratilo njih oko tri hiljade. Mislim na one koji su otišli i ostali tamo. U međunarodnoj zajednici se operiše sa podacima i do 15 hiljada povratnika, ali u tu brojku su uračunata i lica koja su bila izegla u zemlje Zapadne Evrope, a vraćena su kroz proces readmisije. Međutim, bez obzira na razlike u ovim ciframa, one su i dalje simbilične u odnosu na više od 200.000 ljudi koji su napustili Kosovo i Metohiju. Iako je jedan od razloga za izostanak masovnijeg povratka to što prognanici čekaju da vide šta će biti sa konačnim statusom Kosova, u nadi da će rešenje biti povoljno za njihov povratak, suštinski problem i dalje je bezbednost i pristup svim pravima.

Kakvo je stanje sa povratkom u Hrvatsku?

-  U Hrvatskoj operišu sa brojkom od 120.000 povratnika, jer tretiraju sve povratnike, a ne samo one iz Srbije. Po našim podacima vratilo se 69.000 lica, što je kompatibilno sa nalazima UNHCER-a, ali jedna nova studija pokazuje da je taj broj i manji. Povratak u Hrvatsku nije zaživeo i to pre svega zbog problema u ostvarivanju prava povratnika. Jedno od najvećih je pitanje stanarskih prava. Procena je da je oduzeto 30.000 stanarskih prava, od toga oko 20.000 nosioca tih prava trenutno živi u Srbiji. Kada se to pomnoži sa brojem članova porodica to je 60 do 70 hiljada ljudi.

Da li se vrši pritisak na Hrvatsku da deblokira proces povratka?

- Mi vršmo pritisak na sve moguće načine, i bilateralno i preko međunarodne zajednice. Trećeg načina nemamo. Stavovi Evropske komisije i UNHCR-a po ovom pitanju su kompatibilni sa našim zahtevima. Ali, pregovori idu teško. Postojeći problemi su trebali da se rešavaju u okviru Sarajevske deklaracije, ali na delu je otezenje i opstrukcija. Hrvatska želi kroz Sarajevsku deklaraciju da prikaže da je, maltene, 100 odsto završeno sa izbeglicama, kako bi mogla da uđe u Evropsku uniju. Ali stanje na terenu je sasvim drugačije. Od srca želim Hrvatskoj da uđe u EU, ali da pre toga reši pitanja izbeglica.

Stanje po pitanju povratka u Bosnu i Hercegovinu je mnogo jasnije?

- Što se tiče Bosne i Hercegovine, povratak je u najvećoj meri završen. Imovinska prava su vraćena u 98 odsto slučajeva, nešto malo je ostalo imovine koja nije obnovlja. Najveći problem za povratak je u ekonomskom aspektu, jer zna se kakva je danas Bosna. Tamo trenudno nema velikih mogućnosti za zaposlenje i to obeshrabruje ljude da se vrate.

Dnevnik, jul 2007.

Nema problema

- Ne postoje nikakvi nesporazumi, ja sa svima lepo sarađujem. A istupe pojedinaca koji u stvarnosti ne predstavljaju izbeglice, jer imaju po  tridesetak članova u svojim udruženjima, uopšte ne želim da komentarišem i niti imam vremena da se bavim njima - rekao je Dabetić povodom kritika koje su mu uputila pojedina izbeglička udruženja iz Vojvodine zbog toga što njihove predstavnike nije uvrstio u delegaciju koja je trebalo da se sastane sa premijerom Vojislavom Koštunicom.