Sla­viša živi u iz­be­glič­kom kam­pu u Šu­pljoj Ste­ni. Ovaj osam­na­e­sto­go­dišnjak pet pu­ta ne­delj­no kre­će iz pod­nožja Ava­le ka Bežanij­skoj ko­si u Be­o­gra­du, gde je smešten nje­gov klub. Rođeni Tu­zlak je prošle go­di­ne za­vršio mašin­sku ško­lu i od ta­da je za nje­ga naj­važni­ji - Sve­bor.

- Ose­ćam se do­bro dok vežbam, a i društvo je za­i­sta iz­vr­sno. Že­lim da usa­vršim srp­ske bo­ri­lač­ke vešti­ne, a možda jed­nog da­na da po­sta­nem i tre­ner, kaže Sla­viša.

Osam­na­e­sto­go­dišnja Be­ba, ko­ja će usko­ro za­vršiti eko­nom­sku ško­lu,  vežba već go­di­nu i po - Sve­bor. Ia­ko je pr­vak Ju­go­sla­vi­je u te­kvon­dou, nje­no glav­no opre­de­lje­nje su srp­ske bo­ri­lač­ke vešti­ne.

- Mo­je društvo zna za Sve­bor. Dru­ga­ri­ca­ma je možda po­ma­lo čud­no ba­vlje­nje ovim spor­tom, pa za­to i ne pri­ča­mo o to­me. U živo­tu sam sa­mo obič­na de­voj­ka, kao i sve dru­ge i mi­slim da Sve­bor ni­je uti­cao na mo­ju žen­stve­nost, kaže Be­ba.

Je­le­na, maj­ka če­tve­ro­go­dišnjeg Ni­ko­le i pe­to­go­dišnjeg De­ja­na, do­vo­di si­no­ve re­dov­no na tre­ning. Ona je po­re­klom iz Kra­ji­ne, a de­tinj­stvo je pro­ve­la u Fran­cu­skoj. Že­lja joj je da nje­ni si­no­vi bu­du od­go­je­ni u du­hu srp­ske vi­teške tra­di­ci­je i da po­sta­nu do­bri i pri­mer­ni lju­di. Kaže da je pri­me­ti­la ka­ko su de­ca ve­se­li­ja i otvo­re­ni­ja za druženje od ka­da tre­ni­ra­ju - Sve­bor.

Po­sled­njih go­di­na u srp­skom na­ci­o­nal­nom pre­da­nju su afir­mi­sa­ne ide­je o prav­noj i pra­ved­noj državi ca­ra Dušana, o vi­ljuška­ma na dvo­ro­vi­ma srp­skih ve­li­kaša u sred­njem ve­ku ili, čak, o krv­nom srod­stvu Sr­ba i sta­rih Egip­ća­na, od­bram­be­nim psi­ma sa srp­skim et­nič­kim ime­nom...

Da li su Sla­viša, Be­ba i Je­le­na „na­se­li“ ja još jed­nu epi­zo­du sr­bo­va­nja ili je po sre­di nešto dru­go.

- Bi­lo je po­kušaja da se Sve­bo­ru pri­piše je­dan sen­za­ci­o­na­li­stič­ki pri­zvuk od stra­ne me­di­ja, da se oka­rak­te­riše kao ne­ka vr­sta fol­klo­ri­stič­kog po­našanja, ko­je upražnja­va gru­pa fa­na­ti­ka.To je pa­tri­ot­ski bo­ri­lač­ki pro­je­kat, ko­ji ne­ma ve­ze sa pu­kom fol­klo­ri­sti­kom i go­lim sr­bo­va­njem. On je sa­mo upražnja­va­nje, ču­va­nje i od­bra­na našeg iden­ti­te­ta, kaže Ne­bojša M Kr­stić, za­dužen za ver­ska i po­li­tič­ka pi­ta­nja u Sve­bor sa­ve­tu Sr­bi­je.

Želj­ko Božić, po­zna­va­lac Sve­bo­ra, ali i dru­gih bo­ri­lač­kih vešti­na tre­ni­ra sto­ti­nak mla­di­ća i de­voj­ka. Star 24 go­di­ne, on je pro­fe­si­o­nal­ni ka­ska­der, ko­ji je na­stu­pio u ame­rič­kom fil­mu „Mi­ro­tvo­rac“, i ak­tu­el­nom „Do­bro došli u Sa­ra­je­vo“. Pre dve go­di­ne tre­ni­rao je ru­ske spe­ci­jal­ce. Željko mi­sli da je Sve­bor vešti­na bu­duć­no­sti na ovim pro­sto­ri­ma.

- Zbog ka­rak­te­ri­stič­nog na­či­na živo­ta naših lju­di, raz­vi­le su se po­seb­ne gru­pe mišića, kao i dru­ga­či­je te­le­sne pre­di­spo­zi­ci­je od onih ko­je ima­ju lju­di na da­le­kom is­to­ku. I dok su naši pre­ci ora­li, se­kli šume, Ja­pan­ci  su ve­ko­vi­ma ra­di­li po pi­rin­ča­nim po­lji­ma, zbog če­ga nam je an­tro­po-mo­to­rič­ko na­sleđe dru­ga­či­je. Za­hva­ti u Sve­bo­ru se mno­go lakše uče i jed­no­stav­ni­ji su od za­hva­ta iz is­toč­njač­kih bo­ri­lač­kih vešti­na za­to što su pri­la­gođeni ov­dašnjoj tra­di­ci­ji i život­nom is­ku­stvu, kaže Želj­ko.

On sa svo­jim uče­ni­ci­ma vežba u po­dru­mu luk­su­zne ku­će na Bežani­ji, ko­ji je adap­ti­ran u oma­nju fi­skul­tur­nu sa­lu. Ob­u­če­ni u tam­no­pla­ve je­le­ke i širo­ke pan­ta­lo­ne i opa­sa­ni tka­ni­ca­ma, sve­bor­ci sva­ki tre­ning po­či­nju Ka­rađorđevim po­zdra­vom, sa tri pr­sta na sr­cu, ko­je za­tim po­dižu ka ne­bu. Po­sle po­zdra­va sle­di okre­ta­nje na is­tok i iz­go­va­ra­nje mo­li­tve Oče naš.

Pre de­se­tak go­di­na maj­stor ai­ki­doa Pre­drag Mi­lošević je došao na ide­ju o osni­va­nju no­ve bo­ri­lač­ke vešti­ne, ute­me­lje­ne na srp­skoj vi­teškoj tre­di­ci­ji bo­ri­laštva. Za­jed­no sa Cvjet­kom Ste­va­no­vi­ćem, pred­sed­ni­kom te­kvon­do fe­de­ra­ci­je i osta­lim po­zna­va­o­ci­ma is­toč­njač­kih bo­ri­lač­kih vešti­na, Mi­lošević je go­di­na­ma ra­dio na si­ste­ma­ti­za­ci­ji za­hva­ta Sve­bo­ra. On je au­tor knji­ge „Sve­ti rat­ni­ci“, za ko­ju po­klo­ni­ci srp­ske bo­ri­lač­ke vešti­ne kažu da je te­o­rij­sko-isto­rij­sko ute­me­lje­nje ce­log pro­jek­ta.

Po­klo­ni­ci srp­skih bo­ri­lač­kih vešti­na če­sto od­la­ze u cr­kvu i, što je ne­o­bič­no za pri­pad­ni­ke mla­de ge­ne­ra­ci­je, re­dov­no po­ste. Od­la­zak u pra­vo­slav­ne hra­mo­ve je in­di­vi­du­al­na stvar za sve­bor­ce. Sva­ko od njih od­la­zi kad želi i može ali, kažu, ve­ći­na to či­ni re­dov­no. Za raz­li­ku od is­toč­njač­kih bo­ri­lač­nih vešti­na, sve­bor­ci ne me­di­ti­ra­ju, pošto sma­tra­ju da to ni­je pri­me­re­no našem men­ta­li­te­tu.

- Sve­bor je pa­tri­ot­ski pro­je­kat, ar­ti­ku­la­ci­ja jed­nog efi­ka­snog i de­lo­tvor­nog od­go­vo­ra iza­zo­vi­ma ko­je do­no­se da­le­ko­i­stoč­ne bo­ri­lač­ke vešti­ne iza ko­jih, po pra­vi­lu, sto­ji  da­le­ko­i­stič­na re­li­gi­ja i fi­lo­so­fi­ja, bu­di­zam, zen me­di­ta­ci­ja, šin­to­i­zam i dru­ge, kaže Ne­bojša M. Kr­stić.

Po­red to­ga što sma­tra da je Sve­bor re­ak­ci­ja na is­toč­njač­ke vešti­ne, Kr­stić tvr­di da su srp­ske bo­ri­lač­ke vešti­ne pa­tri­ot­ska ak­ci­ja u smi­slu re­a­fir­ma­ci­je srp­skog vi­teškog pre­da­nja, što pod­ra­zu­me­va bar naj­o­snov­ni­ju upo­zna­tost sa pra­vo­sla­vljem.

- Tre­ni­ra­ti Sve­bor mo­gu i oni ko­ji ni­su pra­vo­slav­ne ve­ro­i­spo­ve­sti ili oni ko­je ne in­te­re­su­je naša ve­ra. U tom slu­ča­ju, oni uče sa­mo za­hva­te, bez po­ni­ra­nja u du­hov­ne pod­lo­ge, kaže Kr­stić.

Po nje­go­vim re­či­ma, čla­no­vi Sve­bor sa­ve­ta Sr­bi­je su za­do­volj­ni do­sa­dašnjim raz­vo­jem, pošto po­la go­di­ne po­sle jav­ne pro­mo­ci­je pro­jek­ta u Be­o­gra­du po­sto­ji šest klu­bo­va. Usko­ro će Sve­bor mo­ći da tre­ni­ra­ju za­in­te­re­so­va­ni i u dru­gim gra­do­vi­ma Sr­bi­je, u ko­joj će po­klo­ni­ci ove vešti­ne po­kret re­gi­stro­va­ti kao sport­sko društvo. Na­me­ra je da se po­kre­ne i list, dok osta­le am­bi­ci­o­zne pro­jek­te ko­či ne­do­sta­tak nov­ca.

Ute­me­lje­nje na­ci­o­nal­nih bo­ri­lač­kih vešti­na u Evro­pi ni­je srp­ska eks­klu­ziv­nost, pošto se i u dru­gim ze­mlja­ma ra­di na slič­nim pro­jek­ti­ma. U to­me su naj­da­lje otišli Fran­cu­zi i Ru­si. U naj­mno­go­ljud­ni­joj slo­ven­skoj ze­mlji raz­vi­je­ne su Slo­ven­ske go­riške vešti­ne. Kr­stić sma­tra da su svi ti po­kušaji stva­ra­lač­ke ak­ci­je sa ci­ljem da se zašti­ti du­hov­nost Evro­pe od is­toč­njač­ke du­hov­no­sti, jer u su­prot­nom, do­da­je on, po­sto­ji opa­snost od ugrožava­nja i po­nište­nja au­ten­tič­nog du­hov­nog iden­ti­te­ta evrop­skih na­ci­ja.

- Osni­vač ai­ki­da Vešiba Mo­ri­hej je idol za sva­kog vežba­ča ove di­sci­pli­ne. Nji­ma se pre­po­ru­ču­je Zen me­di­ta­ci­ja, na­laže da bu­du žive sli­ke Bu­di­ne, či­me se stva­ra pse­u­do sek­taška svest. To pot­kre­plju­ju efekt­ni pri­me­ri iz Mo­ri­he­jo­ve knji­ge „Ume­će mi­ra“, gde on piše ka­ko je ko­mu­ni­ci­rao sa svih osam mi­li­o­na bo­go­va u sve­tu. Ni­je teško pret­po­sta­vi­ti ka­ko to de­lu­je na mla­de lju­de ko­ji u našoj ze­mlji zad­njih pe­de­set go­di­na ni­su ima­li pri­li­ku da se upo­zna­ju sa pra­vo­slav­nom ve­ro­na­u­kom, kon­sta­tu­je Kr­stić i na­sta­vlja: - Ula­ze­ći u svet da­le­ko­i­stoč­njač­kih bo­ri­lač­kih vešti­na, mla­da oso­ba po­sta­je lak plen du­hov­ne ob­ma­ne. Dešava se da ne­ki tu ob­ma­nu pri­me zdra­vo za go­to­vo, pa ima­mo slu­ča­je­ve da ve­li­ki ka­ra­ti­sti umišlja­ju da su sa­mu­ra­ji u Sr­bi­ji.

Ka­ko od njih sa­zna­je­mo, sve­bor­ci ima­ju po­dršku ne­kih svešte­ni­ka Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve. Za sa­da ve­ći deo jav­no­sti ne zna za nji­hov pro­je­kat, ali ko sa­zna, kaže Kr­stić, naj­češće je bla­go­na­klon.

On po­mi­nje i pri­me­re po­kušaja zlo­u­po­tre­be Sve­bo­ra­ca, ko­je su po­je­di­ne stran­ke po­zi­va­le na jav­ne sku­po­ve i pro­mo­ci­je.  Sa­vet Sve­bo­ra ne do­zvo­lja­va ide­o­loške i dnev­no­po­li­tič­ke zlo­u­po­tre­be, sa­zna­je­mo od po­ve­re­ni­ka za po­li­tič­ka i ver­ska pi­ta­nja u pro­jek­tu. Oni žele, kaže Kr­stić, da osta­nu iz­van srp­ske dnev­no­po­li­tič­ke are­ne i da svu svo­ju ener­gi­ju su­bli­mi­ra­ju u re­a­fir­ma­ci­ju srp­skog vi­teškog pre­da­nja.

- Ne ba­ca­mo ni­kom ru­ka­vi­cu u li­ce. Jed­no­stav­no želi­mo da zašti­ti­mo svoj du­hov­ni i na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet. Oso­ba sa tuđim du­hov­nim uti­ca­jem teže je uklo­pi­va u sre­di­nu ko­ja već ima svo­je na­sleđe. Ni za ko­ga ni­smo re­kli da je loš ni­ti da smo mi je­di­ni do­bri. Jed­no­stav­no, želi­mo da bu­de­mo svo­ji na svo­me, za­klju­ču­je Ne­bojša M. Kr­stić.

Danas, jul 1998.

Ču­bur­ski uda­rac gla­vom

- Bo­ri­lač­ki si­ste­mi u sve­tu su slič­ni i ne po­sto­ji ništa no­vo što je mo­gu­će iz­mi­sli­ti. Međutim, Sr­bi ima­ju mno­go au­ten­tič­nih za­hva­ta, ko­je smo re­kon­stru­i­sa­li na osno­vu obi­lja isto­rij­ske do­ku­men­ta­ci­je i živog bo­ri­lač­kog pre­da­nja. Po­red to­ga, ve­li­ki broj tih po­kre­ta i da­nas op­sta­je među oni­ma ko­ji žive tra­di­ci­o­nal­nim na­či­nom živo­ta, pre­težno kod se­o­ske omla­di­ne. Po­sle de­set go­di­na usa­vršava­nja, može se po­u­zda­no re­ći da Sve­bor spa­da u raz­vi­je­ni­je bo­ri­lač­ke vešti­ne, kaže Želj­ko Božić.

Pa­stir­ski ples, ob­u­hvat, šaka­nje, rva­nje, za­vr­ta­nje ru­ku, oba­ra­nje, ču­bur­ski uda­rac gla­vom, ne­ki su od za­hva­ta ko­je sva­ko­dnev­no vežba­ju sve­bor­ci. Na­sto­je­ći da idu u ko­rak s vre­me­nom, oni su raz­vi­li i po­seb­ne teh­ni­ke za ur­ba­no okruženje, kao što je sa­mo­od­bra­na za žene.