Le­sko­vac je pra­vi srp­ski grad. Osam­na­est tak­si­sta ni­su mo­gli da se slo­že pa su se po­de­li­li: jed­ni su u udru­že­nju „016“, a dru­gi u „Pal­mi“, dve ri­val­ske or­ga­ni­za­ci­je u ve­li­koj za­va­di. I pen­zi­o­ne­ri­ma je bi­lo ma­lo jed­no udru­že­nje, pa su for­mi­ra­li tri.

Kao i u osta­lim na­šim gra­do­vi­ma, ve­li­ki broj lju­di je ostao bez po­sla ili se na­la­ze na pri­nud­nom od­mo­ru. Ta­kvi svo­ju šan­su tra­že i na­la­ze u oko­li­ni au­to­bu­ske sta­ni­ce, ko­ja je okru­že­na im­pro­vi­zo­va­nim te­zga­ma. Na nji­ma na­mer­ni­ci i sta­ro­se­de­o­ci mo­gu da pa­za­re ci­ga­re­te, „Su­per le­pak“, pla­stič­no po­su­đe...

A što se ti­če ge­o­gra­fi­je, „šmek“ ju­ga Le­skov­cu, po­red bo­ga­te ku­hi­nje, da­je i ve­ra u „ru­ko­vod­stvo iz Be­o­gra­da“. Ta­ko ov­de ma­lo ko­ga ču­di po­da­tak da se čak 85 pro­ce­na­ta po­zva­nih oda­zva­lo sko­raš­njoj mo­bi­li­za­ci­ji zbog si­tu­a­ci­je na Ko­so­vu. „Zlu ne tre­ba­lo, za ko­lev­ku srp­stva smo sprem­ni“, ka­žu Le­skov­ča­ni.

Sr­bi­ja je Le­sko­vac, a on u Sr­bi­ji. To po­tvr­đu­je i či­nje­ni­ca da i u ovom me­stu po­sto­ji oma­nja gru­pa lju­di ko­ji se pro­ti­ve na­šoj zlo­kob­noj stvar­no­sti. Pred­stav­ni­ci Od­bo­ra za ljud­ska pra­va  ne­dav­no su uspe­li da u svom gra­du oku­pe Al­ban­ce sa Ko­so­va i Sr­be ko­ji su sprem­ni da s nji­ma raz­go­va­ra­ju.

Svo­je go­ste su od­ve­li u „Ko­li­bu“, baš­tu-re­sto­ran u sr­cu in­du­strij­ske zo­ne. Okru­že­no vi­so­kim ši­bljem, ovo me­sto ni­čim ne pri­pa­da spolj­njem sve­tu, pri­vred­nim gi­gan­ti­ma ko­ji da­nas je­dva pre­ži­vlja­va­ju. Mu­ćka­li­ca, uš­tip­ci i pu­nje­na plje­ska­vi­ca uz zvuk tam­bu­ri­ca stva­ra­li su opuš­ta­ju­ći ugo­đaj pod kroš­nja­ma ve­li­kog ora­ha, ko­ji je pre­sta­jao iza tan­kog „zi­da“ vi­žlja­stog ra­sti­nja.

U cen­tru gra­da, spo­me­ni­ci na­rod­nim he­ro­ji­ma, fon­ta­na, ve­li­ka rob­na ku­ća i jed­na od naj­lep­ših cr­kvi ko­je sam vi­deo. Jed­ne po­red dru­gih, sta­ja­le su na jul­skom sun­cu pred­rat­ne zgra­de oro­nu­lih fa­sa­da i one po­rat­ne, soc­re­a­li­stič­ke, pra­vlje­ne da več­no tra­ju.

Le­sko­vac je u Sr­bi­ji, to sam z­nao i ra­ni­je. Sr­bi­ja je u Le­skov­cu, uve­rio sam se po­sle po­se­te ovom gra­du.

Gordan Br­kić

Danas, jul 1998.