Devedeset godina od prve borbe ratne avijacije Srbije: Vatreno krštenje nad Skadrom
12:16Naredbom Radomira Putnika, ministra vojnog, 24. decembra 1012. osnovana je Vazduhoplovna komanda. Srbija je sa 12 aviona bila među prvih petnaest zemalja koje su osnovale vojnu avijaciju i prvih pet koje su je upotrebile u ratovanju. Šesti lovački puk 6. aprila 1941. hrabro branio Beograd, oborivši skoro 50 nemačkih aviona.
 |
| Kosta Miletić, prvi komandant vazduhoplovstva |
Čudom su se čudili čobani na Trupalskom polju. Nekakve naprave su se uz
zaglušujuću buku dizale u nebo, izvodeći na njemu svakojake vratolomije. Bilo
je u obližnjem Nišu retkih što su ranije videli putujuće avijatičare iz
inostranstva, koji su od grada do grada sa svojim letelicama prikazivali novu
veštinu. Ali sada, samo nekoliko godina posle prvog leta braće Rajt u Americi,
do neba se vazdigla avijacija Srbije.
Naredbom Radomira Putnika, ministra vojnog, 24. decembra 1912. osnovana je
Vazduhoplovna komanda u Nišu. Devet decenija kasnije, baš na niškom trgu koji
nosi ime proslavljenog vojskovođe, otkrivena je potkraj prošle godine monumentalna
statua mitskog Ikara da svedoči o herojstvu naših letača. Jer, Srbija je bila
jedna od petnaest zemalja koje su najpre osnovale borbenu avijaciju, te među
prvih pet koje su je upotrebile u ratu.
Ideja o osnivanju vazduhoplovstva nastala je deset godina ranije, kada se
sa školovanja u Rusiji vratio kapetan Kosta Miletić. On je tamo, pored drugog,
naučio i da upravlja slobodnim i vezanim balonima. Ovaj potonji komandant
srpske avijacije, predočio je vojnom vrhu važnost vazduhoplovnih snaga u modernom
vojevanju. A u Evropi je tih godina mirisalo na barut, pa je i Srbija počela da
se sprema da još jednom brani slobodu.
Po objavljivanju opšte mobilizacije 30. septembra 1912, u osvit Balkanskih
ratova, šest prvih pilota je primilo naredbu da se sa školovanja u dalekom
Etampu pored Pariza, hitro vrati kući. Bili su to poručnici Jovan Jugović i
Miloš Ilić, potporučnik Živojin Stanković, narednik Mihajlo Petrović, te
podnarednici Miodrag Tomić i Vojislav Novčić. Nije više bilo vremena za obuku,
otadžbina je bila pred ratom! Trebalo je braniti nebo nad Srbijom.
 |
| Jedna od prvih letelica srpskog ratnog vazduhoplovstva |
Vatreno krštenje se dogodilo u martu 1913, prilikom vojevanja srpske i
crnogorske vojske za oslobođenje Skadra od Turaka. Grad na Bojani je posle
vekovne okupacije nakratko bio zauzet, zahvaljujući i srpskoj avijaciji. Tada
je poginuo i prvi naš pilot, Mihajlo
Petrović koji je, inače, prvi i dobio dozvolu za letenje od Međunarodne
vazduhoplovne federacije (FAI) pod brojem 979. Nad Skadrom je ostvaren i pravi
podvig, kada su Živojin Stanković i Miodrag Tomić ostali punih 45 minuta na
visini od 2.200 metara.
Uspehe u balkanskim ratovima, međutim, naši piloti nisu imali kad da
proslave. Odmah je usledio Prvi svetski rat, u kome je prvi borbeni let izveden
već 13. avgusta 1914. Živojin Stanković i Vojislav Novčić su avionom marke
„blero“ izviđali neprijateljske trupe na Savi i Drini tokom Crske bitke.
Međutim, pravu veštinu i lukavstvo pokazao je Miodrag Tomić 27. avgusta iste
godine, kada je izbegao atak austrougarskog pilota poniranjem. Spasio je glavu
i zlatna vrednu letelicu za napadnutu Srbiju.
Pobede na Ceru i Kolubari, prve savezničke u Prvom svetskom ratu, bile su
razlog što je francuska vlada odlučila da, kao pomoć, pošalje Sribji eskadrilu
od 12 aviona „forman“. Ubrzo, naši majstori su po nacrtima artiljeriskog
pukovnika Miodraga Vasića počeli izrađivati avionske bombe. U Požarevcu je
1915. osnovana i prva pilotska škola.
Međutim, znatno jači neprijatelj, koji je udario na Srbiju sa svih strana,
doveo je do albanske golgote srpske vojske i naroda. Takvu sudbinu je doživela
i naša avijacija. Na Krfu je formirana nova Aeroplanska eskadrila, pod komandom
majora Koste Miletića. Maja 1916. piloti se sa tehnikom prebacuju u Mikru pored
Soluna, gde je osnovan Centar srpskog vazduhoplovstva. Njemu je prključeno pet
francusko-srpskih eskadrila, dodeljenih dva meseca ranije na savezničkoj
konferenciji u Parizu.
Domaće vazduhoplovstvo je nastavilo da kuje slavnu povest i posle Prvog
svetskog rata. U zemlji su pravljene letelice u više gradova, a među njima i
čuveni IK-3, koji je bio jedan od najboljih aviona u Drugom svetskom ratu,
ravan nemačkom „Meseršmitu“. Međutim, aprilski slom 1941. učino je da naša
avijacija tek zablista poput najsjanije zvezde padalice. Za razliku od drugih
rodova vojske, koji su se osuli, a cele jedinice predale bez borbe, ratno
vazduhoplovstvo je izvelo više uspešnih akcija.
 |
| Pripadnici 6. Lovačkog puka |
Hrabro su se poneli i branioci naše zemlje tokom nedavnih napada NATO
snaga. Neravnopravni u tehnici, oni su ipak davali sve od sebe da odbrane
otadžbinu. Baš kao što je jedan srpski vojnik još 1914. pogotkom iz puške
oborio prvi neprijateljski avion u svetskim ratovima, naša protivvazdušna
odbrana 1999. je sa neba „skinula“ američko čudo od tehnike – F-117, takozvanog
„nedvidljivog“.
Sadašnji čuvari domaćeg neba imali su na koga da se ugledaju. Jer retka je
tako slavna i tako duga istorija vazduhoplovstva kao što je i veličanstvena i
pozamašna u Srba. Generacije novih letača koje streme u nebo, poručuju ispod
statue Ikara u Nišu da će sačuvati sećanje na prethodnike, ali i odbraniti
njihovu slavu ako bude trebalo.
Gordan Brkić
Dnevnik, mart 2003.
Постови
0 коментара