Kako se pronalazimo, zašto se venčavamo, kada razvodimo: Brak - nekom sreća, nekom mrak
12:53
Partnere privlače osobe iz iste „lige”. Žene su sposobnije od muškaraca da
priznaju intimna osećanja. Muškarci koji obavljaju poslove po kući su
seksipilniji, a nji-hova deca se bolje uklapaju u školi. Seksualna
disfunkcionalnost žena je čest razlog zbog koga se razvode brakovi. Deca
razvedenih roditelja lakše podnose rastavu ako oba roditelja nastave da vode
brigu o njima
Zašto pojedince i pojedinke privlače partneri sa jednim, a ne sa drugačijim
karakte-ristikama, koji će brak biti dugovek, a koji je gubljenje vremena i
novca, kako odnosi među roditeljima utiču na decu? Za odgovorima na ova i
brojna druga pitanja sociolozi i psiholo-zi tragaju već decenijama. Rezultati
najnovijih istraživanja potvrđuju stare pretpostavke, ali i ruše neke od
najukorenjenijih stereotipa.
Priče o tome da žene „love” bogate muževe, a muškarci biraju supruge prema
lepoti, daleko su od istine, sažetak je rezultata najnovijeg istraživanja,
nedavno objavljenom u magazinu „NJu sajentist”. Većina muškaraca i žena drugu
polovicu traži među onima koji su im slični prema prihodima, lepoti i želji za
potomstvom, zaključili su Stefan Emlen sa Uni-verziteta Kornel i Petar Buston
sa Univerziteta Kalifornija u Sjedinjenim Državama. Mnogo je verovatnije da će
privlačne žene tražiti muškarca sličnoga izgleda, nego nekog bogatog, a bogati
muškarci češće traže bogatu, nego lepu ženu.
Istraživači su podelili upitnike među skoro hiljadu muškaraca i žena,
starosti od 18 do 24 godine. Ispitanici su najpre morali da poređaju deset
najpoželjnijih karakteristika kod dugoročnog partnera ili partnerke, a zatim da
ocene sebe u skladu s tim karakteristikama. Analizirajući rezultate, naučnici
su primetili veliku podudarnost između karakteristika oce-njenih kao pozitivnih
i vlastitih posebnosti pojedinca koji je ispunjavao upitnik. Rezultati
istraživanja potvrđuju da ljudi, pre nego što krenu u potragu za partnerom,
procenjuju svoje kvalitete, a zatim traže partnera iz iste „lige". Stoga
će u najdužim i najsrećnijim brakovima biti osobe koje dele iste vrednosti, obrazovanje,
telesni izgled i intelektualne interese.
Veze „sličnih" osoba bolje su jer su stabilnije, misli Emlen. Takva
veza je korisnija jer ljudima treba dugoročni odnos za rađanje većeg broja dece
i obezbeđenje njihovog preži-vljavanja dok ne stasaju. S druge strane, biranjem
partnera s mnogo višim kvalitetima od vlastitih, izlažemo se opasnosti od
prekida veze, jer će njega pre ili posle privući neko s bo-ljim
karakteristikama od naših.
Jedno drugo istraživanje pokazuje da žene mnogo lakše pronalaze srodnu dušu
ne-go muškarci. Ašli Novak sa Univerziteta Adelfi u Garden Sitiju sprovela je
putem interneta anonimno istraživanje na uzorku od 50 mladih, visoko
obrazovanih, zaručenih parova. Is-pitivanje je trebalo da utvrdi koliko žene, a
koliko muškaci osećaju bliskost u vezi, zbog če-ga su partneri odvojeno
popunjavali upitnike.
Rezultati istraživanja, koji su prezentovani na nedavnom godišnjem sastanku
Ame-ričkog društva psihologa, pokazuju da su žene procenile kako u njihovoj
vezi vlada mnogo veća seksualna, duševna i svaka druga bliskost, nego što misle
njihovi partneri. One, ne samo što su bile optimističnije u ocenjivanju
bliskosti, nego su većinom izrazile nadu o ve-likoj bliskosti i nakon venčanja,
dok njihovi verenici u to nisu baš mnogo uvereni.
Na pitanje zašto postoje takve razlike u doživljaju veze i očekivanjima
između muška-raca i žena, naučnice ne znaju pravi odgovor, ali pretpostavljaju
da se žene osećaju sigur-nije u otvorenom pokazivanju osećanja ili tajni jer su
to naučile družeći se s drugim žena-ma. Muškarci su tradicionalno, od najranije
mladosti, učeni da ne budu previše otvoreni prema drugim muškarcima. U jednom
ranijem, sličnom istraživanju, 64 odsto ispitanih uda-tih žena izjavilo je da
su bliske s drugim ženama, dok je samo 11 procenata oženjenih mu-škaraca reklo
da oseća bliskost s drugim muškarcima.
Dobre tate peru suđe
Sam brak će biti čvršći, a deca će rasti bezbrižnije tamo gde muškarci
pomažu u kuć-nim poslovima, rezultat je najnovijeg istraživanja, koje su
sproveli Skot Koltran i Mičel Adams sa Univerziteta Kalifornija. Deca iz
ovakvih brakova će se bolje snalaziti u društvu. Analizom rezultata
istraživanja sprovedenog u na celoj teritoriji SAD, naučnici su otkrili da se
deca školske dobi koja s očevima obavljaju kućne poslove bolje slažu sa
školskim kole-gama i imaju više prijatelja. Štaviše, oni su poslušniji u školi,
te manje deprimirani i povučeni od ostale dece.
- Kad očevi sudeluju u kućnim poslovima, to decu uči saradnji i
demokratskim vred-nostima unutar porodice - kazao je Koltran, koji proučava
promenu uloge očeva u moder-nom društvu.
- Nekad su muževi pretpostavljali da će žena obaviti sve kućne poslove i
odgajati de-cu, ali danas žene rade gotovo jednako mnogo kao i muškarci, pa oni
moraju preuzeti deo odgovornosti za kuću i vaspitaanje potomaka – dodaje
američki naučnik.
Prema rezultatima istraživanja sprovedenog u laboratorijama doktora DŽona
Gotma-na na Univerzitetu Vašington, muškarci koji pomažu u kući, seksualno su
privlačniji part-nerkama. To je, tvrdi Koltran, zato što su žene tada pod
manjim stresom zbog obaveza na poslu i kod kuće, ali i zbog toga što pomoć u
kući doživljavaju kao znak ljubavi i podrške. Iako u takvim porodicama obično
izbijaju svađe oko toga ko će šta uraditi, njihov je odnos ipak bolji od
brakova gde muževi samo gledaju televiziju i piju pivo.
Ovi naučnici su analizirali rezultate studije o razvoju dece sprovedene u
sklopu is-traživanja dinamike prihoda. Studija je obuhvatila 3.563 dece i
njihovih roditelja. Prema re-zultatima tog istraživanja, očevi i dalje
obavljaju manje kućnih poslova od majki, ali sve više samostalno preuzimaju
odgovornost za obaveze poput kupovine namirnica i odvođenja dece u školu. Iako
većina Amerikanaca u kući i dalje ostaju samo pomagači, ipak sve više sudeluju u
svakodnevnim kućnim poslovima poput kuvanja i pospremanja. Uz to, današnji
muškarci češće grle decu i pokazuju emocije nego pre nekoliko decenija.
Ukratko, tvrde is-traživači, barem neki očevi, sve više počinju ličiti na
majke.
Među preostalim rezultatima istraživanja, navodi se da se očevi u proseku
tri sata dnevno bave decom školskog uzrasta, što je velik porast u odnosu na
prethodne decenije. Istovremeno, međusoban odnos očeva i dece ostaje pod
uticajem stare podele muško-žen-skih uloga. Tako, na primer, očevi s decom
provode četiri puta više vremena u sportskim aktivnostima od majki.
Deca pate bez oba roditelja
Međutim, brakovi i propadaju, pa se brojni naučnici utrkuju da odgonetnu
šta je za-jednička karakteristika ovih krahova. Jedno nedavno istraživanje u
Velikoj Britaniji je poka-zalo da je čest razlog rastave seksualna
disfunkcionalnost žena, koja može biti izazvana fizičkim bolestima, dosadom
ili, na primer, lošim izlascima. Ta disfunkcionalnost je neretko i posledica
ponašanja muževa u braku, koji posle dolaska od matičara postaju drugačiji od
onog za šta su se izdavali pre venčanja. Iako nisu uspeli da odgonetnu
misteriju razvoda, naučnici poručuju da brakolomstvo neće sprečiti nikakve
pilule, koje tako velikodušno nu-de farmaceutske kuće na Zapadu. Međusobni
razgovor ili pomoć bračnih savetnika, uz me-njanje navika koje smetaju
partneru, jedino mogu da spreče razlaz. A ako i to nije dovolj-no, onda je
rastava najbolje rešenje za sve.
Ipak, nedavno istraživanje u Americi pokazuje da treba pažljivo razmisliti
o međusob-nom odnosu partnera posle razvoda, posebno o brzi prema deci.
Roditelji i nakon razvoda moraju ostati u njihovoj blizini kako bi im
obezbedili normalan emotivni razvoj. Istraživanje Državnog univerziteta Arizone
pokazuje da je pogrešna politika američkih sudova da rodi-telju, obično majci,
dodeljuju decu.
- Deci je bolje s oba roditelja koja im stvaraju sredinu u kojoj su
okružena ljubavlju - rekao je koautor istraživanja, psiholog Sanford Braver. To
znači da čak i nakon razvoda detetu na raspolaganju treba da budu oba
roditelja. Istraživanje objavljeno u
američkom „Žurnalu porodične psihologije” kaže da razdvajanje od jednog
roditelja pojačava rizik za bolesti uzrokovane stresom, kojima su deca
razvedenih roditelja i inače sklonija. Istraživa-nje je obuhvatilo 602 studenta
razvedenih roditelja među kojima su istraživane različite podgrupe prema tome
da li su se roditelji odselili ili ne.
Dnevnik, jul 2003.
Постови
0 коментара