Ribari japanskog broda „Zuio Maru“, bili su zaprepašteni tog 25. aprila 1977. kada su u blizini Novog Zelanda na dubini od 300 metara videli lešinu strašne zveri.- To nije riba, ali ni bilo koji drugi poznati sisar. Najverovatnije je reč o plesiosauru, vrsti morskih reptila za koje se verovalo da su izumrli – rekao je  Jošhinori Imaizumi iz japanskog Naučnog muzeja listu „Asai Šimbun”. „Glupost“, reagovala je naučna javnost, još dok je čudovište bilo udarna tema u svim medijima.

Zoolozi, paleontolozi i stučnjaci za morsku floru i faunu sa svih strana sveta počeli su da saopštavaju razne teorije: to je morski pas, kit, ajkula...Nijedna pretpostavka, međutim, nije bila dovoljna da objasni misteriju zveri duge skoro deset metara i teške 1,8 tona, koja je pregledana, fotografisana, čiji su uzorci tkiva uzeti, a onda telo bačeno nazad u more kako ne bi bila zaražena ulovljena riba.

U središte priče našao se  Michihiko Jano, u to vreme tridesetdevetogodišnji asistent menadžera u firmi „Taijo fišeris“, koji je izmerio i fotografisao strvinu pre što je ona bačena u okean. Kada se vratio u Japan 10. juna 1977, Jano je odmah dao na razvijanje film iz fotoaparata. Iz mraka se pojavila zastrašujuća zver na pet fotografija koje su munjevito obišle svet.

Ubrzo, konsultovani su lokalni naučnici, koji su se saglsili da tako nešto što do sada nije viđeno.- Zaplelo se u ribarsku mrežu. Površina tela je bila meka, glava izrazito debela, ali mala. Pokušao sam da vidim kakvo je unutrašnje tkivo, ali je telo bilo u raspadanju – objasnio je Jono.

Prilikom povlačenja, telo se krunilo kao mladi sir, zbog čega je paluba ostala bela. Zaudaralo je užasno, ali smrad nije podsećao na onaj kakav stvara pokvarena riba, već na kopnene životinje u raspadanju.

Glava je bila duga 45 cantimetara, vrat 1,5 metara, peraja po metar, dok je osnova tela bila duga šest metara. Utvrdio je da su pršljenovi dugi 45 santimetara, a široki 15. Toshio Kasua sa Instituta za okeanološka istraživanja Tokijskog univerziteta je pomenuo da na Antartiku žive južni morski slonovi koji bi se mogli po nekim karakteristikama uporediti sa ovim stvorenjem. Ali oni rastu do 3,5 metara – znači veličina ne odgovara.

Brod "Zuio Maru"

- Postoji jedna stvar koju nikako ne shvatam. U tom području lovimo više od stotinu godina, pa me zbunjuje činjenica da to čudovište do sada niko nije video - bio je iskren Kasua. Profesor Hiroši Ozaki iz japanskog Nacionalnog naučnog muzeja je, s druge strane, zaključio kako je broj kostiju oko vrata suviše mali bi nepoznato biće moglo biti proglašeno morskim dinosaurusom.

- Ako je reptil, treba da liči na plesiosaura. Oni su imali peraje napred i nazad, a vrat im je bio đavolski dug. Ovo stvorenje ima suviše mali broj kostiju vrata - zaključio je OzakiNeki su rekli kako je moguće da je prvobitni plesiosaur evoluiralo tokom 70 miliona godina, dobivši oblik koji čoveku do skoro nije bio poznat.Uz snimke, Jano je uzeo i uzorke tkiva sa jednog od peraja. Pošto se vratio sa puta po Tihom okeanu, izvršene su analize. Korišćen je metod poznat kao jonska razmena, kako bi bila utvrđena amino-kiselinska struktura proteina u vlaknima.

Doktor Shigeru Kimura, biohemičar sa tokijske Više pomorske škole, pronašao je da na svakih hiljadu jedinica amino kiseline u tkivu čudovišta, 40 pripada tipu tarosin. Amino-kiselinska struktura plave ajkule je 44 jedinice tarosina na 1.000 jedinica, što je za Kimuru bila izvanredna sličnost.

- Među ribama, poznato je da jedino ajkula i raža imaju ovaj tip proteina koji se naziva elastoidinom. Kod reptila bi to bilo nemoguće - rekao je Kimura i dodao da takva proteinska struktura ne može poticati ni od tkiva sisara.

Doktor Alvajn Vheler iz londonskog Prirodnjačkog muzeja je zaključio da je leš najverovatnije uginula ajkula.- Veći stručnjaci nego što je japanski ribar su bili prevareni sličnošću ajkule u takvom stanju sa plesiosaursom – tvrdio je Vheler.

Anatomija neobičnog bića

Ipak, on nije imao objašnjenje za neverovatno veće dimenzije čudovišta od svih poznatih ajkula.I neki drugi naučnici su tvrdili da je nepoznato stvorenje ajkula, ignorišući Janov opis kičmenog stuba, odsustvo leđnih peraja i malu veličinu glave.Paleontolog Bobi Schaper iz Američkog muzeja prirodnjačke istorije u Njujorku je izneo još „jednostavniju“ teoriju: kada ajkula vidi leš kita, ona se silno obraduje.

U svojim bahanalijama, toliko izmasakrira telo velikog sisara, da bi mnogi mogli da pomisle kako je reč o čudovištu.

Ubrzo pošto su Kimurini nalazi obišli svet, javio se škotski zoolog Alan Fraser Bruner, okeanoliški stručnjak u edinburškom zološkom vrtu. On je rekao da je svakom zoologu jasno da je reč o morskom lavu, a da su mere koje je Jano saopštio prosto – preterane.

- Čak iako tkiva sadrže iste proteine kao i ajkula, ne može se sa sigurnošću tvrditi da je reč o ajkuli ili bilo kojoj drugoj poznatoj morskoj vrsti. Svi dosadašnji nalazi nisu dovoljni da se odbaci teorija o plesiosauru - kaže profesor Tokio Sjikama, paleontologist na Jokahama univerzitetu.

Sve ove godine, naučnici su ostali pri svojim suprostavljenim teorijama. Oni koji su spremni da veruju u postojanje plesiosaura su ubeđeni u to, dok oni koji odbijaju takvu mogućnost nisu prihvatili postojeće nalaze. Sporenje naučnika je doprinelo da stvorenje pronađeno u oekanu za milione ljudi širom sveta ostane jedna od najvećih morskih tajni

- Iz podataka koje smo prikupili, zaključili smo to što je bilo moguće i ništa više. Jednostavno, moramo prihvatiti da u moru postoji dosta nerazjašnjenih tajni - rekao je Obato.

- Činimo napre da pronađemo ostatke nepoznatog bića. Ali, prema mome iskustvu, čak nismo u stanju da pronađemo mreže koje greškom ispustimo u more, rekao je Jano posle nekoliko meseci od pronalaska čudovišta, kada je njegova kompanija preduzela potragu ptonslaskom odbačenog „tovara“.Istovremeno, najmanje još 12 japanskih, osam južnokorejskih i čak 30 sovjetskih ribarskih brodova je tragalo za ostacima nepoznatog stvorenja.

Nastala je prava pomama za „novozelandskim čudovištem“ u svetu. U prodavnicama su se pojavile igračke sa stilizovanim likom novootkrivenog stvorenja, kompanija čijim je modelom foto aparata Jano napravio fotografije je razvila celu reklamnu kampanju...

Dnevnik, jul 2002.