- Lopovi se vozaju u limuzinama, a pošten svijet džedži u zatvoru, pričao je jedan Trebinjac nedavno. Pričao je, u stvari, o doktoru Staniši, koga su skoro uhapsili i zatvorili u Istražni zatvor u Srbinju, kako se danas zove Foča. Staniša je u zatvor dospeo posle 18.000 lekarskih pregleda, kada je otkriveno da umesto lekarske ima diplomu konobara. Niko ne zna otkud se pojavio u prvim danima rata, kada je u ovom kraju lekarsko znanje bilo vredno zlata, kada nije bilo vreme pokazivanja diploma.

Jednom nesrećniku je, kažu, postavio pravu dijagnozu, što nisu uspeli silni lekari pre njega. I sve je zapisivao na latinskom, takođe kažu. O Staniši su ranije pisale novine kao o vanrednom stručnjaku, a danas kao o veštom prevarantu. Govori se da je odnekud iz Crne Gore, i još mnogo toga se govori, a poneki trač prođe i u etar putem lokalne radio-stanice.

- Šta će narod, mora se nečim zabavljati kad je 40 u hladu, a 50 na suncu, kad preduzeća ne rade, a i od šverca se slabo zaradi. Ispašće Staniša još i heroj, zaštitnik naroda, komentariše pomenuti Trebinjac.

Treći po veličini hercegovački grad, a po mnogima prvi po lepoti, danas je mesto suživota Srba, starosedelaca i onih mostarskih, stolačkih, čapljinskih, sarajevskih, dubrovačkih... Ovi drugi su ovde došli, nekako u isto vreme, kada su Trebinje napustili nesrbi-starosedeoci, što je bilo „najnormalnije“ u Bosni i Hercegovini u godinama rata.

Neko se snašao bolje, neko manje dobro, ali sve pridošlice sustižu komentari pojedinih starosedelaca, koji kažu da su im danas draži trebinjski Muslimani negoli odskorašnji sugrađani - izbegli Srbi. Pa ipak, kako život neumitno mora dalje, i u posleratnom Trebinju većina ne postavlja pitanje ko je ko, već se trudi da preživi, ali i da nadoknadi propušteno tokom rata.

Večernji sati izmamljuju u Stari grad mladiće i devojke u biranoj garderobi, koji se raspoređuju po baštama brojnih kafića.

Kako se danas u Repulici Srpskoj za male pare dolazi do polovnih kola sa Zapada, i mnogi Trebinjci su se taze motorizovali. Danju „beže” do Herceg Novog, do koga su novim putem svega 33 kilometra. Zbog njih su vlasti pronašle pare da se put asfaltira, ali zbog nezainteresovanosti Crnogoraca, zasad je s druge strane granice i dalje neizbežno truckanje po makadamu.

- Biće asfalt idućeg ljeta sve do Herceg Novog, a i do Dubrovnika će se moći uskoro. Trebinje je nedavno postalo i univerzitetski grad, a ovde će biti i sjedište Elektroprivrede Republike Srpske. Postadosmo, bolan, pravi centar, kaže pričljivi Trebinjac

Danas, novembar 1998.