Ona mora da bude savršena, jednom rečju - supermama! Osim toga, ona je majkažrtva. Iako ne želi da joj se iko meša u kućne poslove jer hoće sve da uradi sama, ipak veruje u devizu "ništa bez muškarca u kući"...

E pa, ako je nekada i bilo tako, više nije. Nedavno predstavljeno istraživanje Mc Cann Truth Centrala iz Beograda razbilo je u paramparčad tradicionalnu sliku ovdašnje majke. Umesto supermama, ona želi da bude pametan roditelj. Iako dobrobit njene dece ne zapostavlja, želi da se ostvari i u ostalim aspektima svog života. Pametna mama očekuje pomoć, ali pre svega od tehnologije, dok za svog supruga veruje da "uvek može i bolje"...

Ozbiljna istraživanja u marketingu sprovode se od prve polovine prošlog veka. Jedan od utemeljivača bio je Artur Nilsen, firma koju je osnovao 1923. danas je jedna od vodećih u svetu. U međuvremenu pojavile su se i druge agencije, poput Gartnera, Ipsosa ili Forestera. Iako iz ovakvih firmi često dolaze zanimljivi nalazi o društvenim fenomenima, u prvom planu je utisak da su njihova istraživanja prevashodno rađena zbog pospešivanja poslovnih rezultata klijenata (takođe, za što bolji uspeh u politici ako su naručioci političke stranke). Međutim, ništa manje nije važan širi sociološki kontekst jer ova istraživanja, zasnovana na proverenoj naučnoj metodologiji, "crtaju" portret savremenog društva i dinamičnih procesa u njemu.

Vratimo se sada gospođi mami. Mc Cann Truth Central sproveo je globalno onlajn istraživanje sa 6.800 ispitanica, te kroz 40 fokus grupa u Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama, Italiji, Japanu, Brazilu, Kini, Indiji i Meksiku. Kada je u pitanju region Centralne, Jugoistočne i Istočne Evrope, osim 300 savremenih majki iz Srbije koje koriste digitalne tehnologije, učestvovale su i one iz Slovenije, Češke, Mađarske, Turske, Azerbejdžana i Kazahstana. Iako postoje brojne sličnosti sa mamama u svetu, uočene su i razlike. Dok majke u razvijenijim društvima trče životni triatlon (porodica, karijera i posvećenost sebi), naša mama se i dalje snalazi kao u onoj igri školice: preskače u različite životne uloge.

Čak 79 odsto ispitanica u Srbiji se slaže da postoji preveliki pritisak na mame, od njih se očekuje da sve postignu sada i odmah. Iako jedna trećina njih smatra da je dobra majka uvek tu za svoje dete, tek 13 procenata misli da prava majka uvek stavlja decu ispred sebe. Čak 67 odsto žena u Srbiji odbija ideju o supermami. One žele da deca imaju realnu sliku o njima, uključujući i mane. Dobra mama najpre treba da pruži podršku svom detetu (kaže 72% ispitanica), zatim da bude strpljiva (65%), iskrena (31%), pa tek onda požrtvovana (30%). Za čak 86 odsto srpskih mama važnije je da im dete bude srećno, negoli uspešno ili bogato.

Sasvim je neizvesno, kada bismo dobili ovakve nalaze, da Mc Cann Truth Central nije uvrstio Srbiju u svoje globalno istraživanje. Nije, naravno, sporna stručnost naučnika u domaćim institutima, ali ove ustanove hronično kubure sa novcem (ionako male dotacije iz državnog budžeta su usled krize još manje). Istraživanja su retka i po pravilu su usmerena na akutne društvene probleme (javno mnjenje o gorućim pitanjima, položaj izbegličke populacije i drugih ranjivih grupa). Prema kategorijama kakve su majke, generalno vlada stav "dobro su, hvala na pitanju". Kuća ne gori, to svakako, ali ove grupe, koje su temelji društva, i te kako imaju šta da kažu.

A moderna srpska mama je progovorila baš kroz istraživanje čije nalaze ovde predstavljamo. Osim pokazatelja koji ukazuju da se današnja majka promenila u odnosu na ženu koja je nju odgajala, dakle svoju majku, postoje i oni zabrinjavajući momenti. Uzmimo, na primer, ovaj podatak: za razliku od globalnih mama, među kojima četvrtina sebe doživljava ekspertkinjama za nove tehnologije, u našoj zemlji svega devet odsto ispitanica isto misli za sebe. ”Osnovna razlika između srpskih savremenih mama i onih u svetu je način na koji organizuju svoje vreme. Rasprostranjenost digitalnih tehnologija u razvijenom svetu olakšala je mamama balansiranje između različitih uloga koje imaju, dok u Srbiji mame ne koriste te tehnologije u punoj meri iako prepoznaju njihovu važnost", kaže Katarina Pribićević iz agencije Mc Cann Beograd.

Ovdašnja moderna mama, dakle, prepoznaje tehnologiju kao svog životnog saputnika. Materinjstvu se uče, osim od iskusnijih majki u svom okruženju i stručnih knjiga, i preko internet sajtova, naročito onih koje vode eksperti. Stoga ne čudi da majke smatraju Gugl naročito važnim, to je brend kojem najviše veruju. Ali, ne slepo! Odluke ipak donose oslanjajući se pre svega na sopstveni instinkt. Čak 84 odsto njih je spremno da podeli informacije ili zanimljive ideje koje se tiču roditeljstva sa drugim roditeljima. Iako i dalje najviše razmenjuju iskustva "od uha do uha", a svega osam odsto mama piše blog, ipak jedna trećina ispitanih mama u Srbiji stupilo je u kontakt ili ostvarilo prijateljstvo preko društvenih mreža sa mamama koje ne poznaju u realnom životu.

Jedna od definicija kaže da marketinška istraživanja treba da identifikuju i definišu poslovne prilike i probleme, a kada su u pitanju ispitivanja usmerena prema potrošačima, onda je reč o "primenjenoj sociologiji koja se koncentriše na razumevanje navika, stavova i ponašanja potrošača u tržišnoj ekonomiji". Ništa sporno, zar ne? Ali, ne treba nikako zaboraviti da posle istraživanja koja su motivisana krajnje pragmatičnim ciljevima, poput povećanja prodaje i profita, boljeg pozicioniranja brenda i slično, ostaju i "restlovi" koji su istovremeno i zanimljivi, ali i podstiču i na razmišljanje. Tako, recimo, sada znamo da 89 odsto srpskih mama smatra da im tehnologija olakšava život, 59 procenata veruje da im tehnologija pomaže da budu bolje mame. Da li vas onda čudi što bi se trećina njih radije odrekla vereničkog prstena ili omiljene detetove igračke negoli mobilnog telefona?

Dobra knjiga:

„Marketing Research”, Carl McDaniel Jr., Roger

Gates Knjiga "Istraživanje u marketingu" autora Karla Mekdanijela i Rodžera Gejtsa nastala je s ciljem da uputi čitaoca kako se na najbolji mogući način koriste marketinška istraživanja i njihove rezultate u realnom biznisu. Najnovije izdanje knjige iz 2011, inače deveto po redu, sadrži i dodatak koji se odnose na mobilne aplikacije, a ranije celine koje se tiču "data majninga" i analiza, kao i korišćenja društvenih mreža za istraživanja su dorađene.

Koautori ove knjige Mekdanijel i Gejts su priznati među kolegama koje se bave marketinškim istraživanjima zato što njihova knjiga obuhvata i praktičan i primenjiv pristup, za razliku od većine sličnih izdanja koja su zasnovana na teorijskom nivou. Možda to najbolje ilustruje par rečenica iz jedne od recenzija: "Knjiga je nastala iz jednostavne želje - da se profesorima omogući da bolje predaju, a studentima da bolje uče. Ovo delo nudi savremena rešenja u fleksibilnim formatima koji se lako integrišu u realno poslovanje."