Trgovina ljudima: Robovi opet putuju svetom

23:19

Američka administracija je 1998. procenila da između 700 hiljada i dva miliona žena i dece biva prodato godišnje u međunarodnom lancu trgovine ljudima. - Tokom šestomesečne akcije u Kini, policija oslobodila 123 hiljade devojaka i dece iz ropstva. - Dečake Bangladeša kupuju na Bliskom istoku jer su zbog male težine idealni jahači u popularnim trkama kamila. - Na Širlanci kupljena deca služe za ratovanje


Niko ne zna koliko ih je tačno. Zvaničnih podataka nema, samo pretpostavke: američke vlasti su 1998. objavile procenu o 700 hiljada do dva miliona žena i dece - žrtava trgovine ljudima godišnje. Savremeno ropstvo je protekle decenije izraslo u surovi fenomen planetarnih razmera. Nema zemlje iz koje ne kreću, kroz koju ne prolaze ili u kojoj ne završavaju ove nesrećnice i nesrećnici. Vladine ili nevladine organizacije pokušavaju da odgonetnu tajnu odlično organizovanog biznisa koji akterima obezbeđuje ogromnu zaradu.

Uprošćeno, logika je sledeća: mlade žene iz siromašnih sredina bivaju na prevaru ili silu uvučene u međunarodni lanac trgovine ljudima, zamenjujući slobodu ropstvom u čeljustima industrije seksa. Još surovije, siromašni roditelji prodaju decu da bi prehranili preostalu. Najviše žrtava trafikinga, kako u svetu nazivaju trgovinu ljudima, je iz država bivšeg socijalističkog bloka, sa Srednjeg i Dalekog istoka,  Afrike, te Južne i Centralne Amerike.

Ukrajinsko ministarstvo unutrašnjih poslova je procenilo 1997. da je tokom devedesetih 400 hiljada Ukrajinki bilo žrtvama trgovine ljudima, a nevladine organizacije tvrde da je taj broj  i veći. Ruska pogranična policija je tokom proteklih nekoliko godina otkrila deset hiljada žena koje su pokušale  da odu u inostranstvo  sa lažnim ispravama, obezbeđenih od strane organizatora trefikinga. U Gruziji, turski konzulati godišnje izdaju oko 39 hiljada viza, od čega 32.000 ženama. Za pretpostaviti je da veliki broj njih postaju prostitutke.

Iz Rumunije, naročito Moldavije i pribaltičkih zemljama, Mađarske, Češke, Poljske i sa Balkana, neprestano bivaju regrutovane nove devojke. Većina od njih želi da se domogne Zapadne Evrope. U Italiji pretpostavljaju da godišnje u ovu zemlju ilegalno dođe do 30 hiljada žena, od čega do 20 odsto kao žrtve trgovine ljudima. Procene o bruju modernih robinja su slične i u ostalim zemljama Evropske unije.

Deca prose i ratuju

Na Dalekom Istoku brojke su, takođe, poražavajuće: kineska policija je u šestomesečnoj kampanji 2000. godine oslobodila 123 hiljade žena i dece iz ropskog položaja. Tokom prethodne dve decenije, više od 200 hiljada žena i dece iz Bangladeša postalo je žrtvama trafikinga na području Srednjeg istoka. Za deset godina, dodatnih 200 hiljada nesrećnika je završilo Pakistanu. Na hiljade dece iz ove zemlje je preprodato, većinom na Bliski Istok. Između ostalog, oni su tamo na ceni zbog male težine, što ih čini idealnim jahačima u popularnim trkama kamila.

Na Šri Lanki, više od sto hiljada dece je u ropskom položaju. Prose, rade teške poslove, ili  nasilno mobilisani učestvuju u surovom ratu koji godinama besni na ovom ostrvu-državi. Osim što su radna snaga u tajnim pogonima i na plantažama, deca iz Azije često rade kao posluga u javnim kućama, daleko od svojih porodica i rodnog kraja. Najviše žrtava trefikinga sa ovog kontinenta je iz najsiromašnijih zemalja,  kakve su Bangladeš, Nepal, Pakistan, Kambodža, Vijetnam…

Ni u Africi nije drugačije. Žarišta trgovine ljudima su Nigerija, najmnogoljudnija zemlja crnog kontinenta, Gana, Mali, Etiopija, Benin.Afrikanke odlaze na Bliski istok, Zapadnu Evropu, Sjedinjene Američke Države. Žene iz Nigerije i Gane najčešće završavaju kao prostitutke i slabo plaćene poslužavke u Italiji, Holandiji, Belgiji, Sjedinjenim Državama.Etiopljanke odlaze na Bliski istok. Godine 1999. procenjeno je da 20.000 žena iz ove zemlje radi u Libanu, a desetine hiljada drugih po zemljama Persijskog zaliva.

Vraćaju se leševi

Osim u lancu prostitucije, angažovane su kao kućne pomoćnice. „Vlasnici“ ih često seksualno i na druge načine zlostavljaju i redovno ponižavaju.Između 1997. i 1999. u Etiopiju je poslato 67 tela nastradalih žena na Bliskom istoku.Trgovina ljudima je razvijena i u Južnoj i Centralnoj Americi. Svakog dana iz nemirne Kolumbije, po deset devojaka postaje žrtvom trafikinga.Procenjeno je da više od pola miliona žena i dece iz ove zemlje  trenutno služi u ropskom ili poluropskom polužaju u državama Centralne i Severne Amerike.Ovako šokantne činjenice su razlog za sve češće zgranute pozive predstavnika vladinih i nevladinih ustanova na internacionalnu akciju.Međutim, trgovina ljudima je odlično organizovana zato što obezbeđuje veliku zaradu akterima. Trgovci ljudima ne poznaju granice, međusobnu nacionalnu ili rasnu netrprljivost. Oni su braća po poslu!S druge strane, tromi državni aparati još nisu spremni da se uhvate u koštac sa modernom pošašću. Za sada, političari drže zapaljive govore, eksperti pokazuju statisti-čke podatkeA robova sve više!

Erotika, ezgotika
Nova praksa trgovaca ljudima je slanje atraktivnih devojaka iz zemalja porekla na sasvim suprotne krajeve planete. Tamo su one drugačije od lokalnih cura, što ih čini egzotičnim, poželjnijim. Naravno, i skupljim. Nekoliko Moldavki je izbavljeno iz Mongolije, plavokose i plavooke Mađarice su poželjne u Meksiku. Peruanke su stigle čak do Kambodže, a crnkinje su u modi među Kinezima.

Balkan - crna rupa

U analizama međunarodnih organizacija, Balkan je tretiran kao  područje porekla žrtava trgovine ljudima, tranzitno poručje za njihov prolazak ka Zapadu i krejnje odredište.Prednjači Albanija, u kojoj istovremeno regrutuju domaće devojke i dovode one iz daleka, od kojih neke ostaju, da druge nastavljaju dalje. Osim Albanije, Kosovo i Metohija, Makedonija i Bosna i Hercegovina su smatrani žarištima trgovine ljudima.Makedonija, KiM i BiH su često odredište devojaka iz Rumunije i Moldavije, koje u brojnim bordelima ugošćavaju domaće momke, ali i dobre platiše iz međunarodnih organizacija. U Grčku i kroz nju dolaze i prolaze devojke iz Rusije i Ukrajine, koje trafikanti pokušavaju dobro da prodaju lokalnim ugostiteljima ili da prebace u druge zemlje Evropske unije.Srbija, Crna Gora, Hrvatska i Slovenija su tretirane uglavnom kao tranzitna područja, kroz koja devojke sa Istoka prolaze ka drugim balkanskim područjima ili Evropskoj uniji.

Ilegalna migracija ljudi sve veća usled produbljivanja jaza između bogatih i siromašnih
Neizvesno putovanje u lepši život

Svake godine milioni emigranata iz siromašnih sredina pokušavaju da se domognu bogatog Zapada. - U pograničnom pojasu Sjedinjenih Država živi više od pet miliona ilegalnih imigranata. - U Turskoj policija godišnje otkrije 150 hiljada švercovanih ljudi, na tajnom putu do Evropske Unije


Mustafa nije mogao drugačije. Porodica brojna, nemaština potpuna. Da je ostao kod kuće, u ratnom Avganistanu, neka od frakcija bi ga nasilno mobilisala. Zato je otac odlučio: neka ide!Prodali su deo imanja kako bi skupili osam hiljada američkih dolara, koliko su tražili organizatori Mustafinog putovanja. Godine 1998, tada petanaestogodišnji dečak, poveden je u neizvesnost. Posle ilegalnog prelaska brojnih granica, došao je do Češke, na prag ostvarenja sna, njegovog i porodice mu.

„Još jedan prelazak i Evropska unija – raj zemaljski“, mislio je Mustafa. A onda, krijumčari su opet tražili novac kojeg nije bilo. Od tada, raste ovaj nesrećni Avganistanac u češkom kampu za ilegalne imigrante. Ne može napred do snova, neće nazad u krhko primirje koje je nedavno proglašeno u otadžbini. Krijumčarenje ljudi i ilegalna imigracija, izrasla je zadnjih decenija u međunarodni problem prvog reda. Sve izraženiji jaz između bogatih i siromašnih sredina svakodnevno generiše nove putnike skromnih prtljaga, koji bi da memljive favele i zabiti Istoka, zamene svetlima zapadnih velegrada.

Međunarodne organizacije, već godinama proučavaju krijumčarenje ljudi. Niko ne zna tačan broj ilegalnih imigranata, ali se svi slažu da ih je milione svake godine. Sa juga na sever, od istoka na zapad – to su putevi ovih nesrećnika, od kojih samo manji deo stigne do cilja. Najviše ih stremi ka Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji. Krajem devedesetih je procenjeno da u južnim delovima SAD živi pet miliona ilegalnih useljenika, kojima se godišnje pridružuje desetine hiljada novih, uglavnom iz zemalja Latinske Amerike.

Evropska unija, takođe, svake godine postane dom hiljada ilegalnih imigranata iz bivših socijalističkih zemalja,  Bliskog, Srednjeg i Dalekog Istoka, te Afrike. Međutim, najviše je onih koji ne stignu do krajnjeg odredišta. U Turskoj, policija godišnje otkrije 150 hiljada ilegalnih putnika koji kroz ovu zemlju prolaze ka zapadu Evrope. Većinom bivaju vraćeni u svoje države, a deo ostane u Turskoj sa nadom da će započeti put jednom ipak biti završen dolaskom u Evropsku uniju. U Rusiji, Ukrajini, zemljama Balkana i Srednje Evrope, vlasti svakodnevno otkrivaju falsifikovane vize za ulazak u EU. Na drumovima koji vode na Zapad, neprestano „padaju“ putnici, sakriveni među robom u kamionima i vozovima.Pa ipak, ilegalni migranti ne odustaju. Šta više, sve su brojniji.

U EU i SAD najavljuju nove metode borbe
„T“-vize za žrtve trgovine ljudima

S kraja devedesetih do danas je održano više internacionalnih i regionalnih skupova čiji su učesnici razmatrali načine za sprečavanje ilegalne migracije i trgovine ljudima. Kako je reč o planetarnim pojavama, svi se slažu da će biti efikasna samo zajednička akcija siromašnih i bogatih zemalja. Međutim, u Evropskoj uniji  i Sjedinjenim Američkim Državama razmišljaju pre svega o internim modelima za suzbijanje ilegalne imigracije i trafikinga.

U Evropskoj uniji najavljuju da će osmisliti program o legalnom prijemu na privremeni rad useljenika iz siromašnih zemalja izvan EU. Već 2020. petnaestočlana družina će se suočiti sa manjkom visokokvalifikovane radne snage, pa već sada postoji potreba za obrazovanim kadrovima izvan EU.

Međutim, to ne bi rešilo problem ilegalne imigracije, pošto je veliki broj neprijavljenih useljenika slabo obrazovan. Zato, smatraju stručnjaci, treba dozvoliti legalan ulazak inženjerima, ali i beračima tulipana. U cilju što efikasnije borbe protiv ilegalne imigracije, zemlje EU bi uskoro mogle da oforme zajedničku pograničnu policiju, odlično opremljenu službu koja bi čuvala spoljne granice Unije.

U Sjedinjenim Američkim Državama najavljuju izdavanje „T“-viza, koje bi bile izdavane žrtvama trgovine ljudima. U zamenu za svedočenje protiv organizatora ovog posla, žrtve bi dobile mogućnost legalnog boravka u SAD. Slične ideje postoje i u EU.

Sve više, sve češće ilegalne imigracije

1980. 1990. - milioni osoba sa Dalekog i Srednjeg Istoka ilegalno imigrirali u SAD i zapadnoevropske zemlje
1991. - 1995. - od dva miliona raseljenih ljudi iz SFRJ, veli-ki broj ilegalno imigrirao u razvijene zemlje Zapada
1997. - 1998. - desetine hiljada stanovnika Albanije posle oružanih nemira brodovima otplovilo za Italiju
1998. 1999. - stotine hiljada ilegalnih emigranata usled velike privredne krize u zemljama jugoistočne Azijejun
2000. - 58 Kineza ugušeno u kamionu sa paradaizom u bri-tanskoj luci Dover. Do Evrope došli preko Beogradamart
2001. - nekoliko ilegalnih imigranata iz Azije strada-lo u minskim poljima na tursko-grčkoj graniciapril
2001. - UMNIK na prištinskom aerodrumu otkrio 120 ilegalnih imigranata sa falsifikovanim dokumentimamaj
2001. - uhapšen beogradski taksista, optužen da je pokušao da prokrijumčari više stranaca kroz Srbiju

Dnevnik, maj 2002.

Share This Story

Tags:

You Might Also Like

0 коментара