Željo Želev, nekadašnji predsednik Bugarske, danas je na čelu fondacije koja nosi njegovo ime. Po struci filozof, bio je jedan od najuticajnijih disidenata tokom vladavine komunističkog režima u njegovoj zemlji. Kao i u drugim balkanskim državama, politička karijera donela mu je vatrene pristalice koji ga smatraju slavnim rušiocem komunizama i ljute protivnike, kojima je njegova vladavina sinonim za bolni period tranzicije i odsustvo socijalne sigurnosti, koja je isčezla sa nestankom starog poretka.

Poslednjih meseci, Želev je bugarskoj i međunarodnoj javnosti ponudio ideju Balkanskog političkog kluba, koji bi trebalo da se bori za intezivnu regionalnu saradnju. Stvaranje svojevrsne Balkanske unije, ili bar približavanje integrativnim procesima na ostatku kontinenta, ideje su koje privlače mnoge ličnosti iz javnog života balkanskih zemalja, Želev je ostvario uspešan kontakt sa Demirelom iz Turske, Papandreuom iz Grčke, Tupurkovskim iz Makedonije, Ilijeskuom iz Rumunije, Berišom iz Albanije...

U našoj zemlji, za sagovornike je potražio Vesnu Pešić, doskorašnju predsednicu Građanskog saveza Srbije i Dragoslava Avramovića, nekada guvernera Narodne banke Jugoslavije, a sada kandidata za premijera ekspertske vlade Savaza za promene. Želev je kontaktirao i sa liderima kosovskih Albanaca Ibrahimom Rugovom i Ademom Demaćijem i tvrdi da je kod svih sagovornika u Saveznoj Republci Jugoslaviji ideja o Balkanskom političkom klubu naišla na dobar prijem.

Tračak nade da bi Balkan ubuduće mogao produkovati "kvalitetniju" istoriju od dosadašnje - burne i bolne, ili prolazna ideja koja neće pustiti dovoljno čvrsto korenje na brdovitom poluostrvu? U svakom slučaju, povod za razgovor sa Željom Želevim, koga smo sreli na međunarodnoj konferenciji "Nacionalizam i mir na Balkanu", nedavno održanoj u Blagoevgradu, na jugozapadu Bugarske.

Da li je ideja koju zastupate preslikan model postojećih rešenja u Evropi i svetu? Zapravo, koliko je autentična i, naročito, da li je izvodljiva?

- Ideja o Balkanskom političkom klubu nastala je spontano, kao jedan od mogućih odgovora složenim i krupnim problemima Balkana. To je nešto što samo podseća na Rimski klub, ali je sasvim različito od njega, zato što su postavljeni zadaci potpuno drugačiji. Klub bi se prvenstveno bavio regionalnim problemima Balkana, i ako to bude realizovano kako zamišljamo, postoje šanse da on postane generator novih političkih tendencija za poluostrvo na kome živimo. To smatram jednom od njegovih važnih uloga.

Funkcija kluba bila bi i da bude lobi za ambiciozne poduhvate i za rešavanje velikih problema Balkana. Na prvom mestu je, razume se, lobiranje kod evropskih institucija, u Evropskoj uniji, Evropskoj banci za obnovu i rezvoj, ali i svetskim organizacijama, poput Svetske banke ili Međunarodnog monetarnog fonda.

Kakav bi bio odnos BPK prema Paktu za stabilnost jugoistočne Evrope?

- Pakt za stabilnost jugoistične Evrope je tek jedan ram, opšti okvir. Ta ideja za sada ne sadrži konkretne pojedinosti ili inicijative, koje treba da ispune taj opšti okvir. Balkanski politički klub bi pokušao da ugradi inicijative u Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope, koje bi bile odgovor na specifične probleme Balkana. Znači, ideja o Balkanskom političkom klubu i Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope nisu suprostavljeni, jer Klub bi podržao sve projekte kojima je cilj prevazilaženje problema Balkana.

Šta će biti najveće prepreke na putu do ostvarenja ideje o Balkanskom političkom klubu?

- To je jedna perspektivna ideja ali, ne i originalna u samoj suštini. Njena realizacija je pokušana u novijoj istoriji već nekoliko puta, ali su rezultati izostali pošto nije bilo neophodne ekonomske baze. Setimo se inicijativa između svetkih ratova i onih s početka devedesetih, kada se pokazalo da ambiciozni projekti ne vrede ako nema ekonomske, materijalne baze. Zato treba da se krene sa rešavanjem najtežih materijalnih problema.

A istorija, u kojoj su zabeleženi mnogobrojni sukobi i gotovo nikakva saradnja? Šta s podozrenjem koje postoji između naroda Balkana?

- Neobično važna, po mom mišljenju, jesu i pitanja komunikacije. Time, treba da počnemo, kako bismo vremenom bili u mogućnosti da pospešiimo procese trgovine, kulturne razmene, političke komunikacije. Izgradimo puteve, skinimo granice i međusobno upoznavanje i saradnja će krenuti sami po sebi. U takvoj situaciji, stanovnici balkanskih zemalja će živeti srećnije, bogatije i sigurnije, rasterećeni od podozrenja i stereotipa.

U nekim zemljama regiona vladaju nacionalisti, a u ostalim su u usponu? Kako ćete njima objasniti da Balkan podjednako pripada svim Balkancima?

- Mislim da, ako izgradimo komunikacije i granice počnu da se skidaju između balkanskih zemalja, nacionalizam će opasti, a nacionalistička nastojanja će postepeno nestati. Nacionalisti propagiraju izolacionizam, jer se jedino u njemu snalaze. Izolacija i izolacionizam je najbolje određenje za nacionalizam, koji neće imati šanse ako uspostavimo dobru saradnju među državama i narodima regiona i ako stvorimo pretpostavke za zajednički ekonomski i svaki drugi razvoj.

Kako zamišljate da bi to funkcionisalo?

- Pretpostavimo da ste vi biznismen iz Srbije, a da sam ja biznsmen iz Bugarske i da svaki dan komuniciramo. U situaciji kada, usled intezivne komunikacije i dobrih poslovnih veza,  vi znate moje poslove, ja znam vaše, ne može da dođe nekakav nacionalistički spekulant i da kaže:"Ha, bre, Srbi se spremaju za rat!" Taj nešto loše misli, dok su meni važniji uspešni poslovi nego li ratovanje sa Srbima. Valjda i vi mislite tako!

Danas, 23. oktobar 1999.

Kontaktni sa Vesnom Pešić i Dragoslavom Avramovićem

Koga biste hteli da vidite u BPK i kada je moguće očekivati njegovo istupanje na ustalasanu scenu Balkana?

 - Verujem da ovakva ideja može da angažuje pojedince iz balkanskih zemalja sa političkim i moralnim autoritetom. Konkretno u Srbiji uspostavio sam komunikaciju sa Vesnom Pešić, koja je dala svoju saglasnost i sa Dragoslavom Avramovićem. Razgovori o Balkanskom političkom klubu mogu se ocenti inicijalnim za početak ostvarenja jedne važne ideje za koju je potrebno dosta energije i novca pri čemu, na žalost, ovo drugo nemamo. Zato je neizvesno kada će Klub početi da sprovodi ono za šta se zalažemo.