Ko je i zašto izgradio Stonhendž: Prsten od kamena
23:50Pre pet hiljada godina, u južnoj Engleskoj je počela gradnja kompleksa od stenja čija svrha nije odgonetnuta do sadašnjosti. – Dva milenijuma pre nego što su Rimljani osvojili Britaniju, neznani graditelji su dovukli stenje teško po pet tona sa udaljenosti od 380 kilometara. – Stonhendž bio u vlastništvu veleposednika koji ga je 1918. poklonio narodu
Tri kilometra
zapadno od gradića Amesbura u južnoj Engleskoj, ka nebu strče kamene gromade
Stonhendža, svojevrsni vojnici-čuvari vremena koji privlače milione ljudi iz
celog sveta.
Nedavna ispitivanja
radio-karbonskim metodom, otkrila su da je gradnja započeta pre pet hiljada
godina. To je vreme razvoja značajnih civilizacija na Bliskom i Dalekom Istoku,
te sredozemnom priobalju Afrike.
Istorija, međutim,
ne poznaje kulturnog čoveka sa severa Evrope iz tog perioda. Zdanje na Salzburškoj
poljani je, stoga, nedokučiva misterija, čak i za savremeno doba u kome raspolažemo
svakojakim znanjima i napravama.
Ko je napravio
Stonhendž? Pouzdanog odgovora nema. Zašto? Različite teorije su nastale maštanjem
generacija, ali ni jedna nema potporu empirijskih dokaza.
Između 3100. i
2900. godine pre nove ere, trajala je prva faza gradnje. Izrađen je kružni
kanal sa nasipom. Istraživač Džon Aubri je 1666. otkrio da je najpre bilo
iskopano 56 rupa za koje naučnici pretpostavljaju da su služile uzemljenju isto
toliko uspravljenih drvenih greda.
Radnici su
najverovatnije kopali rukama, te uz pomoć volovskih kostiju - lopatica i
jelenskog rogovlja. Ispitivanjem je utvrđeno da su ove kosti stare 50 stoleća.
Između 2900. i
2400. godine pre Hrista u središnjem delu kruga, podignuta je konstrukcija od
drveta. Aubrijeve rupe tokom tog perioda nisu služile kao ležišta drvenih
stubova.
U nekim od njih
su nađeni ostaci pepela, pa je rasprostranjeno mišljenje kako su korišćene za
kremiranje. Međutim, pouzdanih nalaza o veličini, obliku i nameni rupa iz tog
perioda nema
Tokom treće faze
gradnje, koja je potrajala do 1600. godine pre nove ere, upptrebljeni su kameni
blokovi, čija je čvrstoća i monumentalnost očuvala zdanje do sadašnjosti.
Generacije graditelja su tek menjale raspored stena i donosile nove unutar
kruga opasanog šancom.
Najpre su dovežene
gromade od plavičastog kamena sa planina u južnom Velsu, udaljenih 380
kilometara. Dve hiljade godina pre nego što će Rimljani kročiti na britansko
tlo, dakle oko 2100, neznani neimari su napravili građevinski podvig vredan
beskonačnog divljenja.
 |
| Jedna od rekonstrukcija kako je možda Stounhedž izgledao |
Posle prvobitne
posvećenosti u periodu kamene izgradnje, došlo je do potpunog odustajanja od
radova. Međutim, ne zadugo. Šta više, naslednici gradilišta su se potrudili da
izgrade veće, sadržajnije i lepše zdanje.
Stene od plavičastog
kamena su izvađene iz ležišta, a na njihovo mesto su stavljeni još veći
blokovi, doneseni iz kamenoloma udaljenog tridesetak kilometara. Oblokovali su
ih udarcima kamenih kugli, koje bejahu preteče alata potonjih kamenorezaca.
Nije sigurno kako
su uspravljene ove gromade, neke teške i do 45 tona, a još je intrigantnija
dilema o načinu podizanja kamenih greda na stubove. Graditelji su, sigurno je,
osim mišića koristili napredne tehnike.
Krajnji oblik,
kompleks je dobio potkraj treće faze gradnje. Unutar stometarske kružnice omeđene
kanalom, nalazi se krug od kamenih stubova prečnika 33 metra. Visoki su oko šest
metara, široki dva, a debeli jedan metar. Ceo krug je bio natkriven neprekidnim
prstenom kamenih greda.
Unutar kružne
kontrukcije, nalaze se manji blokovi plavičastog kamena, aranžirani u obliku konjske
potkovice. Unutar ove je još jedna potkova sa pet natkrivenih prolaza, načinjenih
od tri kamene gromade, zvane trilitonsi.
Za šta je hiljadama
godina pre Hrista trebao ovakav objekat, koji do dana današnjeg zadivljuje i
intrigira milione posetilaca iz svih krajeva sveta? Ko su oni što bejahu kadri
da načine ovakav graditeljski podvig?
Među
pretpostavkama su najrasprostranjenije one o svetilištu ili opservatoriji. Ili,
oboma istovremeno. Neki misle da je Stonhendž delo vanzemaljske civilizacije.
Oni što veruju u Atlantidu, tvrde da su Atlantiđani gradili na Salzburškoj poljani.
Mnogi špekulišu,
ali niko ne dokazuje! Kako vreme odmiče, teorija biva više i više. Sve brojniji
su i turisti, koji dolaze, odlaze i vraćaju se. Ulaskom u kameni hram, neznajući
možda ispunjavaju svrhu postojanja ovog mesta, klanjajući se onome ko je odlučio
da Stonhendža bude.
Dnevnik, maj 2002.
Čekićem po istoriji
Izgled kakav je
Stonhendž dobio posle treće faze gradnje, održan je skoro neizmenjenim do sadašnjosti.
Od 30 stubova, 17 ih je i dalje uspravno, dok ostali nisu odoleli gravitaciji.
Neki su neslavno završili u zidovima i putevima okolnih farmi.
Jer, nisu uvek
mislili da ovaj spomenik treba ostaviti dolazećim naraštajima. Ne tako davno,
kod kovača u Amesburu je bilo moguće iznajmiti čekić, kojim su „zaljubljenici“
lomili stenje radi originalnih suvenira.
Gest vredan poštovanja
učinio je lokalni posednik Sesil Čab, koji je deo imanja sa Stonhendžom zaveštao
narodu. Od tada, o njemu brine britanska država uz pomoć ustanove „Englesko
nasleđe“.
Постови
0 коментара