Priče o kupovini poslanika u Skupštini uopšte ne čude, nije prvi put da ih čujemo. I ranije je bilo sličnih spekulacija o tome da su poslanici na razne načine bili stimulisani da glasaju za ili protiv. Ono što je novo u celoj priči je da se oglasilo tužilaštvo, čega nije bilo ranije. Stoga je pravo pitanje, ne da li ima kupovine poslanika, već zbog čega ranije nije bilo reagovanja tužioca. Svojevremeno su pominjanja konkretna imena i cifre, ali istraga je izostala, kaže za naš list Nemanja Nenadić, programski direktor nevladine organizacije „Transparentnost Srbija” iz Beograda.

Šta možemo očekivati od uplitanja pravosudnih organa?

- Ovo je veoma kompleksno pitanje i ja ne bih da se izjaštavam o postupcima tužilaštva i ishodu eventualne istrage. Pitanje korupcije među poslanicima nije sasvim razjašnjeno pravno. Za razliku od službenika koji primi mito da bi uradio nešto što ne sme, poslanik kada glasa za neki zakon ili protiv njega ne čini ništa što je zabranjeno, to je slobodna volja. Međutim, tim pre pošto postoji potreba da se i eventualna trgovina u Skupštini sankcioniše, a nije izvesno da bi to bilo moguće po postojećim potpisima, dobro je da tužilaštvo zauzme stav o tome ima li ili nema krivičnog dela.

Da li se ovakve i slične pojave mogu sprečiti adekavtnim zakonima?

- Nikad u potpunosti, ali bi sigurno pomoglo ukoliko bi postojao propis o lobiranju. Osim toga, potrebna je i veća javnost u radu parlamenta u smislu obrazlaganja odluka poslanika. Sada imamo situaciju da se de fakto ne zna ko je i za šta glasao, ko nije, zbog čega nije, šta je ko predlagao. Iako su te informacije teoretski dostupne, potraga za njima ne bi trebalo da iziskiva bilo kakvo dodatno angažovanje. Čak bi sami poslanici i poslaničke grupe trebalo da se utrkuju u predstavljanju svojih amandmana javnosti, a ne da to bude predmet neke teške istrage. Naprotiv, mi nemamo takvu situaciju.

Da li bi neusvajanje budžeta, oko čega je i pokrenuta cela priča o navodnoj kupovini poslanika, moglo da izazove krizu parlamentarizma u Srbiji?

- Ako se ne usvoji Zakon o budžetu, moglo bi doći do parlamentarne krize kao i u svakoj drugoj zemlji. Što se tiče trogivine u parlamentu, nju na ovaj ili onaj način stalno imamo. Novac nije jedino platežno sredstvo, postoje i drugi načini kao što je trgovina ustupcima. Tamo gde je većina sastavljena od mnogo stranaka veoma je pogodno za trgovinu, a kod nas je tako poslednjih nekoliko godina. Ne verujem da bi to moglo da izazove dublju krizu parlamtarizma. Problem je, međutim, što se dodatno smanjuje ugled parlamenta koji je i onako srozan. Ponekad, zapravo, parlament doživljavamo i gorim nego što jeste. Baš zbog ovakvih priča.

Dnevnik, novembar 2005.