Nije privi put da se insrumentalizuje Kosovo, koje je zaista ozbiljan problem, da se blokira proces slobodnog razmišljanja i slobodnog delovanja. U takvoj atmosferi nema podsticaja za kritičko preispitivanje što ostavlja prostor za održanje na vlasti onih koji stoje iza takvih instrumentalizacija. Sve dotle dok postoje problemi kao što je Kosovo, sve dok se takvi problemi istinski i celovitno ne sagledaju, oni će opstajati na vlasti. Tako govori Nebojša Popov, ugledni intelektualac iz Beograda, pokretač i urednik lista „Republika”.

- Svako ko imalo poznaje kulturnu i političku istoriju ovog prostora zna da je 200 i više godina uvek bilo dramatičnih situacija. Ali je uvek bilo ljudi koji su u takvim prilikama jasno videli, ne samo u čemu je problem, već i gde je rešenje. To su oni tokovi u kulturnoj istoriji koji su destruisani od raznih ideologija i konačno su gotovo svi zatrti početkom sedamdesetih u takozvanom obračunu sa „crnim talasom” u kulturi. Tako je nastao vakum u koji uleću razne inprovizacije, falsifikati i velike obmane.

Šta je suština tih idjea koje su zatirale razne ideologjie?

- U protekla dva veka javljale su se brojni proejkti koji su najstajoli da utemelje slobodu građanina i slobodu naroda. To se zvalo unutrašnja sloboda građanina i spoljna sloboda nezvaisne nacinalne države. Jedan od prvih, ne računajući Dositeja kao prosvetitelja, bio je Boža Grujović, Sremac koji je bio profesor Harkovskog univerziteta. On je došao u ustaničku Srbiju i pripremao je prvi ustav koji je Karađorđe odbacio, rasteravši ustavotvorce. Danas se još ne zna gde je grob Bože Grujovića koji je umro 1807. Pretpostavljam da je u Novom Sadu.

Ima li razrušena i osiromašena Srbija snage da rekonstruiše te ideje?

- Upravo u Novom Sadu nedavno je održana jedna zanimljiva diskusija povodom izložbe „Javni čas umetnosti”, gde se veliki broj ljudi kritički interesovao i procenionjivao iskustva iz naše kulturne istorije pre nego što je vakum uspostavljen, preispitujući šta se dešavalo u kulturi Novog Sada krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih. Na tome se stvara jedna nova komunikacija kroz koju će postati razumljivo koji je to pluralitet ideja postojao, dakle ne samo dve strane, dve Srbije, dve Vojvodine, dva Nova Sada.

Koliko je utemljena teorija o postojanju dve Srbije?Na tome insistiraju neki političari ovih dana.

Konstrukcija o dve Srbije, jednoj naprednoj i jednoj nazadnoj, dosta je  podsticajna, ali je suviše opšta i neutemeljena jer nema na šta da se osloni. Tokovi na koje bi se oslonila su destruirani. Zato je sada neophodno kritičko mišljenje koje će prosuditi i proceniti realne oslonce za stvaranje normalne države o čemu govore brojni kritičari koji su rušili režim Slobodana Miliševića. Da bi se postavili temelji za normalnu državu, neophodno je rekonstruisati te glavne ideje, naravno uz prihvatanje svetskih standarda.

Čini se da smo u Srbiji skloniji proizvoljnim konstrukcijama nego li ozbiljnim rekonstrukcijama.

- Jedan od najznačajnijih ličnosti naše kulturne istorije je Svetozar Miletić koji je čitav program delovanja, ne samo njegovog ličnog, nego i njegove stranke i pokreta, zasnovao upravo na povezanosti ustavne slobode i slobode narodnosti kao temelj za uspostavljanje demokratske države. Ipak, neki pokušavaju da falsifikuju njegove ideje, predstavljajući se navodnim sledbenicima, a čine ono što je suprotno upravo tom glavnom osloncu čitavog Miletićevog programa - ustavne i narodne slobode, slobode građanina i naroda.

Njegovo učenje aktuelizuju baš oni koji sa konzervativnih srpskih pozicija ukazuju na stanje međuetničkih odnosa u Vojvodini.

- Ključna ideja Svetozara Miletića govorila je o povezanosti idivudualne slobode i slobode narodnosti. Kad se raskine veza između te dve stvari, onda se može manipulisati pravima narodnosti ili etničkih zajednica na različite načine i podržavati čak i neke ekstremne, isključive i agresivne ideologije koje su realno raskinule bilo kakvu vezu sa slobodom pojedinca. O svemu tome Miletić je pisao i kada se to zaboravi ili ne zna, onda se danas ne može razmišljati o demokratskom pravu etničkih zajednica koje je u osnovi Miletićevog učenja.

Ima li nade?

- Pre pet godina bio je veliki rizik demonstrirati protiv Slobodana Miloševića, ali je on pobeđen. Tada je određen vrlo jasan pravac: novi ustav treblo je da nas vodi ka normalnom životu i državi. Propuštena je šansa u ogromnoj podršci naroda i nesumnjivoj većini u Skupštini. Ali, ako građani u jednom trenutku mogu nešto da urade, u nekom drugom, takođe kritičnom stanju, verovatno može nešto slično da se desi. To se događa baš onda kada nastoje da blokiraju mozak i osećanja naroda, pretnjom da svako ko slobodno i drugačije misli iszdaje nacionalne interese.

Dnevnik, decembar 2005.