"Velika zemlja, izazvala je povećanja bančinih poslova, pa prema tome i povećanje bančinih prostorija i uvođenje novih poslova. Da bi se tim potrebama odgovorilo, a naročito u cilju emancipacije zemlje od inostranstva i stvaranju nacionalnih ustanova za narodnu odbranu, bi odlučeno da se osnuje fabrika za izradu novčanica u samoj zemlji." To je zapisano kaligrafskom ćirilicom u osnivačoj povelji Zavoda za izradu novčanica na dan "svetlog praznika Rođenja Bogorodice 21. septembra godine hiljadu devet stotina dvadeset sedme, kada bi položen osnovni kamen temeljac fabrike za izradu novčanica Narodne banke Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca."

Sedamdeset i dve godine posle početka izgradnje i tačno sedamdeset godina od štampanja prve banknote, Zavod za izradu novčanica na Topčideru danas izgleda kao Diznilend u srcu Beograda. Zapravo, moglo bi se reći kako je to jedna velika apoteka, smeštena na nekoliko hektara. Sveže ofarbane zgrade, pažljivo odnegovana engleska trava na srpskoj zemlji i raznovrsno rastinje, spolja ostavljaju utisak vrhunske industrijske arhikteture. A da su oni koji decenijama prave pare, znali da ih i upotrebe, naročito je vidljivo u unutrašnjosti.

Košava je nosila sve pred sobom napolju, pri temperaturi od četiri stepena Celzijusova, dok su radnici iz kovnice novca, za vreme pauze, sedeli u majicama kratkih rukava na klupama u hodniku od nekoliko desetina metara, celom dužinom prekrivenim staklom. Egzotične biljke sa svih meridijana, uživale su zajedno sa kovničarima u mediterenskoj temperaturi tog popodneva, koja je stizala od velikih bešumnih kalorifera sa krova. Vetar i hladnoća kao da su morili stanovnike neke druge planete.

Od 130 nivčanica, koliko ih je bilo za tri Jugoslavije, 107 je štampano u Zavodu na Topčideru. Prva beše banknota od 10 dinara "stalnog drugog izdanja, tip 1", s nazivom eminenta "Narodna banka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca" i datumom izdanja "26. maj 1926.". Zapravo, štampanje te novčanice započelo je 1927. u Banci Francuske, a u Zavodu je posao samo završen. Prve novčanice, u potpunosti izrađene u Zavodu, bile su one od 10 dinara "stalnog drugog izdanja, tip 2", i od 100 dinara "stalnog prvog izdanja, tip 2", s nazivom eminenta "Narodna banka Kraljevine Jugoslavije" i datumom izdanja "1. decembar 1929.

" Samo nekoliko prvih od 22 novčanice Kraljevine, izrađene su u štampariji Banke Francuske i Banknotne kompanije iz Njujorka. Prve banknote socijalističe Jugoslavije, stigle su 1944. iz Državne banke Sovjetkog Saveza. Sve ostale od 67 izdatih novčanica socijalističke Jugoslavije, kao i 41 jedna banknota za sedam godina postojanja Savezne Republike Jugoslavije, štampane su u topčiderskom Zavodu.

 "Tum, tum, tum..." čulo se podmuklo brujanje iz velike zelene mašine, na čijem kraju su se, u ogromnoj posudi, gomilale hiljade novčića od pedeset para, koji su bili topli poput peciva. Njima je sledilo ubrzano "hlađenje" prolaskom kroz mašine za sortiranje i pakovanje. Sve u svemu, za tili čas, od okruglih komadića bezličnog metala, čudom tehnike na traku su ispadale hermetički zatvorene kese, pune pedesetparki, pri čemu je svaka kesa težila tačno 413 grama.

Kovanje novca je počelo krajem tridesetih, kada je izrađena zgrada za te potrebe u delu Zavoda, smeštenom u pravcu Hipodruma. Centralno zdanje, koje dominira kompleksom, zapravo je mesto gde se izrađuju vredniji apoeni, papirne novčanice. Postoje samo još dva bar tako luksuzno sređena mermerna hola u svetu; u štamparijama novca u Francuskoj i Alžiru. Stepeništem se stiže do prvog sprata, gde se nalazi srce fabrike, mašine koje godinama vedre i oblače našim monetarnim prilikama. Prvobitna osnovna tehnologija izrade novčanica, bila je četverobojna visoka štampa, a za manje apoene je korišćena ofset tehnika.

Zavod je 1953. nabavio mašine za trobojnu duboku štampu, a 1970. one za petobojno štampanje. Tri godine kasnije, 1973. kupljene su mašine za trobojnu linijsku duboku štampu sa četiri ploče, a 1985. nabavljeni su uređaji za štampu i doradu nočvčanica. Uz pomoć njih, i uz upotrebu računara, danas se podloga štampa u višebojnoj ofset tehnici, a glavni motivi u višebojnoj linijskoj dubokoj štampi. Veliki tamni najloni prekrivaju mašine, duge nekoliko desetina metara.

U Zavodu tvrde da one nisu štampale novac veće mesecima i da ih uključuju jedino ponedeljkom, kako bi ulje u mašinama bilo "razbijeno". Iako glomazne naprave deluju impresivno, prostorija u kojoj su smeštene ni izbliza nije impozantna u srazmeri sa važnošću koju ima rabota što se već decenijama dešava u njoj. Pogotovu sada, kada tu nema ni jednog od radnika, koji su na odmoru pošto posla nema. A kad se tu radi, kažu u Zavodu, sve se puši od posla. Priprema materijala, štampanje, numeracija, kontrola kvaliteta, brojanje.........

Sve u svemu, da bi jedna novčanica stigla na kapiju Zavoda, prethodno mora proći 17 kontrola.

Lavirintom hodnika, stiže se do odeljenja za štampanje akciznih markica, a nešto dalje je i mesto gde bivaju štampani pasoši, lične karte, vozačke i saobraćajne dozvole i vrednosni papiri.

- Samo osam zemalja u svetu, uz našu, ima ovakvu numeraciju pasoša, pri kojoj je širina rupičastih brojeva na svakoj stranici različita. To onemogućava falsifikovanja, a ovde spremamo i druge novine, koje će "plavi" pasoš učiniti jednim od najzaštićenijih u svetu - kaže nam jedan službenik.

  

Danas, oktobar 1999.

Tri anonimne štamparije

U prvim mesecima stvaranja Kraljevine SHS, za potrebe vlasti novac su štampale tri anonimne štamparije, čiji identitet nikad nije otkriven, pa se samo zna da se jedna nalazila u Zagrebu, druga u Pragu, a treća u Novom Sadu. Inače, u to vreme, sedam dinarskih novčanica je preštampavanjem u štampariji Uprave fondova iz Beograda, dobilo dvojni naziv "dinarsko-krunske novčanice". To je učinjeno zato što je do oslobođenja na teritorijama koje su bile u sastavu Austro-Ugarske, sredstvo plaćanja bila kruna. Na dinarsko-krunskim nočanicama su bili ispisani različiti iznosi, pa je na komadu papira na kome je pisalo "hiljadu dinara", stajalo i "četiri hiljade kruna".

Devet falsifikata

U Zavodu za izradu novčanica su do sada otkrili devet falsifikata različitih banknota SRJ, manje ili više uspešnih. One su u zemlju unesene iz Bugarske, Albanije i Hrvatske. Iako su neki od falsifikata prilčno vešto urađeni, u ZIN kažu da ih je lako prepoznati. Osim po istom broju, na svim falsifikovanim novčanicama je moguće uočiti znatno slabiji kvalitet dubinske štampe i kvalitet papira. Inače, svakako vredno pomena je i to, da su stručnjaci Zavoda, ali i falsifikatori, "crtali" i štampali po zamislima vodećih srpskih i jugoslovenskih slikara. Među autorima rešenja su velikani naše likovne umetnosti Menti Klement Crnčić, Paja Jovanović, Veljko Andrejević Kun......