Sa­ve­zni jav­ni tu­ži­lac Vu­ka­šin Jo­ka­no­vić je iz­ma­mio do­go­tra­jan apla­uz po za­vr­šet­ku svog iz­la­ga­nja na sa­ve­to­va­nju Te­ro­ri­zam i srod­na kri­vič­na de­la, odr­ža­nom ove ne­de­lje u Su­bo­ti­ci. Do­du­še, me­đu uče­sni­ci­ma ni­je bi­lo ne­kih vr­hun­skih struč­nja­ka za ovu oblast, ali za­to je­su dva mi­ni­stra, su­di­je, tu­ži­o­ci i pro­fe­so­ri pra­va. Sa­ve­to­va­nje je or­ga­ni­zo­va­no u okvi­ru jav­ne ras­pra­ve o Na­cr­tu no­vog Kri­vič­nog za­ko­ni­ka Sa­ve­zne Re­pu­bli­ke Ju­go­sla­vi­je. Ia­ko ka­že da je sa­mo in­di­rekt­no uče­sto­vao u nje­go­vom kon­ci­pi­ra­nju, Vu­ka­šin Jo­ka­no­vić je pri­stao da u ve­zi s njim go­vo­ri za naš list, ali i o pri­li­ka­ma u do­ma­ćem pra­vo­su­đu u sve­tlu de­ša­va­nja na Ko­so­vu.

- Ovo sa­ve­to­va­nje je po­tvr­di­lo da su dr­žav­ni or­ga­ni, or­ga­ni bez­bed­no­sti, pra­vo­sud­ni or­ga­ni i jav­na tu­ži­la­štva u svo­joj prak­si pra­vil­no pri­me­nji­va­li za­kon na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji. Bi­lo da se ra­di o kri­vič­nom de­lu te­ro­ri­zma, ili o udru­ži­va­nju ra­di ne­pri­ja­telj­ske de­lat­no­sti ili, pak, ugro­ža­va­nju te­ri­to­ri­jal­ne ce­li­ne, što su naj­če­šće vr­še­na kri­vič­na de­la od stra­ne te­ro­ri­sta, za­kon je pri­me­nji­van.

 Na sa­ve­to­va­nju su iz­ne­se­ne oce­ne da je na­šoj ze­mlji por­te­ban po­se­ban za­kon o te­ro­ri­zmu?

- Pred­lo­zi ko­ji su da­ti o po­seb­nom za­ko­nu o bor­bi pro­tiv te­ro­ri­zma tre­ba pa­žlji­vo da se raz­mo­tre. Mno­ge ze­mlje u sve­tu ga ima­ju, a na­še sa­da­šnje sta­nje i pri­li­ke - te­ro­ri­zam sa  ko­jim se već du­že vre­me su­sre­će­mo, a na ža­lost, s njim će­mo se još do­sta vre­me­na bo­ri­ti, iz­i­sku­ju ade­kvat­nu prav­nu re­gu­la­ti­vu. Mi­slim da taj pred­log tre­ba ozbilj­no raz­mo­tri­ti i ni­je da­le­ko od to­ga da će u na­šoj ze­mlji bi­ti do­net po­se­ban za­kon ko­ji bi se od­no­sio na bor­bu pro­tiv te­ro­ri­zma.

 Da li mi­sli­te da će no­vi Kri­vič­ni za­ko­nik do­pri­ne­ti smi­ri­va­nju si­tu­a­ci­je u ju­žnoj srp­skoj po­kra­ji­ni?

- Kri­vič­no pra­vo i re­pre­si­ju ne tre­ba pre­ce­nji­va­ti. Ona ima zna­čaj­nu ulo­gu, ali je ne tre­ba glo­ri­fi­ko­va­ti i sma­tra­ti da ona mo­že bi­ti je­di­no sred­stvo. Po­red te kri­vič­no–prav­ne za­šti­te - re­pre­si­je, nu­žno je pred­u­ze­ti niz or­ga­ni­zo­va­nih me­ra od stra­ne dr­ža­ve. Po­treb­no je sa­či­ni­ti je­dan po­se­ban, du­go­ro­čan na­ci­o­nal­ni pro­gram, ko­jim bi se osmi­sli­li i raz­ra­di­li svi ob­li­ci za­šti­te od se­pa­ra­ti­stič­kog de­lo­va­nja i su­ža­va­la mo­guć­nost za nje­go­vo po­ja­vlji­va­nje.

 Ko­je me­re, osim za­ko­na, mo­gu po­mo­ći pre­va­zi­la­že­nju kri­ze?

- Sve ono što je u do­me­nu or­ga­ni­za­ci­je vla­sti, ka­drov­ske po­li­ti­ke, eko­nom­skog i so­ci­jal­nog raz­vo­ja, de­mo­graf­ske po­li­ti­ke, na­ci­o­nal­ne struk­tu­re sta­nov­ni­štva na tom de­lu te­ri­to­ri­je Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, u obra­zo­va­nju, kul­tu­ri i in­for­mi­sa­nju. Bez sve­ga to­ga, što pre­va­zi­la­zi kri­vič­no-prav­nu za­šti­tu i re­pre­si­ju, bor­ba pro­tiv se­pa­ra­ti­zma ne­će bi­ti pot­pu­na ni uspe­šna.

 Ne­ki od uče­sni­ka sa­ve­to­va­nja su po­me­nu­li uvo­đe­nje ka­te­go­ri­je po­ka­ja­nja za po­či­ni­o­ce kri­vič­nih de­la?

- I to tre­ba da bu­de pred­met re­gu­la­ti­ve. U pri­li­ka­ma ka­kve mi ima­mo tre­ba pri­me­nji­va­ti i in­sti­tu­te ko­ji već po­sto­je u na­šem pra­vu, pre sve­ga po­mi­lo­va­nje i oslo­ba­đa­nje onih ko­ji se ka­ju i  do­bro­volj­no od­ri­ču svo­jih se­pa­ra­ti­stič­kih ci­lje­va.

 Ia­ko su u po­sled­nje vre­me sti­za­li ozbi­lji­ni pri­go­vo­ri na rad pri­pad­ni­ka MUP, Na­crt no­vog za­ko­ni­ka pred­vi­đa pro­ši­re­nje nji­ho­vih ovla­šće­nja?

- Mi­sli se na ve­ća ovla­šće­nja u kri­vič­nom po­stup­ku, što je pri­sut­no u za­ko­no­dav­stvi­ma ne ma­log bro­ja ze­ma­lja u sve­tu. Sma­tram da su ti pred­lo­zi na me­stu i da or­ga­ni unu­tra­šnjih po­slo­va tre­ba da ima­ju ve­ća ovla­šće­nja u kri­vič­nom po­stup­ku, po­seb­no ka­da se ra­di o te­škim kri­vič­nim de­li­ma kao što je te­ro­ri­zam.

 Šta to kon­kret­no zna­či, od­no­sno šta pod­ra­zu­me­va pro­ši­re­nje ovla­šće­nja?

- Or­ga­ni unu­tra­šnjih po­slo­va tre­ba da ima­ju ovla­šće­nja da se svim sred­stvi­ma i svim si­la­ma su­pro­sta­ve te­ro­ri­zmu. Po­red to­ga, za­kon će im da­ti mo­guć­nost da po­bolj­ša­ju svo­ju lič­nu bez­bed­nost.

Ka­da se oče­ku­je do­no­še­nje no­vog sa­ve­znog Kri­vič­nog za­ko­ni­ka?

- To ne bih mo­gao pre­ci­zno da ka­žem. Po­sle ovog u Su­bo­ti­ci, usle­di­će još jed­no sa­ve­to­va­nje na Zla­ti­bo­ru, a za­tim će vla­da utvr­di­ti pred­log za­ko­na i po­sla­ti ga Sa­ve­znoj skup­šti­ni. Ka­da će to bi­ti ne znam, ali je mo­je mi­šlje­nje da tre­ba što pre do­ne­ti nov sa­ve­zni Kri­vič­ni za­ko­nik.

Ho­će li re­pu­blič­ki kri­vič­ni za­ko­ni­ci bi­ti usa­gla­še­ni sa sa­ve­znim?

- Re­pu­blič­ke skup­šti­ne su da­le sa­gla­snost da se ova ma­te­ri­ja ure­di je­din­stve­no. To zna­či da su re­pu­bli­ke svo­ju nad­le­žnost iz te obla­sti pre­ne­le na sa­ve­znu dr­ža­vu. Pre­ma to­me, u Ju­go­sla­vi­ji bi tre­ba­lo da po­sto­ji sa­mo je­dan kri­vič­ni za­ko­nik.            Gor­dan Br­kić

Danas, septembar 1998.