Nova otkrića o dinosaurusima: Meteor za početak i kraj
14:05
Dominaciju dinosaurusa, dugu 135 miliona godina, omoguđio je udar velikog meteora. Mesožderi su izumrli jer su bili suviše spori da bi ulovili plen. Današnje ptice jedini preostalii potomci velikih reptila
Da li je jedan veliki asteoroid, sličan onome koji ih je ubio pre 65
miliona godina, dinosaurusima obezbedio prevlast 135 miliona godina ranije? Da
li su dinosaurusi-mesožderi izumrli usled udara meteora ili zato što su bili
suviše spori da bi uhvatili plen. Da li su dinosaurusi-letači, preteče ptica,
naučili da lete skačući s grane na granu ili dok su trčeći mahali prednjim
udovima? Posle ovogodišnjih otkrića u Kini, Marku, Zimbabveu, Čileu i drugde,
naučnici daju nove odgovore, istovremeno pobijajući do nedavno važeće teorije.
Dominaciju dinosaurusa u jurskom razdoblju, koje je trajalo 135 miliona
godina, omogućio je asteroid, isto kao što ih je pre 65 miliona godina jedan
drugi uništio, misle neki naučnici. Na osnovu dokaza iz fosila, tragova metala
iz asteroida i drugih relevantnih izvora, stručnjaci su zaključili da je pad
ogromnog asteroida uništio većinu konkurenata, što je otvorilo put za
dominaciju dinosaurusa.
- Naše istraživanje potvrđuje pretpostavku da je udar komete ili asteroida
pre 200 miliona godina omogućio njihovu dominaciju u jurskom razdoblju – kaže
Denis Kent, profesor na univerzitetu Rutdžers u NJu Džersiju. Budući da nisu
imali konkurenciju, dinosaurusi su se razvili u čudovišta čiji likovi danas
plaše decu u filmovima ili muzejima - tiranosaurus reksa i velociraptora.
- Oni su zamenili celu lepezu različitih vrsta grabljivaca koji su u daljoj
rodbinskoj vezi s današnjim krokodilima – tvrdi Paul Olsen sa univerziteta
Kolumbia. Posmatrajući otiske stopala i fosilizovane kosti s osamdesetak
različitih nalazišta, Olsen je sa saradnicima zaključio da je bilo potrebno
samo 50.000 godina da bi se dinosaurusi razvili u velike životinje. Pre jurskog
razdoblja, najveći dinosaurusi su verovatno bili plateosauri, dvonogi biljojedi
dugih vratova.
Vremenom, grabljivci poput tiranosaurus reksa dosegli su dužinu veću od 14
metara. U evolucionoj trci za preživljavanje biljojedi su postali još veći i
razvili se u 48 metara dugačke životinje, čiji su ostaci pronađeni u Argentini
2000. godine.
Jedva stajali na nogamama
Za dinosauruse i još 70 odsto drugih vrsta bio je koban udar metoeora pre
65 miliona godina. Ali, iako je velika katastrofa bila najvažniji, ona nije
isključivi razlog za propast dinosaurusa. Naučnici tvrde da oni sa svojim
karakteristikama prosto nisu imali šansu.
Važan razlog koji je bio fatalan po dinosuruse, naročito mesoždere, je
njihva brzina, tačnije izuzetna sporost. Naučnici koji ih proučavaju silno se
smeju kada u filmovima poput „Park iz doba Jure” gledaju grdosije kako jure
brže od automobila. Istraživanja dokazuju da se dinosurusi nisu mogli kretati
brže od 18 kilometara na sat.
Čuveni krvolok tiranosaurus reks bio je visok šest, dugačak 12 metara i
težak šest tona, pa su mišići u njegovim nogama jedva podnosili toliki teret.
On se teško kretao i s mnogo muke hvatao plen. Zbog toga najnovije teorije
ukazuju da je opaka zver, ustvari bila lešinar. Na suprot zaključcima posle
nekih ranijih istraživanja, kada je tvrđeno je da se reks mogao kretati brzinom
do 72 kilometra na sat, verovatno uopšte nije mogao trčati, misli Džon
Hatčinson, biolog i stručnjak za evoluciju pokreta sa univerziteta Stanford.
On je uz pomoć Mariana Garsijeie iz kompanije „Borg-Varner automotiv”
izradio kompjuterski program za analizu kretanja dinosaurusa. Tako je
izračunato da je t-reks morao imati velike nožne mišiće kako bi razvio dovoljno
snage i da bi mogao nositi svoju masu u trku.
Kad su model testirali na t-reksu koji trči 72 kilometara na sat, njihovi
proračuni su pokazali da bi ova životinja morala imati u svakoj nozi po 43
odsto težine. Kako bi dokazali teoriju, kompjuterski su povećali pile na
veličinu prosečnog t-reksa i shvatili da divovsko pile uopšte ne bi moglo
stajati.
Pa kako su onda dinosurusi-mesožderi opstajali, kada nisu mogli da love
plen koji je bio brži od njih? Najnovija istraživanja nude odgovor i na ovo
pitanje. Za razliku od pretodnih teorija, po kojima su veliki mesožderi bili
nedruštveni, nedavno pronađeni otisci u Zimbabveu otkrivaju sasvim drugačije.
Paleontolozi su otkrili nekoliko otisaka prstiju t-reksovog prethodnika,
alosaurusa, što znači da su oni možda živeli u čoporima.
Osim što su u zajednici bili sigurniji od napada neprijatelja, spori
dinosaurusi u čoporu su mogli i da love, praveći zamke bržim vrstama koje su
mogle lako da pobegnu kada se suoče samo sa jednim lovcem. Fosilizovani tragove
teropoda, dvonožnih dinosaurusa-mesoždera, nedavno su otkriveni i u Portugalu.
Tragovi u grupi upućuju na zaključak da su dinosaurusi i ovde živeli u
zajednici i da su se ponašali kao stado. Tragovi su nastali pre 175 miliona
godina, u vreme srednje jure, što je dokaz i da su još rane vrste dinosaurusa-mesoždera
živele i lovile u čoporima.
Dinosaurusi lete
Zanimljiva je i tema-dilema o dinosaurusima i letenju. Naučnici se danas
uglavnom slažu sa teorijom po kojoj su ptice evoluirale od zajedničkog pretka,
dinosaura protoavisa, pre približno 225 miliona godina. Te praptice su živele
na svim kontinentima, a većina je nestala kad i drugi dinosaurusi pre 65 miliona godina. Ptice koje su
preživele danas su verovatno jedini pravi potomci dinosaura. Međutim, više od
jednog veka paleontolozi raspravljaju o tome da li su prvo poletela bića koja
su boravila na stablima i skakala sa grane na granu ili životinje koje su
trčale po zemlji, snažno mašući prednjim udovima radi stabilnosti.
Kineski naučnici su pre nekoliko meseci otkrili fosile pernatog dinosaurusa
s četiri krila koji, kako kažu, pruža nove dokaze o tome kako su ptice počele
leteti. Taj dinosaur nazvan mikroraptor gui kraći je od jednog metra i veruje
se da je skakao sa stabla na stablo, slično kao leteće veverice, što je
međukorak do pravog leta.
Međutim, na drugom mestu u Kini, nedavno je otkriven mali dinosaurus-letač,
čiji raspored prstiju ukazuje da nije boravio na drveđu. Ovaj dinosaurus je
najverovatnije vremenom naučio da leti pošto je mahao prednjim udovima. Neki
dinosaurusi su frenetično mahali prednjim udovima naginjući se prema napred
kako bi bili što brži. To se događalo pre nego što su neke vrste dinosausa
evoluirale i dobile krila, pokazalo je istraživanje o razvoju vrsta objavljeno
nedavno u Sjedinjenim Američkim Državama.
Naučnici zato sada sve više pristaju na pomirljivo objašnjenje da je mali
dinosaurus - mesožder, koji je hodao zemljom, verovatno evoluirao u dva pravca:
neki su se popeli na stablo, a drugi su mlatarali udovima na površini tla. I
jedni i drugi vremenom su naučili da lete.
Dnevnik, septembar 2003.
Постови
0 коментара