"Predstavnici Civilne zaštite u Pančevu dali su nalog da građani naslja u blizini južne industrijske zone budu evakuisani između dva talasa vazdušnih napada. Njima je putem lokalne radio stanice poručeno da neizostavno ponesu sredstva za ličnu zaštitu i dođu ispred obližnje škole, zgrade lokalne uprave ili sportske hale, gde će ih čekati autobusi".

Ova vest je posredstvom svetskih agencija obišla svet polovinom aprila, posle bombardovanja pančevačke rafinerije, zbog koga je nad gradom više dana kružio veliki crni oblak. Iz njega je po Pančevu i okolini padala "crna" kiša, iza koje je ostajala garež po zemlji, voću, povrću, žitaricama...........

Jugoslovenski ministar za razvoj, nauku i životnu sredinu Jagoš Zelenović rekao je tada da oštećenja postrojenja Rafinerije, Petrohemije ili Azotare mogu izazvati nepopravljive ekološke štete na širokom području, dosta većem od naše zemlje. Ekolog Filip Veler iz Velikog svetskog fonda za prirodu je u isto vreme povodom stradanja Pančeva u Biselu oštro upozorio kako razvoj događaja preti da tadašnju humanitarnu katastrofu na Kosovu zameni jedna druga: ekološka kataklizma neviđenih razmera.

Tri meseca posle bombardovanja, i celih pet od kako su prvi projektili pogodili južnu industrijsku zonu u ovom gradu, gde su se nalazile Rafinerija, Petrohemija i Azotara, još nema pouzdanih podataka o efektima na životnu sredinu i ljudsko zdravlje.

- Katastrofa ili kataklizma su preterane reči, kako sada stanje pokušavaju da prestave republička i savezna vlast usled dnevnopolitičkih razloga okrivljavanja NATO, pošto ni pre rata prilike ovde nisu bile zlatiborske. Ipak, da je bilo velikih zagađenja i posledica, sigurno je - kaže Ivan Zafirović, lokalni ekolog i jedan od dvojice odbornika Vojvođanske zelene stranke u Skupštini Opštine Pančevo.

Od 25 vazdušnih napada na ovaj grad,12 ih je izvršeno na južnu industrijsku zonu, zbog čega danas ne radi ni jedna od tri velike fabrike, koje su u vreme reformi Ante Markovića stvarale 80 procenata opštinskog dohotka, ili 1,1 milijardu američkih dolara godišnje. Zbog toga je kvalitet vazduha znatno bolji a Pančevci su primetili da su ovog juna lipe ponovo mirisalie pored Azotare, što nije bio slučaj od kada ova fabrika radi. Samo povremeno je moguće osetiti smradove usled isparavanja zaostalih materija u cevovodima i rezeorvarima. Ipak.........

Prpadnici ekološke grupe Fokus, koju čine stručnjaci iz Rusije, Austrije, Grčke i Švajcarske, prilikom nedavne posete Jugoslaviji, zaključili su da najveća ekološka katastrofa preti baš okolini industrijkog kompleksa u Pančevu. Prema njihovom nalazu, osam tona žive je iscurelo u Dunav iz bombama oštećenog pogona za elektrolizu, a grad i okolina su ugroženi zbog neuklonjenih ostataka naftinih derivata i druge prljavštine na terenu.

Kao jednu od 15 neuralgičnih tačaka, Pančevo su prošlog meseca posetili i članovi Tima Ujedinjenih nacija za utvrđivanje ekološke štete usled NATO bombardovanja, koji su otkrili značajne količine žive, azbesta i drugih toksičnim materija. Zato je vođa Tima Peka Havisto nedavno  izjavio da bi sanacija posledica morala da počne odmah i da bi trajala više godina.

- Pronašli smo na mnogim mestima, koja su bila mete, ozbiljne posledice po životnu sredinu i, verovatno, po ljudsko zdravlje. Sve procene kažu da će zato oni biti značajno ugroženi ako sanacija ne počne odmah, a najdalje za par meseci - kaže Havisto, inače nekadašnji ministar za životnu sredinu u finskoj vladi.

Ivan Zafirović tvrdi da se neki od Pančevaca žalile na neobičnu kožnu alergiju, a na jednoj inostranoj stanici je objavljen podatak da je broj abortusa na području Pančeva veći za 50 procenata u odnosu na prošlu i, čak, 60 odsto poređeno sa istim periodom 1997. Strah je zavladao među Pančevcima, koji se plaše za svoje i zdravlje potomaka koji tek treba da budu rođeni, kaže on.

Po analizi Instituta PIK Tamiš i Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja iz Beograda, izvršenoj tokom rata, povrće i voće sa ovog područja je bilo potpuno zdravo, ali su uzorci uzeti samo sa osam mesta. Lekari, takođe, zvanično ne saopštavaju da je bombardovanje izazvalo zdravstvene probleme kod građana Pančeva, iako neki od njih priznaju da će prave posledice biti vidljive tek za pet do 10 godina.

Peka Havisto je zato, prilikom nedavne posete Vašingtonu, od zvaničnika Stejt Departmenta zatražio da Sjedinjene Američke Države ukinu sankcije Jugoslaviji za sredstva koja bi bila upotrebljena za hitnu revitalizaciju životne sredine. Rečeno mu je da je bi bilo teško pod humanitarnu pomoć podvesti novac za obnovu zagađenih industrijskih kapaciteta posle reči Bila Klintona da Miloševićeva Jugoslavija neće dobiti ni dolar dok je aktuelni predesnik SRJ na vlasti. Ipak, ostavljena je mogućnost da ovako rigidan stav američke administracije omekša posle konačnog izveštaja tima UN.

Taj izveštaj biće, ujedno, i prva celovita analiza stanja životne sredine posle bombardovanja. Sam Havisto naglašava kako će poseban izazov biti razlučivanje posledica NATO kampanje od narušenosti ekoloških prilika pre toga. Jer, reče on, brojni opozicioni lideri u Srbiji su mu rekli da je stanje životne sredine i pre rata bile loše i da su istraživanja Tima UN prva ozbiljna u poslednjih deset godina.

- Ni pre rata, u Pančevu nije bilo dobro organizovano merenje zađenosti, pošto se ono vrši tek na dva mesta, oba izvan južne industrijske zone. Osim što se ne meri prisustvo svih opasnih matarija, metodologija je takva da se tek posle 36 sati zna kakvo je stanje bilo prethodnog dana. U svakom slučaju, ne verujemo rezultatima koje objavljuje Zavod za zaštitu zdravlja Pančevo, pošto ja moguće da ih "šminkaju" - kategoričan je  Zafirović.

On vidi, kako kaže, slanku spasa u činjenici da naša zemlja nema sredsta da obovi oštećene proizvodne kapacitete u Pančevu. Pare su na Zapadu, odakle će stići pod uslovom da opasna industija bude znatno osavremljena i udaljena od naselja.

Trenutno ne radi ni jedna od tri fabrike iz južne industrijske zone. Delovi Petrohemije bi trebalo da budu pokrenuti ovih dana, Rafinerija će prve derivate proizvesti početkom oktobra, dok bi proizvodnja u Azotari trebalo da počne za nekoliko meseci. Do tada, brojni strani ekolozi krstare Pančevom, gde su već bili predstavnici "zelenih" stranaka iz Nemačke, Holandije, Italije, kao i oni iz Evropske federacije zelenih, a najavili su se i drugi. Oni pokazuju razumevanje i zabrinutost, ali ne nude konkretnu pomoć. S druge strane, lokalni predstavnici političkih stranaka u ekološkim prilikama nalaze zgodnu temu za zagrevanje pred moguće izbore. Lokalna vlast oličena u Koaliciji "Zajedno", okrivljuje republičku i saveznu, a opštinske ispostave vladajuće koalicije svu odgovornost pripisuju NATO agresorima.

Za to vreme, o stanovnicima grada sa jednom od najrazvijenijih ekoloških tradicija u Srbiji, najmanje što se može reći da su zbunjeni. Jer, kako kaže Zafirović, njima se serviraju različite informacije: od onih da je sve pod kontrolom do sasvim suprotnih, koje govore da je na delu ekološka katastrofa.

Sasvim licemerno, zato, izgleda činjenica da su Pančevci, posle višegodišnje nemogućnosti da odlučuju o svojoj sudbini življenja pored velikih zagađivača, kao što nisu mogli ni da biraju ni da li će biti bombardovani, konačno dobili pravo na kakav, takav izbor: da veruju ili ne brojnim emisarima koji se prema ekološkim prilikama odnose shodno svojim političkim interesima. Kako god bilo, građani će po svome zdravlju i okruženju videti šta je bila istina: ekološka katastrofa je izbegnuta ili..........

Danas, avgust 1999.

VCM

- Vrlo malo se govori o ispuštanju vinolhloridmonogen (VCM), materije koja izaziva rak i genetske poremećaje u organizmu. Skaldište ove materije je pogođeno 18. aprila, jedan sat iza ponoći, posle čega je koncentracija bila sedam do 10 hiljda puta veća od dozvoljene. Međutim, tek sutra u 11 časova, građani su nepotpuno obavešteni o tome. Iz pančevačkog Zavoda za zaštitu zdravlja su pokušali da prikriju opasne razmere trovanja tako što su rekli da je koncentracija samo malo veća od one u radnoj sredini. Naravno, nisu rekli da je bilo koja količina VCM-a štetna po preporuci Svetske zdravstvene organizacije - kaže Zafirović. On optužuje državne medije da su znatno kasnije izvestili o zagađenju VCM-om, koje su pripisali isključivo bombardovanju. Zafirović tvrdi da je ono, zapravo, postojalo i pre rata. Od 1979. kada je postrojenje izgrađeno, godišnje je 800 tona ove opasne materije padalo na grad.