Dva­de­se­tjed­no­go­diš­nja Je­le­na je ko­zme­ti­čar­ka u sa­lo­nu le­po­te u jed­nom no­vo­be­o­grad­skom tr­žnom cen­tru. Ove go­di­ne ni­je ot­pu­to­va­la iz pre­sto­ni­ce jer, za to „ni­je bi­lo kin­te“. Dvo­ne­delj­ni od­mor pro­vo­di u Be­o­gra­du, a već tre­ći dan uza­stop­no do­la­zi s dru­ga­ri­com na Adu Ci­gan­li­ju.

- Ov­de sam na­u­či­la da pli­vam. Kao klin­ka sam do­la­zi­la sa ro­di­te­lji­ma, a ka­sni­je s druš­tvom. Pre sa­mo me­sec da­na sam se na­da­la da ću oti­ći na le­to­va­nje u Grč­ku ili čak Tu­nis. Na kra­ju, kao što vi­diš, tu sam - na Adi - ka­že Je­le­na.

Nje­na „pri­ča“ je, u stva­ri, pri­ča de­se­ti­na hi­lja­da Be­o­gra­đa­na ko­ji ni ove go­di­ne ni­su „skuc­ka­li“ do­volj­no za od­la­zak do mor­ske oba­le.

Za­to ne za­ču­đu­je da, zbog „na­še si­tu­a­ci­je“, na Adu Ci­gan­li­ju go­diš­nje do­đe vi­še od 15 mi­li­o­na po­se­ti­la­ca, naj­vi­še to­kom let­njih me­se­ci.  To­li­ka po­se­ta, ka­žu u upra­vi Druš­tve­nog do­bra „Ada Ci­gan­li­ja“,po­sle­di­ca je do­brog gla­sa i otvo­re­no­sti ostr­va za sve, ali i do­da­ju da se pod­ra­zu­me­va da na­rod naj­vi­še pri­vla­či bes­plat­no ku­pa­nje i sun­ča­nje.

Po lo­gi­ci „gde je na­rod, ta­mo su i pa­re“, grad i pri­vat­ni­ci su po­sled­njih go­di­na ulo­ži­li do­sta nov­ca u ostr­vo. 

Na Adi Ci­gan­li­ji da­nas ra­di vi­še od 100 re­sto­ra­na, spla­vo­va i pro­dav­ni­ca, ko­ji svo­jom po­nu­dom mo­gu da op­slu­že i do 300 hi­lja­da po­se­ti­la­ca. Dva tu­ri­stič­ka vo­zi­ća po­se­ti­o­ce vo­ze i do naj­u­da­lje­ni­jih de­lo­va Ade, a ko ne­će ko­lek­tiv­no, mo­že u obi­la­zak fi­ja­ke­ri­ma ili iz­najm­lje­nim bi­ci­kli­ma.

Da­nas na Adu Ci­gan­li­ju ipak tre­ba po­ne­ti nov­ča­nik poš­to je na ostr­vu mo­gu­će ku­pi­ti sve - od sred­sta­va za zaš­ti­tu od sun­ca do ku­pa­ćih ko­sti­ma. Tu su, na­rav­no, ne­za­o­bi­la­zni sla­do­le­di, pi­ća za osve­ža­va­nje i ko­ki­ce.

- Tri pu­ta dnev­no pu­ni­mo fri­ži­der i isto to­li­ko pu­ta ga pra­zne svi oni ko­ji že­le da se ra­shla­de sla­do­le­di­ma. Ia­ko sam ov­de sva­ko­dnev­no već ceo me­sec, od po­sla ni­sam sti­gla ni jed­nom da se oku­pam, ka­že pro­da­va­či­ca sla­do­le­da. Pri­ča da ne sti­že ni da sed­ne na sto­li­cu iza fri­ži­de­ra,  pa joj, kao sla­ba ute­ha, osta­je je­di­no oli­nja­li sun­co­bran.

U sku­plja za­do­volj­stva spa­da iz­naj­mi­lji­va­nje pe­da­li­na, san­do­li­na i da­sa­ka za je­dre­nje. Svet­ska lu­dost, zva­na ben­dži sko­ko­vi, sti­gla je i u Be­o­grad, tač­ni­je na Adu, na ko­joj svi ko­ji ima­ju hra­bro sr­ce i 150 di­na­ra mo­gu da ska­ču s vi­so­kog kra­na, sve­za­ni gu­me­nom tra­kom oko no­gu.

Na ostr­vu se na­la­zi vi­še od 60 te­re­na za ra­zne spor­to­ve, a sa­mo je­ze­ro va­ži za jed­no od pet naj­bo­ljih evrop­skih me­sta za spor­to­ve na mir­nim vo­da­ma, ka­žu u Upra­vi Druš­tve­nog do­bra „Ada Ci­gan­li­ja“.

Po­red te­re­na za „kla­sič­ne spor­to­ve“, po­sled­njih go­di­na su stvo­re­ni uslo­vi za one s pro­ši­re­nim gra­ni­ca­ma izdr­žlji­vo­sti. Uz po­me­nu­ti kran za bendž-sko­ko­ve, na Adi po­sto­ji veš­tač­ka ste­na za al­pi­ni­stič­ka pe­nja­nja, a od­sko­ra i sta­ze za ro­le­re.

U to­ku go­di­ne na Adi Ci­gan­li­ji bu­de odr­ža­no vi­še od 150 sport­skih ma­ni­fe­sta­ci­ja i oko 100 kul­tur­no za­bav­nih pro­gra­ma. I ove go­di­ne RTS ima svoj splav, na ko­jem se pred ka­me­ra­ma u Se­nja­ku „Le­to na Adi“ oku­plja­ju pe­va­či „po­pu­lar­ne“ mu­zi­ke, glum­ci, sli­ka­ri...

Me­đu­tim, ve­ći­na pro­la­zi po­red po­zor­ni­ce za bes­plat­nu za­ba­vu i od­la­zi do pr­vog me­sta za peš­kir. Me­đu nji­ma su i oni ko­ji od­la­ze do kra­ja, na nu­di­stič­ku pla­žu.

Ra­ri­tet Ade Ci­gan­li­je je po­sto­ja­nje kut­ka za na­tu­ri­ste, ta­ko da je Be­o­grad je­di­ni kon­ti­nen­tal­ni grad u Evro­pi ko­ji u bli­zi­ni svo­ga cen­tra ima me­sto za „go­la­će“. Pre dva­de­se­tak go­di­na na ini­ci­ja­ti­vu Udru­že­nja na­tu­ri­sta vla­sti su da­le sa­gla­snost da se na na­pra­vi „Fu­tu­ri­stič­ka pla­ža“ na pro­sto­ru ko­je je u to vre­me bi­lo da­le­ko od ku­pa­liš­ta za „sta­ro­mod­ne“. Raz­vo­jem Ade i in­fra­struk­tu­ral­nim ure­đe­njem pla­ža i še­ta­liš­ta, nu­di­stič­ka pla­ža se da­nas na­la­zi u vi­do­kru­gu pu­ri­ta­na­ca, ko­ji se  bez­u­speš­no za­la­žu za nje­no uki­da­nje.

- Ima ih dve vr­ste - oni ko­ji se zgra­ža­va­ju kad vi­de go­lo te­lo na jav­nom me­stu i oni ko­ji do­đu me­đu nas da „pa­re“ oči. Ne shva­tam ni jed­ne ni dru­ge. Pro­sto, ov­de ni­kom ne sme­ta­mo, a kao ni osta­li pa­re ne­ma­mo da ode­mo do Ade Bo­ja­ne ili ne­kog dru­gog ra­ja za nu­di­ste. Pro­sto, uvek se ne­ko na­đe ko ti za­gor­ča­va ži­vot - ka­že Bo­jan, ko­ji se­be de­fi­ni­še kao „nu­di­stu u du­ši“.

Sport

Na Sav­skom je­ze­ru se odr­ža­va­ju sa­ve­zna, re­pu­blič­ka i grad­ska tak­mi­če­nja u ve­sla­nju, ka­ja­ku, je­dri­li­čar­stvu i na­u­ti­ci. Na ostr­vu se na­la­ze ve­slač­ki klu­bo­vi „Par­ti­zan“, „Cr­ve­na zve­zda“ i „Gra­fi­čar“, a tu je i se­diš­te Ju­go­slo­ven­skog olim­pij­skog ko­mi­te­ta.

Ada: Do­bro na­ro­da za va­zda

U isto­ri­ji ne po­sto­ji po­da­tak kad je ostr­vo na­sta­lo na Sa­vi, po­vr­ši­ne 360 hek­ta­ra. Zna se da je Ka­ra­đor­đe Pe­tro­vić po­klo­nio Adu svo­me voj­sko­vo­đi Mla­de­nu Mi­lo­va­no­vi­ću zbog za­slu­ga u Pr­vom srp­skom ustan­ku. Me­đu­tim, po­sle slo­ma ustan­ka, ostr­vo je po­no­vo doš­lo pod oko tur­skih ve­li­ka­ša. U to vre­me se mu­dri Mi­loš Obre­no­vić do­go­vo­rio s nji­ma da se pri­rod­ne oa­ze u Sr­bi­ji, po­put Ade, vi­še ni­kad ne da­ju u ru­ke pri­vat­ni­ci­ma već da osta­nu, re­kao je on 1816, „do­bro na­ro­da za va­zda“.

Pr­vo ve­će in­te­re­so­va­nje za Adu, ko­je ni­je bi­lo po­ve­za­no s voj­skom i ra­to­vi­ma, da­ti­ra s po­čet­ka na­šeg ve­ka, ka­da je po­zna­ti pi­sac Bra­ni­slav Nu­šić na ostr­vu or­ga­ni­zo­vao „No­vi­nar­ski bal“. Od ta­da su Be­o­gra­đa­ni u ve­ćem bro­ju od­la­zi­li na „da­le­ku“ Adu. Ku­pa­liš­te ma­sa, ovo me­sto je po­sta­lo u de­ce­ni­ja­ma po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta.

U go­di­na­ma ras­pa­da biv­še Ju­go­sla­vi­je ko­je su u Be­o­grad do­ve­le broj­ne no­ve sta­nov­ni­ka, a ko­ji su ima­li isti pro­blem kao sta­ro­se­de­o­ci - pra­zne dže­po­ve, Ada Ci­gan­li­ja je po­sta­la naj­ve­će oku­plja­liš­te na­ro­da u novoj Ju­go­sla­vi­ji. Sa­mo to­kom jed­nog vi­ken­da na njoj se oku­plja­lo vi­še po­se­ti­la­ca ne­go na cr­no­gor­skom pri­mor­ju to­kom ce­le se­zo­ne. Ta­ko je iz­me­đu 7. i 10 ju­la 1996. za­be­le­žen re­kord, jer je na oba­le Sav­skog je­ze­ra dnev­no do­la­zi­lo vi­še od 400 hi­lja­da ku­pa­ča.

Ada Ci­gan­li­ja je se­dam­de­se­tih go­di­na po­sta­la po­lu­o­str­vo, poš­to je na dva me­sta spo­je­na s bal­kan­skom stra­nom gra­da, či­me je stvo­re­no Sav­sko je­ze­ro, Ču­ka­rič­ki ru­ka­vac i Ta­lo­žni­ca. Je­ze­ro, u ko­je sva­ko­dnev­no do­ti­če vo­da si­ste­mom ce­vi, za­hva­ta po­vr­ši­nu od 92 hek­ta­ra akva­to­ri­ju­ma. Du­go je 3,8 ki­lo­me­ta­ra, ši­ro­ko iz­me­đu 200 i 220 me­ta­ra, a na­jve­ća du­bi­na je 16 me­ta­ra.

Danas, jul 1998.