Nekoliko dobrovoljnih davalaca krvi obratilo se te 1992 . novosadskom Crvenom krstu, Zavodu za transfuziju, gradskim ocima sa molbom da za njihovog prijatelja, takođe davaoca, obezbede dva metra kubna ogrevnog drveta. Kako su svi ostali "gluvi" dok je zima stezala, davaoci su se organizovali i skupili pare za koje je kupljen ogrev.

Ovu priču nam je ispričao Miodrag Đurić, jedan od aktera, kao ilustraciju kako se rodila ideja za formiranje Kluba 100 - jedinog samostalnog udruženja dobrovoljnih davalaca krvi u svetu.

Te 1992., prve sankcijske godine, dok je rat besneo Balkanom, novosadski davaoci krvi su odlučili da se organizuju. Tada nisu ni slutili da će trenutak formalnog osnivanja čekati punih pet godina: 1997. registrovani su kao samostalna humanitarna sekcija pri Ekološkom pokretu grada Novog Sada.

Više od stotinu bočica krvi dalo je 26 muškaraca u Novom Sadu, zbog čega su svi automatski postali članovi Kluba 100. Žene: 28 njih je dalo više od 50 flašica i tako obezbedilo sebi članstvo u ovoj jedinstvenoj organizaciji.

U petak, 10. decembra, njih tridestak se okupilo u Zavodu za transfuziju da bi dali krv u okviru Drugog memorijala Milana Kolarskog. Kolektivno darovanje dragocene trečnosti već drugi put priređuju na dan osnivanja u znak na sećanja na jednog od glavnih inicijatora i prvog predsednika Kluba.

- Uvek ima ljudi u nevolji. Svaki put kada dajem krv pomislim kako to može omogućiti da nekoj deci prežive roditelji, da roditelji spasu svoje potomke. Četiri puta godišnje dajem dragocenu tečnost od 1969. Davaću još malo, pošto uskoro navršavam 65 godina, što je granica posle koje nije preporučljivo darovanje 

- kaže Karlo Lekocki, koji je do sada bio darovalac 104 puta.

Četrdesetšestogodišnja Zora Kusli je od 1974. krva darovala 55 puta. Prvi put je dala za člana porodice, kada je shvatila kako je teško u ličnoj nesreći kada nema nikog ko svojom krvlju može da pomogne. Kaže da će davati dok bude mogla, kao i da ni dalje neće koristiti slobodne dane koji joj kao darovaocu krvi pripadaju.

- Kada bi mi došli na vlast, mnogi bi ostali bez posla, ovde u Zavodu i u Crvenom krstu i gradskim strukturama, pošto godinama ništa nisu učinili za ove ljude. Za sve ove godine, niko ne vodi računa o njima, nisu dobili besplatne karte za gradski prevoz, besplatne ulaznice za gradsku plažu - Štrand. To je sramota - kaže predsednik Ekološkog pokreta grada Novog Sada Nikola Aleksić, inače gradski odbornik ispred 

Zelene stranke.

Kao davalac krvne grupe RH 0, on u Zavod odlazi kada je to najnužnije. Ipak, u petak je došao da podrži akciju Kluba 100, koji već dve godine funkcioniše kao sekcija Ekološkog pokreta.

- Tražili smo savet od stručnjaka kako da se organizujemo. Svi su nam preporučivali da osnujemo udruženje građana, za šta je potrebno napraviti statut, održavati izborne skupštine, prijavljivati prihode. Pošto smo samo hteli da se družimo i da pomažemo jedni drugima, to nam se činilo komplikovanim, pa smo se obratili već registrovanim udruženjima sa molbom da nas prime kao ogranak. Na naše zaprepašćenje, svi su tražili da im damo procenat od dobiti, neshvatajući da nikad ništa nismo dobili ni od koga. Na kraju, kada smo otišli do Ekološkog pokrata, bezuslovno smo dobili sve uslove da funkcionišemo - kaže Miodrag Đurić.

Milija Barjaktarević, koji je 20. avgusta 1965. krv dao postradalima u saobraćajnoj nesreći, i to ponovio 176 puta, smatra da je Klub 100 izuzetna prilika da se humani ljudi međusobno upoznaju i druže. Odlučio je da uskoro sa svojom suprugom obavi i crkveno venčanje među priljateljima iz Kluba, koji su nedavno prisustovali krštenju jedne članice. Kao velika familija koju, bukvalno, spaja krv, ovi ljudi su pronašli sami način kako da održavaju međusobna prijateljsva, kada ih se već niko od nadležnih nije setio.

Danas, decembar 1999.