Katastrofalna predviđanja: „Konji će uvek biti sa nama, automobil je pomodarstvo“
11:39
Sve što je moglo biti izmišljeno je već izmišljeno - saopštio je 1899. godine Čarls Duel
Istorija, zapravo, i nije ništa drugo do skup pojedinaca i njihovih dela
koja su čoveka i njegov život učinili plemenitijim, boljim, komfornijim, dakle
humanijim. U povesti našeg bitisanja su i oni koji su rod čovečiji „zadužili“
svakojakim nedelima, krvlju, ugnjetavanjem, silom i njenom brutalnošću.
Sećamo se, dakle, istorijskih ličnosti sa poštovanjem, divljenjem, ponosom
ili, pak, gnušanjem, osudom, jer su one zauzele mesto na stranicama opšteg
životopisa.
Međutim, zvanična povest gotovo da ne beleži neretke situacije u kojima su
velikani homosapijensa ispali smešni. Nekad su pokolenjima ostavljali „gafove“,
često donosili pogrešne odluke.
Ovaj put, ipak, govorićemo o izjavama koje su ih „proslavile“ zato što su
pogrešno predvidele budućnost. Veliki umovi, vanredni umetnici, pojedinci
koji su stvorili carstva bogatstva, često su loše prognozirali.
„Veoma zanimljivo Viti, drago momče, ali to nikada neće uspeti“ - zaključio
je profesor aeronautike na Kembridžu Frenku Vitlu kada mu je ovaj pokazao
nacrte za mlazni motor.
„Putovanje u svemir je potpuna glupost“ bio je izričit Ričard van der Rajet
Vuli kada je imenovan na mesto počasnog astronauta 1956. Samo nekoliko godina
kasnije, Juri Gagarin je gledao svet „odozgo“.
„Ljudi bi možda mogli da projektuju put na Mesec, kao i da pokušavaju da
elektronski komuniciraju preko ili ispod burnog Atalnskog okeana“ zaključio je
profesor filozofije i astronomije na londonskom koledžu Dionizije Larder u
prvoj polovini 19. veka.
„Energija koja nastaje prilikom rastavljanja atoma je veoma loša. Svako ko
očekuje da transformacijom ovih atoma nastane izvor snage, priča gluposti“,
rekao je Ernest Rutenford pošto je izvršeno rastavljenje atoma.
Predsednik štedionice „Mičigen“ savetovao je 1903. godine advokata Henrija
Forda da ne ulaže u automobilsku industriju: „Konji će uvek biti sa nama, dok
je automobil samo novost i obično pomodarstvo.“
Jedan od braće Vorner, koji su osnovali poznati studio za snimanje filmova,
zapitao se glasno 1927. godine: „Ko bi, kog đavola, hteo da čuje glumce kako
govore?“. Te godine je snimljen prvi zvučni film.
Muzički kritičar Filip Hejl je napisao 1837. godine da „ukoliko se
Betovenova Sedma simfonija na neki način ne skrati, uskoro će ispasti iz
upotrebe“. A za Petu simfoniju poznatog kompozitora muzikolog Ubličev je rekao
da se teško može nazvati muzikom.
Škotski matematičar i predsednik „Kraljevskog društva“ lord Kelvin,
procenio je 1897. da radio nema budućnosti. A Tomas Votson, predsednik čuvene
kompanije „Internešnal biznis mašin“ (IBM) je 1943. procenio da je celom
svetskom tržištu biti potrebno samo „nekih pet kompjutera“.
Vlasnik „Majkrosofta“ Bil Gejts je svojevremeno predvideo da će 640
kilobajta biti dovoljno za svakog korisnika računara.
Sigurno ima još mnogo ovakvih primera. Umesto zaključka, evo još jedne
hrabre konstatacije:
- Sve što je moglo biti izmišljeno je već izmišljeno - saopštio je 1899.
godine Čarls Duel, član komisije za patente Sjedinjenih Američkih Država.
Rokenrol do juna
„Proći će do juna“, zaključio je magazin „Varajeti“ 1955. o fenomenu tek
nastalog rokenrola. „A za turiste koji zaista žele da pobegnu od svega,
Vijetnam je pravo mesto“, pisao je „Njuzvik“ o popularnim destinacijama krajem
šezdesetih godina prošlog veka.
„Daljinska kupovina, iako izvodljiva, doživeće veliki neuspeh jer je
poznato da žene vole da izađu iz kuća, vole da robu dobro opipaju, vole da
imaju mogućnost razmenjivanja mišljenja“, zaključio je „Tajm“ o elektronskoj
kupovini 1966.
„Skoro svi eksperti tvrde da će bakterijske i virusne bolesti virtuelno
nestati do 2000. godine“ zaključio je „Tajm“ 1982. „Sterilnost može biti
nasledna“ pisao je svojevremeno „Pacifik rural njuz“.
„Kompjuteri budućnosti će moći da imaju samo hiljadu vakumskih cevčica i
možda će težiti svega tonu i po“, zaključeno je 1949. u „Popjular mekaniks
magazinu“ u vezi sa razvojem informatike i računarske tehnologije.
„Vozi kamion, baci gitaru“
Direktor producentske kuće DECHA je rekao da mu se ne dopada kaku zvuče
gitarske grupe na izmaku. Bilo je to 1962, pošto je odbijena saradnja sa
anonimnom družinom pod imenom „Bitlsi“.
- Nemaš ti nikakvu budućnost, sinko! Bolje bi ti bilo da se vratiš vožnji
kamiona - savetovao je menadžer „Grand ole oprija“ Džim Deni 1954. Elvisa
Prislija, pošto ga je otpustio posle jednog neuspešnog koncerta.
Na početku karijere bolje nije prošla i „fam-fatal“ 20. veka Merlin Monro.
Emelin Sniveli, direktor agencije za manekene „Blu buk“ joj je preporučio ili
da nađe sekretarski posao, ili da se uda.
Umesto slona, pogibe general
Međutim, dok su ove izjave poznatih skoro zaboravljene, a njima nisu ni
najmanje naškodile, bilo je i onih koji su i glavom platili lošu procenu, dok
su je izgovarali.
- Ne bi mogli pogoditi ni slona na ovolikoj udalj... - rekao je general
Džon Sedžvik dok je izvirivao iza zaklona u Spotsilvanijskoj bici 1864. godine.
I pao smrtno ranjen.
Smak sveta je prošao
Engleska mističarka Šipton je u 16. veku predvidela da će smak sveta
uslediti 1981. Irvin Edmen, profesor filozofije na univerzitetu „Kolumbija“ je
1932. predvideo da će proporcionalni način oporezivanja ukinuti razlike u
bogastvu do 1982. Džon Lengdon Djevis je u „Kratkoj istoriji budućnosti"
1936. napisao da će demokratija zamreti do 1950. Direktor Međunarodnog
monetarnog fonda je 1959. zaključio da je „gotovo sa svetskom inflacijom“.
Jedan nemački profesor je 1914. smatrao da će razmišljanje obrazovanih žena
izazvati samo njihovu ćelavost, a britanski romanopisac Vels je 1901. smatrao
da bi podmornice mogle služiti samo za gušenje posade.
Dnevnik, januar 2003.
Постови
0 коментара